Izvor: B92, 10.Maj.2020, 17:53

Korona virus: Zašto bi fizička udaljenost mogla da potraje još neko vreme

Možda ćemo morati da se klonimo drugih ljudi još neke vreme u budućnosti kako bi se sprečilo da se zaraza raširi čitavom populacijom.

I dok zemlje širom sveta postepeno popuštaju mere koje sprečavaju ljude da se druže, jedna preporuka je na snazi u celom svetu - održavajte fizičku distancu.

BBC novinari su proučili dokaze zašto je ova mera toliko ključna u borbi protiv Kovida-19 i koliko bi još mogla da potraje.

Pred kraj Prvog svetskog rata, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svetom je počeo da se širi strašan grip.

Virus odgovoran za tu bolest, koja je postala poznata kao Španski grip, zarazio je više od četvrtine svetske populacije.

Sa brojem smrti procenjenim na između 50 i 100 miliona ljudi, bila je to jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva.

"U ovom trenutku nemamo bezbednu i efikasnu vakcinu, niti znamo da li će bezbedan i efikasan lek raditi na eliminisanju infekcije Kovida -19 kad se ona jednom dogodi", kaže Basu.

"U odsustvu toga, najbolje čemu možemo da se nadamo je prevencija."

Mnoge zemlje širom sveta sada primenjuju različite mere u pokušaju da nametnu socijalno distanciranje kako bi usporili širenje Kovida-19.

One variraju od zabrane masovnih okupljanja, zatvaranja javnih prostora kao što su teretane, pabovi i klubovi, do zatvaranja škola i, na nekim mestima, potpune blokade tokom koje su ljudi primorani da ostaju kod kuće.

Iako je samoizolacija oblik socijalnog distanciranja, mora da se napravi jedna veoma važna distinkcija.

Samoizolacija i karantin za cilj imaju sprečavanje ljudi koji su zaraženi ili za koje se zna da su imali kontakte sa ljudima koji su zaraženi da prenesu virus dalje.

Socijalno distanciranje šira je mera sa ciljem da se zaustavi ono mešanje ljudi koje omogućuje da se zaraza raširi čitavom populacijom.

A možda ćemo morati da se klonimo drugih ljudi još neko vreme u budućnosti.

Novo istraživanje zasnovano na kompjuterskom modelu sa Harvardskog univerziteta, koje tek treba da bude objavljeno u nekom akademskom časopisu, upozorava da će možda biti neophodno da se u SAD neprekinute mere socijalnog distanciranja održe sve do 2022. godine, ukoliko ne budu mogle da se primene druge intervencije kao što su vakcina, terapija lekovima i agresivne mere karantina.

To je zato što iako jednokratni period socijalnog distanciranja može da odloži vrhunac epidemije do nekog kasnijeg perioda u toku godine, velika je verovatnoća da će doći do ponovnog javljanja slučajeva krajem godine ukoliko virus pokaže neke sezonske varijacije.

Ali postoji dobar razlog zašto je socijalno distanciranje postalo toliko važna strategija u kontrolisanju pandemije Kovida-19.

Veruje se da u ranom stadijumu epidemije svaka osoba zaražena Kovidom-19 prenese virus u proseku na još 2-3 osobe.

Ovu zaraznost epidemiolozi mere uz pomoć nečega što se zove "broj reprodukcije".

Poređenja radi, influenca ima broj reprodukcije od 1,06-3,4, u zavisnosti od vrste. Jedna studija pokazala je da je Španski grip imao broj reprodukcije od oko 1,8.

Rinovirus, jedan od onih koji izazivaju običnu prehladu, ima broj reprodukcije od 1,2-1,83. Većina procena za Kovid-19 kaže da je njegov broj reprodukcije između 1,4-3,9.

Period inkubacije - vreme od zaražavanja do pojave simptoma - pokazao se da je za Kovid-19 oko pet dana, mada simptomi mogu da se pojave i za do 14 dana, prema istraživanju sprovedenom u Kini.

Ako ste zaraženi, a nastavite da se socijalizujete kao i obično, vrlo je verovatno da ćete preneti virus na između dva do tri prijatelja ili člana porodice, koji onda svaki može da zarazi novih 2-3 ljudi.

Za mesec dana na ovaj način jedan slučaj može da dovede do 244 nova slučaja, a za dva meseca on skače na 59.604.

Da bi se ovo dodatno zakomplikovalo, smatra se da bi virus mogao da se širi i od ljudi koji su zaraženi ali tek treba da osete simptome.

Studija je pokazala da bi se bez ikakvih preduzetih mera Velika Britanija suočila sa 510.000 smrti, dok bi SAD mogla da očekuje 2,2 miliona smrti od Kovida-19.

I dok su oni procenili da bi prva strategija ublažavanja mogla potencijalno da smanji potrebu za zdravstvenom negom za dve trećine i prepolovi broj smrti, i dalje bi za posledicu imalo smrt stotine hiljada ljudi.

To bi i dalje preopteretilo zdravstvene službe, naročito intenzivnu negu, "i to višestruko".

Starost populacije, kao i način na koji ljudi žive u društvu, imaju veliki uticaj na to kako se širi Kovid-19, prema istraživačima sa Oksfordskog univerziteta i Nafildskog koledža.

Dženifer Daud i njene kolege proučile su demografske podatke i širenje zaraze u različitim delovima sveta.

U Italiji, koja ima stariju populaciju i višegeneracijske porodice, gde su ljudi skloniji da žive u tešnjim vezama, virus Kovid-19 odneo je više života.

To je zato što se stopa smrtnosti kod ljudi starijih od osamdeset godina procenjuje na 14,8 odsto, za razliku od 0,4 odsto za one starosti između 40 i 49 godina, prema njihovoj studiji slučajeva razboljevanja i smrti do 13. marta.

Ali čak i u Italiji, čini se da je socijalno distanciranje imalo efekta.

Različite strategije primenjene u dva različita grada - Bergamo i Lodi - dovele su do zapanjujuće razlike u ukupnom broju zaraženih.

U Lodiju, prvi slučaj korona virusa zabeležen je 21. februara, a putna ograničenja uvedena su dva dana kasnije.

"Dvadeset četvrtog februara, sve škole, univerziteti, kulturni, rekreativni i sportski događaji takođe su bili otkazani", kaže Daud.

"Slučajevi su počeli da se otkrivaju i u Bergamu 23. februara u malom broju opština i govorilo se o sličnim ograničenjima, ali ona nisu uvedena sve do široke blokade od 8. marta."

Sedmog marta, oba grada imala su oko 800 slučajeva, ali 13. marta broj slučajeva u Bergamu skočio je na oko 2.300, dok je Lodi imao manje od polovine od toga, oko 1.100.

Dve pokrajine imaju sličnu strukturu godišta stanovnika, obe sa skoro 21 odsto populacije starosti preko 65 godina, kaže Daud.

"Iako Bergamo sveukupno ima veću populaciju od Lodija, grozdovi opština iz kojih su potekli slučajevi bili su slične veličine i stoga uporedivi kad se gleda rana progresija epidemije", kaže Daud.

Situacije izgledaju zapanjujuće slično onima viđenim u Filadelfiji i Sent Luisu.

Ali još je suviše rano da se kaže da li će se istorija ponoviti, kažu istraživači.

Jedna velika razlika je što se brojevi koji se porede u ova dva italijanska grada slučajevi virusa, a ne broj smrti.

"Može tu da bude drugih stvari koje su se razlikovale u ovim kontekstima, kao što je konkretan događaj koji je doveo do super-širenja ili različite vrste mreža društvene povezanosti", kaže Daud.

"Ali imajući u vidu sličnost u osnovi i ekstremne intervencije primenjene u Lodiju, mi mislimo da to snažno ukazuje na efikasnost tih mera."

Sveukupno, kaže Daud, može se slobodno reći da socijalno distanciranje radi.

"Viđamo prave dokaze efikasnosti ovih mera."

Druga studija u saveznoj državi Vašington koja se bavila brzinom širenja respiratornih virusa uopšte - ali ne i Kovida-19 - pokazala je da socijalno distanciranje može da smanji širenje ovih bolesti i na duže staze.

Telefoni institucija u Srbiji koje možete kontaktirati ukoliko imate pitanja o korona virusu:

Neobično velika količina snežnih padavina u februaru 2019. godine dovela je do široko rasprostranjenih mera zatvaranja škola i radnih mesta, što je dovelo do smanjenja broja slučajeva i tokom ostatka sezone za 3 do 9 odsto.

Problem je u tome što će, kad ljudi budu ponovo počeli da se sastaju, virus početi ponovo da se širi i slučajevi će verovatno krenuti da rastu.

Zbog toga ćemo se verovatno sresti sa kreni-stani pristupom socijalnom distanciranju, gde bi mere mogle malo da se popuste, dozvoljavajući jednom broju slučajeva da porastu, pre nego što se vrate strože mere kako bi se nivo zaraze zadržao u okvirima sa kojima zdravstvene službe mogu da izađu na kraj.

To se poredi s otvaranjem i zatvaranjem slavine pandemije Kovida-19, kako bi se osiguralo da bolnice i medicinsko osoblje nisu preopterećeni.

Naravno, držanje podalje od prijatelja i rodbine nije lako, naročito tokom globalne pandemije. Moglo bi da dođe do nekih neželjenih posledica koje potiču od izbegavanja ljudi.

Na duže staze, ostati izolovan od društvenih grupa može da dovede do srčanih bolesti, depresije i demencije.

Ali socijalno distanciranje ne znači nužno prekidanje svih kontakata. Za razliku od 1918. godine, danas postoji pregršt načina da ljudi ostanu u kontaktu sa voljenima.

Tehnologija nam je podarila društvene mreže, aplikacije za poruke i onlajn video pozive.

A ako od toga oni koje volimo budu ostali bezbedni, na kraju može biti vredno svega.

Autorka: Ebigejl Bil

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...