Izvor: S media, 25.Jan.2011, 19:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sine, zar da ti život prođe iza rešetaka?
Posle devetomesečnog procesa za smrt Brisa Tatona, sudija Mirjana Ilić pročitala presudu kojom je 14 optuženih „zaradilo“ 240 godina robije. Familija okrivljenih uz ironične aplauze, psovke, suze, kletve i pominjanje „pravde Božje“ napustila zgradu Višeg suda u Beogradu. Uzavreloj atmosferi ispred „kuće pravde“ doprinele ekipe medijskih kuća iz cele Evrope, ali i pripadnici navijačkih grupa koji nisu krili ogorčenost zbog drakonskih kazni izrečenih okrivljenima. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Da će izricanje presude 14-orici optuženih za napad na Brisa Tatona, navijača francuskog „Tuluza“ koji je brutalno pretučen i 12 dana posle napada preminuo u Urgentnom centru, biti ispraćeno neviđenim merama bezbednosti – znali su i vrapci na grani. Ali, da će među nekoliko stotina prisutnih ispred sudnice broj tri u Višem sudu biti više policajaca u civilu nego rodbine optuženih i predstavnika medija, niko nije mogao ni da pretpostavi.
Ogromno medijsko interesovanje za „zemaljsku kaznu“ momcima označenim da su tukli Tatona nije jenjavalo otkako je podignuta optužnica. Devet meseci kasnije, na dan izricanja presude, prvi sprat zgrade Palate pravde pretvoren je u pravo verbalno bojno polje. Napetost nisu mogli da skriju ni familije optuženih, ali ni predstavnici „sedme sile“. Bilo je jasno da će ova presuda ući u anale srpskog pravosuđa. Pretpostavljalo se da će obračun države protiv navijačkih grupa rezultovati drakonskim kaznama. Toga su se plašili i optuženi, i njihovi najbliži... Ispostaviće se - ne bez razloga!
Sat vremena pre zakazanog čitanja presude ispred sudnice se okupio veliki broj rođaka i prijatelja optuženih. Ne skrivajući zebnju i strah od onoga što će izgovoriti predsednica sudskog veća Mirjana Ilić, tiskali su se u gomili, iščekujući da ih sudska straža prozove i pusti u sudnicu.
Snežana Karbić: Pritisak medija i politike
-Krivci šetaju gradom. Ovi momci morali su da budu kažnjeni, da bi se neko kaznio - rekla je Snežana Karbić, majka optuženog Jovana Karbića i istakla da ne postoje dokazi da je neko učinio ovo krivično delo i da je ceo slučaj bio pod velikim pritiskom medija i politike.
Majka okrivljenog Karbića naglasila je da joj je „žao što dokazi koji su bili na sudu nisu prihvaćeni kao dokazi, jer se još uvek ne zna ko je ubio Brisa Tatona“.
-Kao što je i rečeno u optužnici: „Mi ne znamo ko je ubio Brisa Tatona“. Ovi momci morali su da budu kažnjeni da bi se neko kaznio! Moj sin je dobio 14 godina za ovo krivično delo. Loše se osećam, naravno, kao i svi ostali roditelji - rekla je Karbić.
Ona je istakla da je veliki pritisak medija i politike bio umešan u ovaj slučaj, i da smatra da on ne bi ugrozio prijateljstvo Francuske i Srbije, ulaska u beli šengen i dobijanje viza, jer „to nije to“.
- Mi smatramo da se krivci šetaju gradom, a da ovi momci to nisu učinili. Ovde nismo videli nijedan dokaz koji potvrđuje da su naša deca učestvovala u napadu na Brisa Tatona. Sud ništa nije utvrdio. Ići ćemo dalje svim legalnim i pravnim institucijama, ići ćemo do kraja, do Strazbura - decidna je Karbić.
Ona je dodala da su ovo previsoke kazne bez ikakvih dokaza:
- Mislimo da su ovo velike kazne, jer gledamo Hag, gledamo drugu vrstu suđenja, gde ljudi dobijaju neku drugu vrstu kazni za nešto što je utvrđeno, a mi ovde nemamo nijedan dokaz ni ime da je neko učinio ovo krivično delo.
I. Drobnjaković
Iako su svih prethodnih puta ročišta održavana u sudnici broj 1 koja može da primi više desetina ljudi, naprasno je odlučeno da izricanje presude bude izmešteno u prostoriju koja ima svega 45 mesta. Razlog – bezbednost. Naime, na hodniku Palate pravde uočen je veliki broj pripadnika navijačkih grupa. Strahujući, valjda, da bi mogli da ometaju rad suda, odlučeno je da čitanje presude „u ime naroda“ bude saopšteno samo optuženima, njihovim braniocima i članovima porodica.
Pa ipak, sudnica je bila puna kao oko čim su ušli branioci i vidno nesrećni roditelji, braća i sestre „prokazanih“ navijača. Pripadnici navijačkih grupa ljutito su napustili zgradu Palate pravde. Njihovim primerom nisu se poveli policajci u civilu. Mudro su šetali kroz masu prijatelja optuženih, osluškujući atmosferu, i, naravno, spremni da reaguju, „zlu ne trebalo“.
Izricanje prve presude – 35 godina Đorđu Preliću – propraćeno je gromoglasnim aplauzom. Ironičnim, naravno. Poštujući red u sudnici, članovi porodica optuženih pronašli su način da reaguju na, kako smatraju, apsolutno nepravdu koja je zadesila njihove sinove i braću. Kada je sudija pročitala da će Dejan Puzigaća, Ljubomir Marković i Ivan Grković provesti iza rešetaka 32, odnosno 30 godina zatvora, usledio je pljesak ravan onom na pozorišnoj premijeri. Odmah zatim, roditelji okrivljenih mladića napustili su sudnicu.
-Ovo je bruka! Zar se ovo zove pravda? – žučno su komentarisali očevi okrivljenih.
Ucveljene majke, ne skrivajući suze i očaj, gledale su se užasnuto i šaputale:
-Sine... Sine... Zar da ti život prođe iza rešetaka? Sudijo, stići će te ruka Božje pravde!
Braća i sestre okrivljenih nisu skrivali bes:
-Ovo je sramota! Ma, je l’ to sudija hoće u Specijalni sud, da avanzuje, pa je našla preko tuđih leđa da gradi karijeru?! Videćemo šta će biti na drugom stepenu!
Sa ništa manje žuči presudu svojim najmilijima nisu prokomentarisali ni članovi familija ostalih okrivljenih. Uz suze, psovke, kletve i pominjanje „pravde Božje“ napustili su Palatu pravde, duboko verujući da će drugostepeni sud umanjiti kazne. Tome se, naravno, ne nadaju roditelji pokojnog Brisa Tatona koji su, iz bezbednosnih razloga, odložili davanje izjave novinarima. Do daljnjeg.
S. Moldovan
