Korona virus: Zašto bi fizička udaljenost mogla da potraje još neko vreme

I dok zemlje širom sveta postepeno popuštaju mere koje sprečavaju ljude da se druže, jedna preporuka je na snazi u celom svetu - održavajte fizičku distancu.

BBC novinari su proučili dokaze zašto je ova mera toliko ključna u borbi protiv Kovida-19 i koliko bi još mogla da potraje.

Pred kraj Prvog svetskog rata, svetom je počeo da se širi strašan grip.

Virus odgovoran za tu bolest, koja je postala poznata kao Španski grip, zarazio je više od četvrtine svetske populacije.

Sa brojem smrti procenjenim na između 50 i 100 miliona ljudi, bila je to jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva.

• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
• Sve o ponovnom polasku u vrtić za vreme korone
• Kako 'ponovo' izaći napolje kada mere budu ublažene

Usred te pandemije, tokom septembra 1918. godine, gradovi širom SAD planirali su parade za promociju kupovine obveznica slobode, koje su se prodavale kako bi se pružila podrška ratu u Evropi.

U Filadelfiji, u Pensilvaniji, gde je 600 vojnika već bilo zaraženo virusom grupa, gradski oci odlučili su da ipak dozvole održavanje parade.

Za to vreme, grad Sent Luis, u Misuriju, odlučio je da otkaže paradu i uvede druge mere koje će ograničiti javna okupljanja.

Mesec dana kasnije, od španskog gripa u Filadelfiji umrlo je više od 10.000 ljudi, dok je broj smrtnih slučajeva u Sent Luisu ostao ispod 700.

Parada nije bila jedini razlog za razliku u stopi smrtnosti, ali brojke pokazuju koliko važne mere koje se danas znaju kao "socijalno distanciranje" mogu da budu tokom pandemije.

"Socijalno distanciranje odnosi se na način na koji se stvara barijera fizičke distance između dvoje ili više ljudi kako bi se sprečilo ili zaustavilo prenošenje virusa", kaže Arindam Basu, vanredni profesor epidemiologije i ekološkog zdravlja na Univerzitetu u Kenterberiju, na Novom Zelandu.

Jedna analiza intervencija sprovedenih u nekoliko gradova širom SAD-a tokom 1918. godine pokazala je da su oni koji su rano zabranili javna okupljanja, zatvorili pozorišta, škole i crkve, imali mnogo manji skok u stopi smrtnosti.

Malo više od 100 godina kasnije, svet se suočava sa još jednom pandemijom, ovaj put od drugačijeg virusa - korona virusa po imenu Kovid-19.

Danas je globalna populacija veća za šest milijardi ljudi nego što je bila 1918. godine.

Iako je Kovid-19 u mnogim pogledima drugačiji od Španskog gripa - naročito po tome koga pogađa i dosadašnje stope smrtnosti - ovde se krije važna lekcija o tome kakvu razliku može da načini socijalno distanciranje.

To bi i dalje mogao da bude najbolji način borbe protiv ove pandemije.

Stope smrtnosti u Filadelfiji i Sent Luisu tokom pandemije Španskog gripa 1918. godine pokazuju koliko je važno socijalno distanciranje/National Academy of Sciences USA 2007

"U ovom trenutku nemamo bezbednu i efikasnu vakcinu, niti znamo da li će bezbedan i efikasan lek raditi na eliminisanju infekcije Kovida -19 kad se ona jednom dogodi", kaže Basu.

"U odsustvu toga, najbolje čemu možemo da se nadamo je prevencija."

Mnoge zemlje širom sveta sada primenjuju različite mere u pokušaju da nametnu socijalno distanciranje kako bi usporili širenje Kovida-19.

One variraju od zabrane masovnih okupljanja, zatvaranja javnih prostora kao što su teretane, pabovi i klubovi, do zatvaranja škola i, na nekim mestima, potpune blokade tokom koje su ljudi primorani da ostaju kod kuće.

Iako je samoizolacija oblik socijalnog distanciranja, mora da se napravi jedna veoma važna distinkcija.

Samoizolacija i karantin za cilj imaju sprečavanje ljudi koji su zaraženi ili za koje se zna da su imali kontakte sa ljudima koji su zaraženi da prenesu virus dalje.

Socijalno distanciranje šira je mera sa ciljem da se zaustavi ono mešanje ljudi koje omogućuje da se zaraza raširi čitavom populacijom.

A možda ćemo morati da se klonimo drugih ljudi još neko vreme u budućnosti.

BBC

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

BBC

Novo istraživanje zasnovano na kompjuterskom modelu sa Harvardskog univerziteta, koje tek treba da bude objavljeno u nekom akademskom časopisu, upozorava da će možda biti neophodno da se u SAD neprekinute mere socijalnog distanciranja održe sve do 2022. godine, ukoliko ne budu mogle da se primene druge intervencije kao što su vakcina, terapija lekovima i agresivne mere karantina.

To je zato što iako jednokratni period socijalnog distanciranja može da odloži vrhunac epidemije do nekog kasnijeg perioda u toku godine, velika je verovatnoća da će doći do ponovnog javljanja slučajeva krajem godine ukoliko virus pokaže neke sezonske varijacije.

Ali postoji dobar razlog zašto je socijalno distanciranje postalo toliko važna strategija u kontrolisanju pandemije Kovida-19.

Veruje se da u ranom stadijumu epidemije svaka osoba zaražena Kovidom-19 prenese virus u proseku na još 2-3 osobe.

Ovu zaraznost epidemiolozi mere uz pomoć nečega što se zove "broj reprodukcije".

Poređenja radi, influenca ima broj reprodukcije od 1,06-3,4, u zavisnosti od vrste. Jedna studija pokazala je da je Španski grip imao broj reprodukcije od oko 1,8.

Rinovirus, jedan od onih koji izazivaju običnu prehladu, ima broj reprodukcije od 1,2-1,83. Većina procena za Kovid-19 kaže da je njegov broj reprodukcije između 1,4-3,9.

Period inkubacije - vreme od zaražavanja do pojave simptoma - pokazao se da je za Kovid-19 oko pet dana, mada simptomi mogu da se pojave i za do 14 dana, prema istraživanju sprovedenom u Kini.

Ako ste zaraženi, a nastavite da se socijalizujete kao i obično, vrlo je verovatno da ćete preneti virus na između dva do tri prijatelja ili člana porodice, koji onda svaki može da zarazi novih 2-3 ljudi.

Za mesec dana na ovaj način jedan slučaj može da dovede do 244 nova slučaja, a za dva meseca on skače na 59.604.

Da bi se ovo dodatno zakomplikovalo, smatra se da bi virus mogao da se širi i od ljudi koji su zaraženi ali tek treba da osete simptome.

• Korona virus i brige roditelja za decu u drugom gradu: "Ne, nisu se vratile devedesete“
• Korona virus: Kad će se pandemija završiti i život vratiti u normalu
• Zaboravljena sela istočne Srbije u vreme epidemije korone

Jedna studija Lorin Ansel Mejers sa Teksaškog univerziteta u Ostinu procenila je da ovo tiho prenošenje može da se desi i u do 10 odsto slučajeva.

Procenjuje se da će 1-3 odsto ljudi koji se zaraze bolešću ostati asimptomatično.

Ti ljudi možda ne znaju da treba da se samo-izoluju, ali da su se pridržavali dobre prakse socijalnog distanciranja ne bi nesvesno dalje širili virus.

Već postoje neki dokazi da ostajanje kod kuće i držanje bezbedne udaljenosti od drugih može da uspori širenje bolesti i zaustavi domino efekat.

Istraživanje koje se bavi zarazama u Vuhanu pokazalo je da je uvođenje kontrolnih mera na velikom planu dovelo do toga da broj reprodukcije u gradu padne sa 2,35 na skoro jedan.

Kad broj reprodukcije stigne do broja jedan, broj slučajeva će prestati da raste jer efektivno svaka zaražena osoba prenese virus na samo još jednu.

Modeli izrađeni u Kini pokazali su da je značajna mera socijalnog distanciranja ključna za smanjenje ovog broja reprodukcije u Vuhanu i široj oblasti provincije Hubei. Zaključeno je da što se ranije uvede blokada u epicentru epidemije, to manja ona na kraju ispadne.

Jedan od glavnih ciljeva socijalnog distanciranja je da se "spljošti kriva", što znači da se odloži širenje virusa tako da sporije stigne do ljudi.

Ideja je da se produži vremenski period tokom kog virus putuje kroz stanovništvo i da se pogura vrhunac broja slučajeva tako da se on javi kasnije.

Grafikon koji prikazuje broj slučajeva zaraženih skočiće u nebesa mnogo brže bez socijalnog distanciranja. Sa njim, kriva je mnogo pljosnatija, što znači da je u svako doba broj zaraženih ljudi, a stoga i ljudi kojima je potrebna hitna medicinska pomoć i resursi, niži.

Ali kako to izgleda prevedeno u situacije iz stvarnog života? Različite zemlje su imale različite pristupe strategijama prevencije.

• Koliko dugo se korona virus zadržava na površinama
• Korona virus: Zašto se u nekim zemljama nose maske, a u drugim ne
• Kad ljubav ne zna za granice - i to bukvalno

Velika Britanija je među onima koja je pooštrila mere reagujući na izveštaj koji se služio kompjuterskim modelom da predvidi kako bi virus mogao da se širi u izradi istraživača sa Imperijalnog koledža u Londonu, objavljen 16. marta.

Naučnici su se bavili sa dva potencijalna metoda ophođenja prema pandemiji u simulaciji britanskog i američkog stanovništva.

Prvi, ublažavanje, usredsredio se na socijalno izolovanje samo najrizičnijih grupa i stavljanje u karantin onih sa simptomima.

Drugi, suzbijanje, podrazumevao je da svako iz populacije preduzme korake da se socijalno distancira dok se oni sa simptomima i drugi u domaćinstvu stavljali pod kućni karantin.

Zemlje širom sveta primenjuju mere za podsticanje socijalnog distanciranja/Getty Images

Studija je pokazala da bi se bez ikakvih preduzetih mera Velika Britanija suočila sa 510.000 smrti, dok bi SAD mogla da očekuje 2,2 miliona smrti od Kovida-19.

I dok su oni procenili da bi prva strategija ublažavanja mogla potencijalno da smanji potrebu za zdravstvenom negom za dve trećine i prepolovi broj smrti, i dalje bi za posledicu imalo smrt stotine hiljada ljudi.

To bi i dalje preopteretilo zdravstvene službe, naročito intenzivnu negu, "i to višestruko".

• Korona virus i zabrinuti roditelji: Gde ćemo sa detetom, ako se mi razbolimo
• Korona virus: Saveti za ljude sa narušenim zdravljem
• Korona virus: Dnevnik samoizolacije u Beogradu

Pre nego što je ovaj izveštaj objavljen, Velika Britanija se spremala da postigne "kolektivni imunitet", situaciju u kojoj značajna proporcija članova društva postaje imuno, posle zaražavanja ili posle vakcinacije.

Smanjivši korpus ljudi koji mogu da se zaraze, ovaj kolektivni imunitet efikasno sprečava da se virus širi dalje.

"Kad se kao strategija koristi kolektivni imunitet, oni koji je koriste dozvoljavaju neke prakse stanovništvu, znajući da ono može potencijalno da raširi infekciju", kaže Baus.

"Stvari kao što su masovna okupljanja su i dalje dozvoljena uz stav da su ljudi koji će ih posećivati zdraviji i 'stameniji' i da će se oporaviti i tokom tog procesa preneti imunitet i na druge."

Kad je u pitanju Kovid-19, kaže Basu, znamo veoma malo toga o kratkoročnim i dugoročnim posledicama same infekcije. Takođe, još uvek nije jasno koliko imuniteta zaraženi ljudi steknu kad se oporave (mada neki testovi na majmunima sugerišu da je moguće steći imunitet posle zaraženosti).

"Dakle, svesno izlaganje inače zdravih pojedinaca i dozvoljavanje da se zaraza proširi kad izolacija ili blokada funkcionišu može da bude veoma opasno", kaže Basu.

"Ako ljudi koji su zaraženi prenesu zarazu na druge podložne bolesti koji žive s njima, onda situacija može vrlo brzo da eskalira."

Kao odgovor na istraživanje Imperijalnog univerziteta, britanska vlada je promenila svoju preporuku, uvodeći sve strože mere kontrole i zabrane kompanijama i javnosti.

Getty Images

Starost populacije, kao i način na koji ljudi žive u društvu, imaju veliki uticaj na to kako se širi Kovid-19, prema istraživačima sa Oksfordskog univerziteta i Nafildskog koledža.

Dženifer Daud i njene kolege proučile su demografske podatke i širenje zaraze u različitim delovima sveta.

U Italiji, koja ima stariju populaciju i višegeneracijske porodice, gde su ljudi skloniji da žive u tešnjim vezama, virus Kovid-19 odneo je više života.

To je zato što se stopa smrtnosti kod ljudi starijih od osamdeset godina procenjuje na 14,8 odsto, za razliku od 0,4 odsto za one starosti između 40 i 49 godina, prema njihovoj studiji slučajeva razboljevanja i smrti do 13. marta.

Ali čak i u Italiji, čini se da je socijalno distanciranje imalo efekta.

Različite strategije primenjene u dva različita grada - Bergamo i Lodi - dovele su do zapanjujuće razlike u ukupnom broju zaraženih.

ABDUL QODIR/Getty Images

U Lodiju, prvi slučaj korona virusa zabeležen je 21. februara, a putna ograničenja uvedena su dva dana kasnije.

"Dvadeset četvrtog februara, sve škole, univerziteti, kulturni, rekreativni i sportski događaji takođe su bili otkazani", kaže Daud.

"Slučajevi su počeli da se otkrivaju i u Bergamu 23. februara u malom broju opština i govorilo se o sličnim ograničenjima, ali ona nisu uvedena sve do široke blokade od 8. marta."

Sedmog marta, oba grada imala su oko 800 slučajeva, ali 13. marta broj slučajeva u Bergamu skočio je na oko 2.300, dok je Lodi imao manje od polovine od toga, oko 1.100.

Dve pokrajine imaju sličnu strukturu godišta stanovnika, obe sa skoro 21 odsto populacije starosti preko 65 godina, kaže Daud.

"Iako Bergamo sveukupno ima veću populaciju od Lodija, grozdovi opština iz kojih su potekli slučajevi bili su slične veličine i stoga uporedivi kad se gleda rana progresija epidemije", kaže Daud.

Situacije izgledaju zapanjujuće slično onima viđenim u Filadelfiji i Sent Luisu.

Ali još je suviše rano da se kaže da li će se istorija ponoviti, kažu istraživači.

Jedna velika razlika je što se brojevi koji se porede u ova dva italijanska grada slučajevi virusa, a ne broj smrti.

• Korona virus: Šta znači "spljoštiti krivu“ širenja i zašto je to ključno
• Korona virus: Šta kada stariji ne prihvataju savete
• Kako korona virus uskraćuje dostojanstvo mrtvima

Italijanski grad Lodi uveo je mere socijalnog distanciranja mnogo pre Bergama, gde je broj sluèajeva skoèio naglije/Leverhulme Centre for Demographic Science

"Može tu da bude drugih stvari koje su se razlikovale u ovim kontekstima, kao što je konkretan događaj koji je doveo do super-širenja ili različite vrste mreža društvene povezanosti", kaže Daud.

"Ali imajući u vidu sličnost u osnovi i ekstremne intervencije primenjene u Lodiju, mi mislimo da to snažno ukazuje na efikasnost tih mera."

Sveukupno, kaže Daud, može se slobodno reći da socijalno distanciranje radi.

"Viđamo prave dokaze efikasnosti ovih mera."

Druga studija u saveznoj državi Vašington koja se bavila brzinom širenja respiratornih virusa uopšte - ali ne i Kovida-19 - pokazala je da socijalno distanciranje može da smanji širenje ovih bolesti i na duže staze. Telefoni institucija u Srbiji koje možete kontaktirati ukoliko imate pitanja o korona virusu:

• Kontakt centar Ministarstva zdravlja: 19819
• Specijalni broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235
• Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut: 011 2684 566
• Brojeve telefona instituta i zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite možete pronaći na stranici covid19.rs.
• Dostupna je baza podataka sa brojem registrovanih slučajeva po mestima u Srbiji.

Neobično velika količina snežnih padavina u februaru 2019. godine dovela je do široko rasprostranjenih mera zatvaranja škola i radnih mesta, što je dovelo do smanjenja broja slučajeva i tokom ostatka sezone za 3 do 9 odsto.

Problem je u tome što će, kad ljudi budu ponovo počeli da se sastaju, virus početi ponovo da se širi i slučajevi će verovatno krenuti da rastu.

Zbog toga ćemo se verovatno sresti sa kreni-stani pristupom socijalnom distanciranju, gde bi mere mogle malo da se popuste, dozvoljavajući jednom broju slučajeva da porastu, pre nego što se vrate strože mere kako bi se nivo zaraze zadržao u okvirima sa kojima zdravstvene službe mogu da izađu na kraj.

To se poredi s otvaranjem i zatvaranjem slavine pandemije Kovida-19, kako bi se osiguralo da bolnice i medicinsko osoblje nisu preopterećeni.

Naravno, držanje podalje od prijatelja i rodbine nije lako, naročito tokom globalne pandemije. Moglo bi da dođe do nekih neželjenih posledica koje potiču od izbegavanja ljudi.

Na duže staze, ostati izolovan od društvenih grupa može da dovede do srčanih bolesti, depresije i demencije.

Ali socijalno distanciranje ne znači nužno prekidanje svih kontakata. Za razliku od 1918. godine, danas postoji pregršt načina da ljudi ostanu u kontaktu sa voljenima.

Tehnologija nam je podarila društvene mreže, aplikacije za poruke i onlajn video pozive.

A ako od toga oni koje volimo budu ostali bezbedni, na kraju može biti vredno svega.

Autorka: Ebigejl Bil Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk