Izvor: Luftika.rs, 15.Feb.2021, 16:45

Korona virus: Sve o Fajzerovoj vakcini koju primaju i ljudi u Srbiji

Korona virus: Sve o Fajzerovoj vakcini koju primaju i ljudi u Srbiji

Getty Images U Srbiji je od kraja decembra pšrošle godine počela vakcinacija stanovništva, a prva u upotrebi bilo je cepivoameričkog proizvođača Fajzer.
Tri doze iz prvog kontigenta od 4.800 vakcina ovih proizvođača dobili su premijerka Ana Brnabić, ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević, kao i epidemiolog Predrag Kon.
Sredinom februara u Srbiji je stiglo još 40.000 doza ove vakcine, a ukupan broj je >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << oko 95.000 Fajzerovog cepiva.
Fajzer i Biontek su prvi proizvođači na svetu čija je vakcina odobrena za upotrebu kao efikasna i bezbedna.
Pored Fajzerove, u Srbiji su odobrena i ruska Sputnjik vakcina i kineska Sinofarm.
Stručnjaci daju odgovore na mnoga pitanja o ovoj vakcini, uključujući to koji pojedinci treba da sačekaju sa vakcinacijom.
Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi Još jedna vakcina protiv Kovida-19 pokazala „95 odsto zaštite od bolesti” Kineska vakcina uspešno prošla drugu fazu testiranja
BBC Šta je ova vakcina? Fajzer Biontek vakcina je vakcina koja može sprečiti da se kod vas razvije bolest Kovid-19, navodi se u Informatoru koji je dostupan na srpskom jeziku.
Američka uprava za hranu i lekove (FDA) nije izdala dozvolu za stavljanje u promet ni jedne vakcine za sprečavanje bolesti Kovid-19, navode iz Fajzera.
Ipak, navodi se da je Fajzer Biontek vakcinu je odobrila FDA za primenu na osnovu Dozvole za hitnu upotrebu u cilju prevencije bolesti Kovid 19 kod ljudi uzrasta 16 godina i starijih.
Za sva medicinska pitanja u vezi sa ovom vakcinom moguće je obratiti im se na telefon 011/363 00 65 ili mejl MedInfoSerbia@pfizer.com.
Pitanja i odgovori iz Fajzerovog informatora Da li mogu da primim Fajzer Biontek vakcinu sa drugim vakcinama?
Nema podataka o primeni Fajzer Biontek vakcine sa drugim vakcinama.
Šta ako sam trudna ili dojim?
Ako ste trudni ili dojite, obratite se vašem lekaru za savet o mogućim opcijama.
Da li ću primanjem Fajzer Biontek vakcine dobiti Kovid-19?
Ne. Fajzer Biontek vakcina ne sadrži SARS-CoV-2 (korona) virus i ne možete primenom vakcine dobiti Kovid-19.
Koji su rizici od primene Fajzer Biontek vakcine?
Neželjena dejstva koja su prijavljena nakon primene ove vakcine obuhvataju: bol, otok ili crvenilo na mestu injekcije, zamor, glavobolju, bol u mišićima, jezu, bol u zglobovima, povišenu telesnu temperaturu, mučninu, povraćanje, otok limfnih čvorova.
Postoji mala verovatnoća da bi Fajzer Biontek vakcina mogla da izazove tešku alergijsku reakciju, koja bi se obično javila u periodu od nekoliko minuta do jednog sata nakon primene doze.
Znaci teške alergijske reakcije mogu da obuhvataju otežano disanje, otok lica i ždrela, ubrzan rad srca, težak osip po celom telu, vrtoglavicu i slabost.
Ovo nisu sva moguća neželjena dejstva Fajzer Biontek vakcine. Mogu se javiti i ozbiljna i neočekivana neželjena dejstva.
Fajzer Biontek vakcina je još u postupku ispitivanja u kliničkim studijama.
Korona virus: U Srbiji počela vakcinacija protiv Kovida-19The British Broadcasting Corporation Trudnice, dojilje i ljudi sa alergijama Profesorka imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Emina Milošević savetovala je trudnicama da preskoče vakcinaciju, jer one nisu bile uključene u treću fazu ispitivanja vakcine.
Dodala je da su „preporuke iz Amerike da se trudnice i dojilje vakcinišu ako žele”.
„Iz dizajna vakcine ne postoji bojazan za neku opasnost od njih”, rekla je Milošević za Radio-televiziju Srbije.
Savetovala je i one koji su imali ozbiljne alergijske reakcije i za koje nije ustanovljeno zbog čega su nastale, da preskoče vakcinaciju.
„Smatra se da polietilen glikol može da izazove potencijalne alergijske reakcije”, rekla je Milošević.
Napomenula je, međutim, da su „one izuzetno retka pojava”.
Podsetila je na dva primera iz Velike Britanije gde je vakcinisano pola miliona ljudi, a gde su se javila dva teža slučaja alergijskih reakcija.
Šta ako se pojavi alergijska reakcija? Ako se kod Vas javi teška alergijska reakcija, pozovite 194 ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.
Obratite se zdravstvenom radniku koji je sproveo vakcinaciju ili Vašem izabranom lekaru ako se kod Vas javi bilo koje neželjeno dejstvo koje Vas uznemirava ili koje ne prolazi.
Sumnju da se kod vas ispoljila neželjena reakcija na vakcinu Fajzer Biontek možete da prijavite kompaniji Fajzer SRB d.o.o. na broj telefona 011/363 00 28 ili na mejl SRB.AEReporting@pfizer.com, adresa je Trešnjinog cveta 1/VI, 11070 Beograd.
Možete se obratiti i preko sajta Agencije za lekove i medicinska sredstva.
Beleženje i evidencija Beleženje i evidencija podataka o sprovedenoj vakcinaciji vakcinom Fajzer Biontek vodi se u skladu sa nacionalno određenim zahtevima u Srbiji u vezi sa ovom imunizacijom.
Ljudi koji se vakcinišu za ove informacije treba da se obrate zdravstvenom radniku koji sprovodi vakcinaciju.
Informacije o „Programu naknade štete od posledica” odnose se na Sjedinjene Američke Države i nisu primenljive za Srbiju.
Onkološki pacijenti Vakcine protiv Kovida-19 koje su zasnovane na novoj tehnologiji prenošenja informacija o RNK virusima možda treba dodatno ispitati pre nego što postane jasno da li su bezbedne za onkološke pacijente, kažu stručnjaci za lečenje obolelih od karcinoma.
U radu objavljenom u časopisu British Journal of Cancer piše da postoji mogućnost da tumorsko tkivo uhvati neke od lipozoma iz vakcine koji nose informaciju o RNK virusu i da treba pažljivo proceniti efikasnost kod pacijenata sa solidnim tumorima.
Navodi se da deo vakcine može da se zaglavi u tumoru i rezultira efektom na onkološkog pacijenta i da je to otvoreno pitanje za koje sada nema odgovora.
Stručnjaci: Dugačak put pred nama Svetski zdravstveni stručnjaci upozoravaju da je pred nama dugačak put u borbi protiv korona virusa.
Kompanije Fajzer i Biontek (Pfizer and BioNTech) objavile su da da su preliminarne analize pokazale da je njihova vakcina „90 odsto efikasna”, uz komentar da je ovo „sjajan dan za nauku i čovečanstvo”.
Iste kompanije su 18. novembra saopštile da je njihova vakcina „delotvorna u 94 odsto slučajeva kada je reč o starijima od 65 godina”.
Vakcina je testirana je na 43.500 ljudi u šest zemalja i do sada nije bilo razloga za zabrinutost u pogledu bezbednosti.
Fajzer i Biontek dobili su odobrenje vakcine najpre u Velikoj Britaniji, početkom decembra. Amerika je odobrila istu vakcinu 12. decembra.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 1. januara odobrila hitnu upotrebu Fajzer vakcine.
U saopštenju SZO se navodi da ova odluka otvara mogućnost mnogim državama da takođe odobre Fajzer vakcinu, što će ubrzati proces imunizacije širom planete.
„Ovo je vrlo pozitivan korak ka tome da svim zemljama omogućimo pristup vakcinama”, rekla je Marianđela Simao iz SZO.
„Ali moram da naglasim da je potrebno da se svi zajedno potrudimo da omogućimo da vakcine prvo dobiju oni kojima je to najpotrebnije širom sveta”, kazala je ona.
Vakcina se smatra najboljim načinom borbe protiv pandemije i izlaska iz nametnutih ograničenja koja danas proživljavamo.
Rusi, pak, tvrde da je i njihova vakcina Sputnjik V takođe pokazala da je efikasna 92 odsto.
Pogledajte video: Vesti iz kompanije Fajzer pružaju nadu
Prva vakcina protiv virusa Kovid-19 može biti dostupna krajem godine.The British Broadcasting Corporation Prema kompanijama Fajzer i Biontek, testiranja su pokazala da njihova vakcina štiti 94 odsto odraslih starijih od 65 godina.
Više podataka objavljenih iz njihovog tekućeg ispitivanja u trećoj fazi sugeriše da podjednako dobro funkcioniše kod ljudi svih starosnih grupa, rasa i etničkih grupa.
Nalazi se zasnivaju na dve doze date više od 41.000 ljudi širom sveta.
Ko su ljudi koji su razvili vakcinu protiv Kovida-19 Najnoviji podaci kompanija Fajzer i Biontek sugerišu da je vakcina delotvorna u 95 odsto slučajeva, na osnovu 170 slučajeva razvoja Kovid-19 kod dobrovoljaca.
Ostatak slučajeva je bio u placebo grupi koja je dobila lažnu injekciju.
Iako potpuni podaci o ispitivanju tek treba da budu objavljeni, kompanije kažu da nije bilo ozbiljnih bezbednosnih problema.
Ali primetili su glavobolju i umor kod oko 2 odsto dobrovoljaca kojima je data vakcina.
U testiranju učestvuje 42 odsto svih ispitanika različitog etničkog porekla, a 41 odsto je starosti između 56 i 85 godina.
Pročitajte sva pitanja i odgovore u vezi sa vakcinom koju su razvile kompanije Fajzer i Biontek.

BBC Kako radi ova vakcina? Ova vakcina ima eksperimentalni pristup – ubrizgavanje dela genetskog koda virusa kako bi ojačao imuni sistem.
Prethodna ispitivanja pokazala su da vakcina vežba telo da stvara antitela i drugi deo imunološkog sistema koji se naziva T-ćelije za borbu protiv korona virusa.
Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje.
Odgovor odbrambenih T-ćelija „traje šest meseci posle infekcije Kovidom-19“ Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus Ispitivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Brazilu, Argentini, Južnoj Africi i Turskoj pokazuju da je zaštita tela od 90 odsto postignuta sedam dana posle ubrizgavanja druge doze.

BBC Dr Albert Burla, predsedavajući kompanije Fajzer je rekao: „Značajan smo korak bliže pružanju ljudima širom sveta toliko potrebnog otkrića koji će pomoći da se okonča ova globalna zdravstvena kriza”.
Profesor Ugur Sahin, jedan od osnivača kompanije Biontek, opisao je rezultate kao „prekretnicu”.
Kako vakcina uči naše ćelije da se brane Profesorka Emina Milošević kaže da se vakcina kratko zadržava u našem organizmu, a da zatim naše ćelije pamte informaciju na koji način da se suprotstave virusu.
Profesorka dodaje da „ćelije pamte taj kontakt bez obzira što nemamo RNK i DNK u našem organizmu koja kodira virusni protein”.
„Imunski odgovor će pomoći da se odbranimo od virusa”, kaže Milošević.
„Bio sam dobrovoljac za testiranje vakcine na Oksfordu“ Ruska vakcina: Od Putinove ćerke do nepoverenja u efikasnost prve vakcine protiv virusa korona Vakcina protiv gripa: Da li treba da se vakcinišete Prečice i „prljavi trikovi” u trci da se bude prvi Da li je ova vrsta vakcine nekada ranije korišćena? U kliničkim ispitivanjima, oko 20.000 učesnika uzrasta 16 godina i starijih primilo je bar jednu dozu Fajzer Biontek vakcine, navodi se u Informatoru.
Ne postoje RNK vakcine koje su odobrene za upotrebu kod ljudi.
Koncept je prethodno istražen i ljudima su davane u kliničkim ispitivanjima drugih bolesti.
Regulatorne agencije širom sveta razmotriće vakcinu i odlučiće da li može da bude odobrena za upotrebu.

BBC Ko će prvi dobiti vakcinu i za koliko brzo? Zavisi koliko godina imate, jer je starost najveći faktor rizika za zaražavanje korona virusom.
Kako je najavio Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, u Srbiji će prvi vakcine da dobiju korisnici staračkih domova stariji od 75 godina.
U Velikoj Britaniji su stariji štićenici domova i osoblje domova za negu na vrhu liste prioriteta.
Prate ih zdravstveni radnici.
Ljudi su potom rangirani prema starosti, a ljudi ispod 50 godina su na dnu liste.
Ako vakcina bude odobrena, Fajzer veruje da će do kraja ove godine moći da isporuči 50 miliona doza, a do kraja 2021. oko 1,3 milijarde.
Međutim, postoje logistički izazovi jer se vakcina mora čuvati u vrlo hladnom skladištu na temperaturi ispod minus 80 stepeni Celzijusovih.
Pogledajte video: Kada ćemo imati vakcinu protiv Kovida-19?
Trenutno se radi na više od 150 vakcina širom sveta.The British Broadcasting Corporation Da li će vakcina pružiti trajnu zaštitu? Sada je to nemoguće znati, a na odgovor ćemo morati da sačekamo.
Ako imunitet ne jača, možda će biti potrebno imati vakcinu svake godine, na isti način kao i protiv gripa.
Podaci nisu pokazali da li je zaštita od Kovida-19 bila ista u svim starosnim grupama.
Međutim, ranije studije sugerišu da bi mladi i stari mogli da stvore imuni odgovor.
Takođe će biti nekih ljudi – poput onih sa slabim imunološkim sistemom – koji neće moći da dobiju vakcinu.
Da li bi vakcina mogla da izazove dugoročne zdravstvene posledice? Ništa u medicini nije 100 odsto sigurno – čak i nešto što uzmemo bez razmišljanja, poput paracetamola, predstavlja rizik.
Dosadašnji podaci ohrabruju – ispitivanja na 43.500 ljudi nisu otkrila nikakve probleme, iako su zabeleženi blagi neželjeni efekti.
Da je ova vakcina imala opasne i uobičajene posledice, onda bi se one pokazale.
Međutim, ređi neželjeni efekti mogu da se pojave kako se vakcinišu milioni ljudi.
Da li će to značiti da nam ne treba zaključavanje/karantin? Nadamo se tome, ali moraćemo da sačekamo bar neko vreme.
Ako je dovoljno ljudi imuno, virus bi prestao da se širi i ne bi nam bile potrebne druge mere da bi se kontrolisao.
Pravi izazov, međutim, tek sada nastupa.
I dalje postoji monumentalni izazov proizvesti dovoljno vakcina, distriburati je i dati je ljudima.
Sve će potrajati i do tada nam treba nešto za kontrolu virusa.
Dakle, testiranje, zaključavanje, fizičko udaljavanje i nošenje maski još će neko vreme biti deo našeg života.
Pogledajt video: Kako radi naš imuni sistem
Imunitet: Koje su tajne imuniteta i kako nas štiti od bolestiThe British Broadcasting Corporation Šta ako virus mutira? Virusi mutiraju sve vreme, to je ono što oni rade. Pitanje je da li će oni mutirati na način koji menja njihovo ponašanje?
Za sada nema znakova da se to dešava, ali moguće je da će se virus u budućnosti promeniti, pa će vakcina postati manje efikasna.
Ako se to dogodi, možda će biti potrebno razviti novu vakcinu protiv korona virusa.
Ovo nije neobično.
Svake godine se razvija nova vakcina protiv gripa koje treba da odgovore na nove sojeve gripa koji mutiraju.
A tehnologiju RNK vakcine je vrlo lako prilagoditi, tako da ovo ne bi trebalo da bude glavni problem.

BBC Zašto ovu vakcinu može da napravi samo Fajzer? Vakcinu su napravili i razvili Fajzer i Biontek i oni polažu pravo na intelektualnu svojinu.
Oni već imaju proizvodni kapacitet da proizvedu 1,3 milijarde doza do kraja sledeće godine, ali bi mogli da se udruže sa drugima da bi povećali proizvodnju.
Šta još treba da znamo o vakcini? Ne znamo da li vakcina sprečava hvatanje i širenje virusa ili vas samo sprečava da se razbolite.
Takođe ne znamo koliko vakcina štiti različite starosne grupe.
Oni će biti ključno za razumevanje načina na koji će se koristiti.
Šta još treba da se desi da bi vakcina bila prihvaćena? Svetski regulatori, pre svih Svetska zdravstvena organizacija, treba da odobre vakcinu pre nego što ona može da bude upotrebljena.
Postojaće veliki logistički izazov stvarne imunizacije većine svetskog stanovništva.
Koliko ljudi treba da se vakciniše? Teško je znati, a pritom se sada ne zna koliko će vakcina biti efikasna.
Smatra se da 60-70 odsto svetskog stanovništva mora da bude ili postane imuno na virus kako bi se sprečilo njegovo lako širenje – drugim rečima, milijardama ljudi.
Da li vakcina može da zaštiti sve? Ne reaguju svi isto na vakcinaciju.
Pažljivo že biti praćeni rezultati starijih ljudi, jer su oni najviše izloženi riziku od virusa.
Ali istorija takođe sugeriše da bi bilo koja vakcina mogla biti manje uspešna kod starih ljudi, jer ostareli imuni sistem ne reaguje dobro na imunizaciju.
To vidimo svake godine sa talasom sezonskog gripa.
To je moguće prevazići davanjem višestrukih doza ili davanjem uneke dodatne terapije koja pospešuje imunološki sistem.
Zašto nam je potrebna vakcina? Ako želite da vam se život vrati u normalu, onda je vakcina potrebna.
Čak i sada je velika većina ljudi i dalje osetljiva na infekciju korona virusom.
Samo zahvaljujući ograničenjima sprečava se da više ljudi umire.
Ali vakcine su siguran način da naša tela nauče da se bore protiv virusa.
Može da pomogneda ne zapatimo korona virus ili bar da učini da Kovid-19 bude manje smrtonosan.
Vakcina je, zajedno sa ostalim merama, „glavna” strategija izlaska iz trenutne situacije.
Šta ovo znači za druge vakcine? To su dobre vesti. To pokazuje da je moguća vakcina protiv korona virusa, a to nismo znali do pre nekoliko dana.
Kako mnoge vakcine ciljaju isti deo virusa – ono što je poznato kao spajk protein – budi nadu da će i one delovati.
U završnoj fazi kliničkog razvoja je desetak vakcina.
Nijedna vakcina nije prešla put od početne ideje do stadijuma da se pokaže izuzetno efikasnom u tako kratkom vremenskom periodu.
Još čekamo potpune podatke, ali ovi rezultati su čak i bolji nego što su se ljudi nadali.
Dobra vakcina protiv gripa štiti oko polovinu stanovništva, pa je zato 90 odsto efikasnosti vakcine protiv korone u prvom eksperimentu – trijumf.
Pratite Džejmsa na Tviteru.
Tekst je ažuriran 15. februara 2021.

BBC ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više RUSKA VAKCINA: Rusija registrovala vakcinu protiv virusa korona – šta znamo do sada
BBC Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk


Pogledaj vesti o: Coronavirus

Nastavak na Luftika.rs...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Luftika.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Luftika.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.