Izvor: eKlinika.rs, 15.Feb.2021, 18:03

Duži boravak kod kuće u pandemiji stvara nelagodu, ali nekim ljudima i odgovara

Odmah pošto je bilo izvesno da se svetu na globalnom nivou dešava pandemija covid 19, istraživači iz Ujedinjenih nacija su upozorili da bi mogla da se dogodi i velika kriza mentalnog zdravlja stanovništvu širom sveta.
Istraživanje uvezalo osećaj teskobe usled izolacije i internet pretragu Rezultati jednog novog istraživanja su pokazali da preporuke za ostanak kod kuće u cilju sprečavanja širenja virusa korona >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << ipak utiču negativno na mentalno zdravlje. Međutim, ti efekti se postepeno smanjuju kako vreme prolazi, a mi se prilagođavamo svojim novouspostavljenim rutinama.
Studija je objavljena u časopisu Economics & Human Biology a pokazala je da su protivpandemijske mere, u prvom redu ostanak kod kuće, u početku itekako dovođene u vezu sa povećanjem broja pretraga na internetu za pojmove „izolacija“ i „briga“.
Ipak, istraživači su otkrili i da su se ti efekti smanjivali otprilike 2–4 nedelje nakon “pika” osećaja.
Google kao jedan od najčešćih savetnika Korišćeni su dnevni podaci pretraživanja Interneta od januara do juna 2020. godine preko alata koji pruža podatke o određenim terminima za pretragu.
Ljudi se često okreću Guglu (Google), koji je najpopularniji pretraživač na svetu kako bi dobili odgovor na neki svoj problem ili dilemu, uključujući i zabrinutost zbog zdravstvenog stanja. Istraživači su otkrili da alat Google Trends može tačno da predvidi trendove u vezi sa pojmovima kao što su grip, ekonomska aktivnost i samoubistvo.
Šta su ljudi u izolaciji najčešće „guglali“ Za ovo istraživanje naučnici su ispitivali podatke o skupu pojmova koji se odnose na mere protiv širenja zaraze covid 19 koji se odnose na mentalno zdravlje a to su:
izolacija nesanica antidepresiv kao i pojmove za aktivnosti koje ljudi vezuju za boravak kod kuće kakvi su:
Netflix seks recepti vežbanje Na kraju, došlo se do zaključka da su mere povećale negativan osećaj izolacije ili zabrinutosti ali da su efekti uglavnom bili prolazni.
Proučavanje intenziteta negativnih uticaja na mentalno zdravlje I neke prethodne studije su otkrile da karantini mogu da budu povezani sa pojačanim simptomima pogoršanja mentalnog zdravlja. Brzom revizijom postojećih podataka iz marta 2020. godine obuhvaćene su 24 objavljene studije, a većina je izvestila da je karantin prouzrokovao negativne efekte. To se prvenstveno odnosilo na simptome posttraumatskog stresa, zbunjenosti i besa.
Već je poznato da svaki vid “nametnute izolacije” utiče negativno na osobe koje žive same.
Ipak – sve je individualno Jedna druga studija, objavljena u časopisu Journal of Public Economics, otkrila je porast Google pretraga za pojmove „dosada“, „usamljenost“, „briga“ i „tuga“ tokom pandemije covid 19. Međutim, primećen je pad broja pretraga za pojmove „stres“, „samoubistvo“ i „razvod“ pa je to naučnicima bilo ohrabrujuće.
Oni su želeli da ispitaju intenzitet bilo kakvih negativnih uticaja na mentalno zdravlje zbog preporuke da ostanu kod kuće i došli do zanimljivih podataka.
Otkriveno je da je ostanak kod kuće kod nekih osoba uticao na smanjenu pretragu pojmova „antidepresivi“ i „samoubistvo“.
Na koje osobe je izolacija uticala pozitivno Istraživači pretpostavljaju da su pojedinci upravo zbog preporuka da ostanu kod kuće imali veću fleksibilnost u organizaciji i došli u priliku da više vremena provedu sa porodicom. Kod ovih osoba su mogućnost za bavljenje nekim hobijima, uživanje u redovnim fizičkim aktivnostima i podrška porodice važni faktori povezani sa poboljšanim fizičkog i mentalnog zdravlja. Neki ljudi koji ranije nisu mogli da rade od kuće su u tome videli prednost, sada su mogli sami da naprave idealan raspored što im je, bez obzira na ograničenost kretanja, dalo i više slobode.
Objektivna ograničenja studije Autori studije napominju i da se promene u mentalnom zdravlju ne mogu pripisati isključivo izolaciji. Svetska pandemija covid 19 rezultirala je, nažalost, i gubitkom posla, drugim bolestima i smrću, a sve navedeno itetako može da prouzrokuje stres i da utiče na mentalno zdravlje. Što se tiče demografske slike, jasno je da bi određene grupe unutar kompletne populacije, poput dece i starijih odraslih, mogle da budu više pogođene i da postanu ranjivije. Sa tim su autori ove studije saglasni i ograđuju se, jer im zbog načina sprovođenja ispitivanja, nisu bili dostupni svi demografski faktori (neke kategorije stanovništva nisu aktivne na internetu).
Preporuke za kreatore politike javnog zdravlja Ipak, važan zaključak je svakako da je u odnosu na psihološke uticaje usled ostanka kod kuće, efekat ograničavanja kretanja i suzbijanja epidemije nemerljivo visok. Ipak, sugerišu onima koji se bave vođenjem politike javnog zdravlja da bi neke grupe stanovništva zbog visokog rizika za pogoršanje mentalnog zdravlja mogle da budu izuzete, uz rigorozno pridržavanje mera. Sugerišu se i načini da se fizička distanca nadomesti makar na virtualan način i da se komunicira sa ljudima putem društvenih mreža, jer se u teškim trenucima izolacije osećaj socijalne prihvaćenosti i vezanosti za ljude smatra izuzetno značajnim u izbegavanju negativnih psiholoških posledica.
 
 
 
 
 
 
 
 
Članak Duži boravak kod kuće u pandemiji stvara nelagodu, ali nekim ljudima i odgovara se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta eKlinika.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta eKlinika.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.