Izvor: Večernje novosti, 27.Jun.2020, 19:51
Bogata biografija Ilije Petkovića: Reprezentativni dres je oblačio 43 puta , trenersku karijeru počeo i završio za OFK Beograd
Petković je poslednjih dana bio smešten u Urgentnom centru na Bežanijskoj kosi, gde je bio na respiratoru Legendarni srpski stručnjak Ilija Petković preminuo je u 75. godini.Petković je poslednjih dana bio smešten u Urgentnom centru na Bežanijskoj kosi, gde je bio na respiratoru. Njemu je pukao čir na dvanaestopalačnom crevu dok je bio sam kod kuće, zbog čega je izgubio veliku količinu krvi. U bolnici je ustanovljeno da je pozitivan i na >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << korona virus.Miedijima u Srbiji je prethodnih dana potvrđeno da je Petković u bolnicu primljen praktično u poslednjem trenutku, njegovo stanje je poslednjih dana bilo stabilno, ali kritično i on je nažalost u subotu preminuo.Tokom igračke karijere, Petković je igrao za OFK Beograd i Troa, a trenersku je započeo upravo na Karaburmi. Bio je selektor nacionalnog tima Jugoslavije, a kasnije Srbije i Crne Gore u dva navrata, a poslednji trenerski angažman bio mu je na klupi mlade reprezentacije. Između ostalog, vodio je i Aris, Šangaj Šenhua i Al Ahli.Pod njegovim vođstvom, Srbija i Crna Gora se plasirala na Svetsko prvenstvo 2006. godine u Nemačkoj, a u kvalifikacijama je primila samo jedan gol na 12 mečeva. Međutim, na Mundijalu su 'Orlovi' zabeležili sva tri poraza.Poslednjih godina Petković je bio na čelu svog OFK Beograda, u kojem je započeo karijeru 1964. godine.BOGATA KARIJERA I VELIKI USPESI ILIJE PETKOVIĆAIlija Petković (Knin, 22. septembar 1945 — Beograd, 27. jun 2020) bio je srpski fudbaler, fudbalski trener i bivši selektor fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore. Preminuo je u Beogradu nakon kratke i teške bolesti. Petković je igračku karijeru počeo u kninskom ligašu Dinari. U 19. godini je došao u Beograd gde je postao igrač OFK Beograda za koji je igrao ukupno 16 sezona, najpre od 1964. do 1973. godine, a zatim i od 1976. do 1983. U sezoni 1965/66. sa OFK Beogradom je osvajio Kupu Jugoslavije. Za OFK Beograd je odigrao 417 utakmica i postigao 68 golova. Zbog njegove brzine i eksplozivnosti zvalu su ga „tajfun sa Karaburme“.Petković je tri godine, od 1973. do 1976, igrao za francuski Troa.Foto N.SkenderijaReprezentativna karijeraZa selekciju Jugoslavije je igrao od 1968. do 1974. godine. U tom periodu reprezentativni dres je oblačio 43 puta i postigao šest golova.Za reprezentaciju je debitovao 24. aprila 1968. na stadionu Crvene zvezde. Jugoslavija je bila domaćin Francuskoj u revanš susretu četvrtfinala Kupa nacija. U prvoj utakmici, odigranoj 18 dana ranije u Marselju, bilo je 1:1. Iliji Petkoviću je trebalo tri minuta da postigne i prvi gol. Drugi put među strelce se upisao u 33. minutu. Na kraju, Jugoslavija je pobedila Francusku 5:1.Ta pobeda je donela Jugoslovenima plasman na završni deo Kupa nacija, koji je održan u junu te godine u Italiji. Na završnom turniru su u polufinalu pobedili Englesku sa 1:0 golom Džajića čime su se plasirali u finale. Rezultat finala protiv domaće selekcije je bio 1:1 pa je po tadašnjim pravilima odigrana nova utakmica koju su Italijani dobili sa 2:0. U toj utakmici Petković nije igrao zbog povrede.Petković je učestvovao u reprezentaciji koja se plasirala na Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974. pobedivši u baraž meču reprezentaciju Španije. Igrao je na većini utakmica i postigao je osmi pogodak u pobedi protiv Zaira od 9:0. Na tom prvenstvu je i završio reprezentativnu karijeru. Posljednju utakmicu je odigrao protiv Poljske u porazu 2:1. Reprezentacije je prvenstvo okončala u frugoj grupnoj fazi.Foto M.VukadinovićTrenerska karijeraKarijeru sportskog radnika Petković je počeo kao sportski direktor OFK Beograda. Kasnije, u periodu od 1990. do 1993. godine bio je i trener ekipe u kojoj je proveo najveći dio svoje igračke karijere.U međuvremenu, Petković je bio trener u štabu omladinske reprezentacije Jugoslavije koja je 1987. godine u Čileu postala prvak sveta.Petković je predvodio i Mediteransku reprezentaciju kao i Vojni tim kog su činili fudbaleri na redovnom odlsuženju vojnog roka.Internacionalnu trenersku karijeru Ilija Petković je počeo 1993. godine u švajcarskom Servetu. Tim iz Ženeve je trenirao dve godine. U sezoni 1993/94. osvojio je šampionsku titulu.Ilija Petković je tokom 1997. i 1998. godine bio trener u štabu reprezentacije koju je tada vodio Slobodan Santrač, njegov dugogodišnji saigrač u OFK Beogradu. „Plavi“ su se plasirali na Svetsko prvenstvo u Francuskoj, ali Petković nije bio učesnik takmičenja u Francuskoj, jer je prihvatio poziv japanskog prvoligaša Avispe iz Fukuoke.U Japanu je Petković ostavio dobar utisak, što je uslovilo kasnijim pozivima u redove komšijskih kineskih prvoligaša - Šenhua i Sečuanu.Petković je u sezoni 1999/2000. trenirao i solunski Aris. U nacionalnom kupu su eliminisali Panatinaikos, a takmičenje su završili u polufinalu.Foto M.VukadinovićSelektor reprezentacijeIlija Petković je u dva navrata bio selektor nacionalnog tima. Prvi put je radio od jula 2000. do februara 2001. godine. U tom razdoblju „plavi“ su ostvarili pobedu u prvoj utakmici Prve grupe kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2002. godine, a savladan je Luksemburg u gostima. Takođe, nacionalni tim Jugoslavije u januaru 2001. osvojio je prvo mesto na „Sahara kupu“ održanom u Indiji.Posle tog turnira, Petković je otišao u Kinu. U Fudbalski savez, na mesto selektora, vratio se krajem jula 2003. godine. Bio je to izuzetno težak trenutak za domaći fudbal jer je samo mesec ranije reprezentacija poražena od Azerbejdžana u Bakuu sa 2:1 u utakmici kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2004.Pod Petkovićevim rukovodstvom su u nastavku kvalifikacija zabeležene dve pobede nad Velsom i remi protiv Italije koji nisu bili dovoljni da se obezbedi plasman na kontinentalno prvenstvo.Petković je ostao na mestu selektora i na početku narednih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2006.[2] Kvalifikacije su uspešno okončane, a tokom 10 kvalifikacionih mečeva nije zabeležen nijedan poraz, a primljen je samo jedan gol.U tim za Svetsko prvenstvo je nakon povrede Mirka Vučinića pozvao sina Dušana pa ga je pod pritiskom medija na kraju izostavio sa spiska. Reprezentacija Srbije i Crne Gore je prvenstvo u Nemačkoj 2006. završila kao poslednja, na 32. mestu, zabeleživši poraze od Holandije, 1:0, Agrentine, 6:0 i Obale Slonovače, 3:2.Nastavak karijere u AzijiPetković nije obnovio ugovor sa nacionalnim savezom po završetku Svetskog prvenstva pa je ostao bez angažmana. Nakon pauze od dve i po godine, početkom 2009. godine, Petković se vratio u Aziju i preuzeo korejskog prvoligaša Inčon junajted s kojim je osvojio peto mjesto u prvenstvu. Nakon Južne Koreje Petković je u julu 2010. preuzeo katarski Al Ahli koji je vodio do kraja te godine. Nakon nove pauze i različitih nagađanja o novim angažmanima, Petković je preuzeo korejski Gjongnam u maju 2013.[3]
Nastavak na Večernje novosti...
