Izvor: TangoSix.rs, 06.Avg.2020, 15:53

[FOTO REPORTAŽA] Iza scene gradilišta na aerodromu „Nikola Tesla“: Sa kojom pažnjom i brzinom gradite kada za to pravo platite 501 milion evra?

[FOTO REPORTAŽA] Iza scene gradilišta na aerodromu „Nikola Tesla“: Sa kojom pažnjom i brzinom gradite kada za to pravo platite 501 milion evra?

Prva faza novogradnje na beogradskom međunarodnom Aerodromu „Nikola Tesla“ punom parom započela je u martu, BC (Before Corona). Kako je Tango Six već ekskluzivno i pokazao, zemlja i građevine više ni iz svemira ne izgledaju isto i privremeni gazda, kompanija Vansi erports, koja će promeniti izgled „Tesli“ i upravljati njime četvrt veka tek je ovih dana spremna da detaljnije priča o onome šta će se sve i kako graditi.
Do sada smo imali rendere projekta o kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << smo izveštavali na „makro nivou“. Sada, ljubaznošću kompanije Belgrade Airport (formalni naziv d.o.o.-a, srpskog poslovnog entiteta Vansi erportsa), Tango Six portal i EX-YU Aviation news portal imali su ekskluzivnu priliku da obiđu sve tačke aktivnih gradilišta unutar i van ograde aerodroma uz iscrpna objašnjenja glavnog i odgovornog – Nikole Brusa, izvršnog direktora za tehniku kompanije (ili na engleskom CTO – Chief Technical Officer).
Tokom obilaska pokrili smo, i dobili odgovor, na sve bitne teme. Pričali smo o rokovima, proširenjima zgrade, novim sadržajima, umetnutoj pisti, novim platformama. Saznali smo više o planiranim infrastrukturnim segmentima održivog trošenja energije i još bitnije – kad i šta počinje sa radom.
Koroni uprkos Kada platite pola milijarde evra i sitniš samo za pravo da nešto gradite i upravljate komercijalnim biznisom, na primer pred bukvalno najveću kataklizmu industrije u kojoj poslujete i globalnu ekonomsku recesiju kakvu planeta nije videla, pretpostavljam da je bitno da znate šta radite, da to znanje crpite iz globalnog iskustva, da imate plan i da ćete poštovati rokove.
Sve navedeno su aduti kampa „za koncesiju“ u koji, kako god to neki spinovali, spadaju čak i oni koji su nekada upravljali aerodromom „Nikola Tesla“ a koje je Tango Six ekskluzivno predstavio u njihovoj novoj ulozi kontrolora.
Nismo dobili odgovor jer takvo pitanje nismo ni postavili, ali pretpostavljamo da je u ovo epidemiološko i saobraćajno nevreme bitno da imate bazu (na primer globalnu mega-korporaciju) koja vam može pozajmiti finansijska sredstva kada vam, prema sopstvenom priznanju, 94% posla (poslednji podatak za period april-jun) jednostavno ne postoji. Bila zdravstvena pošast koja je skoro u potpunosti zaustavila putovanja avionima ili ne, potpisali ste ugovor po kojem ste dužni da promenite i unapredite fizički izgled „Nikole Tesle“ u iznosu od 730 miliona evra. Pavividiteštaćete.
Prošlog petka uverili smo se da ne samo da sve ide prema planu nego da novih sadržaja svakako ima mnogo više nego što je to moglo da stane u prve šture korporativne prezentacije na čije se odobravanje čeka nedeljama.
Ništa kao fizički obilazak, bez samoporomotivnih ministara, u prašini pod rekordnim suncem, da se u sve to sami i uverimo.
Vansi erports i dalje tvrdi da će beogradsku vazdušnu luku dovesti do, sada neverovatnih, 15 miliona putnika do isteka koncesije 2043. godine. To filosofski pojašnjavaju globalnim iskustvom rukovođenja 45 aerodroma u 12 zemalja što svakako iskače kao efekat u priči sa našim vodičem, gospodinom Brusom.
On napominje da Korona nikako nije dramatično odmogla građevinskim radovima. Neke je, kako kaže, i ubrzala a ključna je bila prva reakcija, kada su kao i ostatak planete, u martu postali svesni razmera buduće „nove normalnosti“.
– Zaustavili smo radove na par dana. Sagledali smo rizike, primenili sve propisane i naše dodatne mere zaštite na radu, sada i od virusa, i nastavili sa radovima. Jedini problem koji je nastao je obaveza da smanjimo broj ljudi na radovima koji se obavljaju unutar zgrade i taj deo je produžio izgradnju na oko 6 nedelja. Svi radnici koji su napolju su inače često fizički distancirani pa većina projekata na otvorenom nije bila značajno ometena. –
Nikola je pri dolasku Vansija bio privremeni CEO nove srpske operacije. Građevinski je inženjer sa 20 godina karijere dominantno u železničkim projektima. Vansi erports ga je kao talenta regrutovao pre četiri godine. CTO funkcija je glavna i odgovorna za građevinske investicije, sve tehničke stvari na aerodromu, odnose sa radnicima i logistiku / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six „Nikola Tesla“ će se najintenzivnije dograđivati i rekonstruisati u naredne tri godine.
Vansijev celokupan projekat obuhvata nekoliko segmenata. Koncept „integrisanog terminala“ koji će nadograđen i rekonstruisan povećati pre svega unutrašnji kapacitet. Zgrada će se produžiti i reorganizovati iznutra, izgradiće se nove manevarske „parking površine“ za avione, famozna „umetnuta pista“, rekonstruisaće se postojeće rulnice, dogradiće se postojeća de-icing platforma. Kompanija će dramatično povećati broj parking mesta za motorna vozila uz reorganizaciju parking sistema i na kraju ceo aerodrom će dobiti nova postrojenja za „zeleniju“ proizvodnju energije sa ciljem da za nekoliko godina postane „carbon neutral“.
Pogled iz vazduha 11. avgusta na deo gradilišta kojim se produžava C krak. Primetno je da produžetak neće biti u liniji sa trenutnom građevinom zbog dobijanja većeg prostora za platformu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Novi „bus gejtovi“ Dva nova „Bus gatea“ biće ispod gejtova A6 i A7 / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six – Naša osnovna filosofija gradnje je da gradimo novi kapacitet a da to u realnom vremenu ne utiče na ukupni trenutni kapacitet. Tačno je da, kao i svi, imamo dramatičan pad saobraćaja ali moram da naglasim da od početka Korona krize nismo imali ni jedan jedini dan bez saobraćaja. Bilo je tu uvek aviona, što kargo redovnih, što kargo humanitarnih i mi smo morali, kao što smo i planirali, da izvodimo radove uprkos tom saobraćaju.
Neke manje obimnije radove koje smo planirali sledeće godine obavljamo sada i tako smo iskoristili povoljniji aspekt pada saobraćaja na nekim lokacijama na gradilištu. – kaže Brus i sprovodi nas kroz prvu tačku obilaska – nove „bus gateove“.
– „Bus gates“, odnosno gejtovi u prizemlju za okupljanje putnika pred prevoz autobusima do udaljenih parking lokacija aviona biće restaurirani i izgradićemo dva nova. Tako će A krak terminala imati ukupno 5 „bus gejtova“ u prizemlju.
Novi gejtovi biće ispod pozicija A6 i A7, imaće ukupno 130 sedišta i za njih ćemo ugraditi nove liftove i stepenice. Dva nova gejta trebalo bi da budu završena do kraja juna a spremni za upotrebu do sredine avgusta i to je svojevrsni uticaj Korone. Budući da se radi o radovima u zatvorenom, morali smo da smanjimo broj ljudi, da usporimo ponekad.
Ipak, ukoliko na rok za završetak radova bude uticala korona, onda nam iz istog razloga ovi gejtovi nisu potrebni za ovogodišnju letnju sezonu u smislu ukupnog kapaciteta.
Ovi gejtovi će najverovatnije biti potrebni za godinu ili dve dana kada se saobraćaj povrati na one nivoe na koje smo navikli. Dakle u pitanju je dodatni kapacitet ukupno gledano. – naglašava Brus.
Celokupan krak A „Nikole Tesle“ biće renoviran sa planom da ti radovi započnu, kako su nam rekli tokom obilaska, najverovatnije sredinom jeseni. Brus napominje da ceo krak mora ostati u redovnim operacijama pa će se stoga renovirati po dva gejta u jedno vreme.
Da, najlepša uspomena iz detinjstva, onaj gumeni pod sa onim krugovima što štrče – nestaje.
Gejtovi će imati svoje liftove i stepenice. Nove boje unutar gejtova i toaleta biće boje koje Vansi erports koristi na svim svojim aerodromima u svetu / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Vansi je već zamenio sve izvore svetla LED sijalicama, prirodno osvetljenje će se koristiti u što većem mogućem obimu / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six  Nova platforma E Naša sledeća tačka obilaska na turi najobimnijih građevinskih radova na „Nikoli Tesli“ locirana je odmah pored trenutne platforme generalne avijacije. Iz daljine je prepoznatljiva po dve velike rupe. To je zapravo površina buduće E platforme za parking aviona.
Izgradnja nove platforme i njenih oko 25.000 kvadratnih metara nove površine započela je 14. aprila ove godine. Nova površina ima za cilj da poveća broj „remote stand“ pozicija koje su bile jedna od najvećih nedostajanja na aerodromu. Po planu, nova E platforma će omogućiti tri parking pozicije za klasu putničkih aviona kodnog slova C  (tzv. „Code C“ – Erbas A320 ili Boing 737 familije), raspona krila do 36 metara, zajedno sa pristupnim putevima i prostorom za opsluživanje tih letelica.
Preko potrebne nove „remote stand“ parking pozicije za putničke avione nalaziće se ovde / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six – Postoji opcija da ćemo platformu E dodatno proširiti, u zavisnosti od potreba za kapacitetom u fazi dva izgradnje aerodroma oko 2030. godine. Sa tim proširenjem ovde bi moglo da se parkira ukupno pet „Code C“ aviona.
Trenutno možete videti pripremne radove koji su sami po sebi prilično obimni. Oni će trajati oko tri meseca. Radi se o tome da podzemne instalacije koje prolaze na ovoj novoj lokaciji nisu bile predviđene da izdrže opterećenje koje će trpeti od težine letelica. Ovde je ako se sećate bila samo trava. Deo platforme koji postoji se koristi za generalnu avijaciju pa i tu nikad nije bilo potrebe za većom „nosivošću“.
Izolovaćemo i ojačati podzemne instalacije uz sređivanje drenaže u mali bazen koji će biti vidljiv pored platforme, bliže ogradi aerodroma, u koji će se prikupljati kišnica. Planiramo da sa postavljanjem betona započnemo tokom septembra. – kaže Brus.
Na našu primedbu da je bilo glasina da su neke kompanije želele da na ovoj lokaciji aerodroma izgrade montažne mini-terminale za niskotarifne avio-kompanije, Brus kaže da Vansi to nikada nije razmatrao.
– Naš izbor, sa kojim smo na kraju i dobili koncesiju, je uvek bio da renoviramo stariji deo A kraka i produžimo C krak. Dakle ostaće ceo jedinstven terminal, nećemo graditi odvojene terminale. –
Nova „kavez instalacija“ za zaštitu odvodnih cevi od težine putničkih aviona / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six „Umetnuta pista“ Sledeća, i u stručnoj javnosti najkontroverznija, tačka gradnje je „umetnuta pista“. Unapred se radujemo vožnji do ovog dela aerodroma (iako smo se pre nekoliko nedelja vozili po sred same piste na mnogo interesantniji način) spremni sa pitanjima koja su verovatno na umu većine: šta će nam/vam to? ima li smisla?
Stručni naziv nove, privremene, poletno-sletne staze je skraćenica „BCIR“ od „Best Case Inserted Runway“, pojašnjava nam Brus. Naglašava da je ona bila jedan od osnovnih uslova koncesije koju je propisala država, dakle nije izbor kompanije koja je dobila koncesiju i počinje priču mišljenjem da je, što se njega tiče, to razuman izbor i ne toliko loša ideja.
Ilustracija reljefa vožnjom sada proširenim pristupnim putem uz pistu / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six – BCIR je planirana kao alternativa i garant neometanog saobraćaja tokom dubinske rekonstrukcije originalne piste. Biće ukupne dužine 3.500 metara, duža za 100 metara od originalne piste.
BCIR će biti građena dve godine a biće korišćena ni godinu dana, najverovatnije samo od marta do novembra te godine kada bude preuzela ulogu jedine piste aerodroma. Neće naravno imati identičnu kategoriju sistema za sletanje po instrumentima kada je smanjena vidljivost kao originalna pista (imaće CAT II samo na jednom pragu) ali će instrumentalno sletanje biti moguće po ofset principu. Mislim da ćemo za osam meseci korišćenja svejedno imati minimalan broj dana sa smanjenom vidljivošću.
Dubinska rekonstrukcija glavne piste aerodroma „Nikola Tesla“ nikada nije rađena. Ona je građena i dograđivana u nekoliko faza. Kako se avio-industrija razvijala, novi sposobniji i teži avioni ulazili u upotrebu, tako je i pista produžavana. Određene sekcije piste su zaista zrele za dubinsku rekonstrukciju.
U industriji nema nekog konkretnijeg standarda kada je pista zrela za dubinsku rekonstrukciju od broja putnika odnosno operacija. Nije isto ako vam frekventno na pistu sleću „Code C“ ili „Code E/F“ letelice. Čak i u širokotrupnim kategorijama postoje razlike. Nije isto kada vam, na primer, često sleće Boing 777 koji ima specifične karakteristike i samim tim direktniju preraspodelu težine pri sletanju. U industriji je on poznat kao avion koji uništava piste.
Vansi erports globalno, na nivou grupacije, pored redovnih vizuelnih inspekcija, svake dve godine radi procenu oštećenja i eksploatacije usled različitih tipova aviona koji na neki od aerodroma iz grupe sleću. Nedavno smo čak razvili i naš sistem takozvanog preventivnog održavanja za poletno-sletne staze. Ovaj sistem je trenutno u test fazi na nekim od naših oglednih aerodroma, a uskoro bi trebalo da bude primenjen i u Beogradu.Beograd dominantno opslužuje srednje uskotrupne letelice i stoga pista nije toliko izložena ekstremnim opterećenjima ali je, kao što sam već rekao, vreme da se dubinska rekonstrukcija prvi put uradi.
Rok za završetak radova je kraj leta, odnosno septembar 2022. godine. Umetnuta će biti od standardnog asfalta, biće za stotinak metara duža i vizuelno se neće razlikovati.
Postoji mogućnost da će „umetnuta pista“ neznatno smanjiti maksimalan broj operacija dok bude jedina bila u opticaju. To bi pre svega mogao da bude rezultat njene blizine postojećim taksi stazama. Na primer, kada avion sleće na „umetnutu pistu“ može da se dogodi da neke veće kategorije aviona možda neće moći da taksiraju jer će biti preblizu. To će pre svega zavisiti od veličine aviona. U toku su dogovori sa nadležnim vlastima, među kojima su Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Kontrola letenja Srbije i Crne Gore kako bismo utvrdili operativne konfiguracije koje će imati manji uticaj na odvijanje saobraćaja, tokom ograničenog perioda u kojem će BCIR biti korišćena kao glavna pista.
Pretpostavljam da je država vodila, sa pravom, vodila računa i o svojoj nacionalnoj avio-kompaniji koja ima dosta operacija posle ponoći. Dubinska rekonstrukcija noću bez „umetnute piste“ bi trajala duže i za nju bi bilo potrebno mnogo više vremena bez saobraćaja, što bi moglo značajno da utiče na red letenja, a naročito na letove Er Srbije.
Kada glavna pista bude rekonstruisana „umetnuta pista“ postaje paralelna rulna staza sa nekoliko novih izlaznih skretnica, takozvanih „brzih izlaza“. Oni će dodatno povećati kapacitet aerodroma, odnosno broj sletanja aviona u satu i njihovu bržu i brojniju cirkulaciju. Dakle „Tesla“ će „umetnutom pistom“ dobiti ne samo veći kapacitet već i dugoročnu opciju fleksibilnosti – šta god da se dogodi na glavnoj pisti, neki incident ili onesposobljavanje aviona, ceo sabraćaj možemo preusmeriti na „umetnutu pistu“ i nećemo više nikada imati zatvoren aerodrom. – zaključuje Brus nabrajanje svih pozitivnih i privremeno ograničavajućih aspekata „umetnute piste“.
Fini šljunak rešava problem drenaže. Radovi pred asfaltiranje „umetnute piste“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Budući prag piste 30L / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Izdvojeni parking Šema parkiranja motornih vozila biće usklađena sa međunarodnim standardima kako u pogledu parking mesta, tako i naplate od kratkoročnog, premijum parkinga u neposrednoj blizini terminala, do dugoročnog parkinga na udaljenom parkiralištu, sa kojeg će putnike prevoziti šatl autobusi.
Prva građevina koju ste verovatno mogli da vidite iz aviona pre Korone prilikom poletanja sa pravca 12 je novoizgrađeni „udaljeni“ ili „izdvojeni parking“. Dimenzija 155 x 235 metara biće namenjen masovnom i najeftinijem parkiranju. Između parkinga i ulaza u glavni terminal saobraćaće autobus na svakih 10 ili 20 minuta u zavisnosti od doba dana.
Udaljeni parking biće spreman da prihvati motorna vozila koja bi se parkirala na parkinge ispred glavnog terminala koji će biti uklonjeni zbog radova / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Ideja kompanije je da napravi tri kategorije naplaćivanja parkinga. Najskuplje će vas stajati parkiranje ispred same zgrade terminala, jeftinije će biti u parkingu koji će takođe biti ispred terminala ali znatno udaljen i najjeftniji će biti udaljeni parking koji će na svojih 36.400 kvadrata imati 1500 parking pozicija. Budući da će se nedavno izgrađeni namenski parking za taksiste (bliže Jat Tehnici) ukloniti jer će na njegovoj lokaciji biti izgrađena novo postrojenje za grejanje, taksisti će na novom parkingu dobiti 109 mesta. Zaposleni na aerodromu dobijaju 330 parking pozicija, rent-a-car agencije 265 a putnicima ostaje 809 pozicija, ukljčujući i mesta za osobe sa smanjenom pokretljivošću. Na parkingu će biti izgrađena i mini-perionica, biće moguće punjenje kola strujom kroz priključke sa punjačima.
Pored parkinga biće postavljeni solarni paneli kao deo nove „zelene inicijative“. Biće namenjeni proizvodnji struje za potrebe celokupnog kompleksna sa izlaznom snagom od 1 Megavata.
Parking će biti pušten u rad u oktobru ove godine ukoliko se saobraćaj vrati na nekom većem nivou.
Nije Vansi cicija a put od aerodroma ka Blokovima je uvek bio nekako savršeno ravan i brz. Kompanija je o svom trošku izgradila kružni tok koji nije bio uslov koncesije. Razlog je efikasniji pristup novom udaljenom parkingu i razumnije rešenje za kretanje koje i povećava bezbednost vožnje uzimajući u obzir brz pravac puta uz aeordrom. Održavanje kružnog toka će preuzeti grad Beograd / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Produžavanje C kraka Najvidljiviji deo gradilišta zvanog aerodrom „Nikola Tesla“ svakako je građevina koja je početkom marta počela da se formira i vidljiva je sa leve strane glavnog puta putnicima koji vozilima dolaze na aerodrom. Radi se o prvom segmentu produženog C kraka ili hodnika putničkog terminala. Odmah na isključenju, negde na sredini glavne saobraćajnice koja vodi od auto-puta do glavnog terminala, vide se montažni objekti u kojima su smeštene svlačionice za radnike, privremene kancelarije i kantina. Vansi erports je u projekat uključio kompaniju Terna kojoj je pripala niskogradnja.
Prva građevina koja je vidljiva putnicima – produžetak C kraka / Foto: Dušan Atagić, Tango Six U daljini vidljiv poslednji C7 gejt aktuelnog C kraka. Primetno je da novi produžetak nije u liniji starog kraka. Razlog je dobijanje dodatne površine „airside“ platformu / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Kako kažu iz Vansija očekivani kraj prve faze radova, odnosno produžavanja C kraka u dužini od 320 metara je oktobar 2021. godine. Poslednji gejt u „starom“ C hodniku, C7, će zbog radova biti zatvoren i na njega će se nastaviti nova nadogradnja koja neće biti ravnoj liniji. Razlog za pomeranje novog nadograđenog dela prema glavnoj sabraćajnici je povećanje platforme za parking aviona.
– C krak produžavamo za još 8 gejtova sa avio-mostovima. Postoji plan za još jedno produženje od 160 metara nakon toga kojim ćemo dobiti dodatna 4 gejta sa avio-mostovima koje bi završili 2022. godine.
Odlučili smo se da produžetak zgrade ne bude u liniji sa postojećom, kako bismo dobili veću platformu za parkiranje i većih aviona. Trenutno za avion A330 veličine možemo koristiti gejtove C3,4,5 i 6. Kada budemo dobili prvu novu ekstenziju, svaki gejt na njoj moći će da primi po jedan „Code C“ avion i opciono ćemo dobiti mesta za još dve „Code E“ letelice. Imajući u vidu da na „remote standovima“ možemo parkirati još dva „Code E“ (A330 veličine) onda dobijamo mnogo veći kapacitet parkiranja nego do sada. Mada mi svejedno nikada ne očekujemo da Beograd opslužuje više od četiri do pet širokotrupca u isto vreme, prema našim trenutnim projekcijama – kaže Brus.
Ceo aerodrom će dobiti novi treći sprat ili kako Vansi voli da ga preciznije definiše kao „galeriju“. Hodnik koji će služiti za dolazeće putnike u novom konceptu potpunog razdvajanja dolazećih i odlazećih putnika. Kada izađete iz aviona pokretne stepenice će vas voditi na treći sprat kojim ćete pešačiti do zajedničke transfer zone, do prizemlja po prtljag ili do međusprata ukoliko u Beogradu presedate.
Unutra će kompletan aerodrom poprimiti novi izgled. Kako kažu iz Vansija unutrašnja rekonstrukcija i izmena prostora će doneti tri puta više komercijalnog sadržaja a novi koncept od tri sprata će uvećati unutrašnju površinu za 30.000 kvadrata.
Početak gradnje trećeg sprata ili „galerije“- hodnika vidljiv na kraju građevine / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Prvi spoljni panel postavljen je baš prilikom našeg obilaska / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Širina hodnika produžetka kraka C biće identična trenutnoj građevini / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six „Oka sokolova“ i njihovi veliki ekrani Nova privremena lokacija Operativnog centra aerodroma bila je poslednja tačka obilaska za nas.
Nekada lociran u delu stare zgrade gde se nalazi toranj kontrole letenja, Operativni centar je mesto iz kojeg se praktično upravlja aerodromom. Pored dispečera i kontrolora reda letenja, Vansi je u nekadašnjim prostorijama koje su korišćene za konferencije za medije, veće sastanke i prezentacije, primenio nov princip takozvanog „integrisanog upravljanja“ i ovoj organizacionoj jedinici pridodao prisustvo pozicije šef smene ali i poziciju za nadzor funkcionisanja većih infrastrukturnih sistema.
„Surčin, imamo problem“ će se, kad problema bude bilo, na radio-stanicama prvo čuti u ovoj prostoriji. Nova, privremena, lokacija Operativnog centra aerodroma „Nikola Tesla“ – Lokacija koju vidite je privremeno rešenje za, najverovatnije, sledeće dve godine. Pored uobičajenih uloga za koje vaši čitaoci već znaju novina je i radna stanica kompletne kontrole infrastrukutre. Odavde možemo nadzirati rad liftova, pokretnih stepenica, traka za prtljag. Čim nešto uspori ili otkaže znamo gde se i kada dogodilo, šaljemo tehničare koji otklanjaju kvar.
Uskoro će se u kontrolnoj sobi naći i radne stanice centralizovanog upravljanja parkingom kao i pozicija za koordinaciju vatrogasne službe. – priča za Tango Six veteran aerodroma „Nikola Tesla“, rukovodilac aerodromskih operacija, Vladimir Plemić.
Održivo, zeleno poslovanje Cilj kompanije Vansi erports na globalnom nivou je održivo zeleno poslovanje po principu ulaganja u tehnologije koje proizvode energiju a ne zagađuju okolinu.
Ovo će praktično na „Tesli“ značiti i nekoliko potpuno novih građevina. Na drugoj strani puta koji vodi prema Jat Tehnici (krivina kod zgrade kargo centra) izgradiće se postrojenje za sortiranje otpada koji će zahvaljujući njemu biti centralno odvožen sa aerodroma na reciklažu ili drugi tretman.
Kako smo već pomenuli, na prostoru na kojem se sada nalazi relativno nov parking za taksiste (bliže Jat Tehnici) izgradiće se postrojenje koje će grejati celokupan aerodrom korišćenjem gasa kao energenta. Na udaljenom parkingu biće postavljeni solarni paneli.
Kako kažu, cilj novog menadžmenta „Tesle“ je da beogradska vazdušna luka u budućnosti prođe kroz ekološku transformaciju i značajno redukuje svoj „carbon footprint“.
The post [FOTO REPORTAŽA] Iza scene gradilišta na aerodromu „Nikola Tesla“: Sa kojom pažnjom i brzinom gradite kada za to pravo platite 501 milion evra? appeared first on Tango Six.

Nastavak na TangoSix.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta TangoSix.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta TangoSix.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.