Izvor: B92, 19.Apr.2010, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krajnja mera zatvaranje stadiona
Beograd -- Ukoliko edukacijom ne spreči nasilje navijača, Srbija treba da zatvori stadione tokom utakmica, smatra Vensan Dežer iz Evropske komisije.
Suđenje optuženima za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona počinje u sredu, sedam meseci nakon što je na smrt pretučen u centru Beograda. Međutim, umesto da izvuče pouke iz ovog događaja, država je dopustila nov talas nasilja, koji je pre pet dana kulminirao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sukobima na Marakani u kojima je jedan navijač ranjen.
Uprkos tome ministarka za sport i omladinu Snežana Samardžić-Marković tvrdi da borba države s nasiljem daje rezultate, dok iz EU poručuju da Srbija treba da razmisli o zatvaranju stadiona za publiku.
Sukob između navijača na Marakani, u kome je Rade Dunjić ranio Igora Vrelića, konačno je izazvao reakciju jedne navijačke grupe. Navijači fudbalskog kluba Crvena zvezda "Delije sever" osudili su taj događaj i naveli da su odlučni da iz svojih redova iskorene pojedince kojima nisu bitni ni klub, ni drugarstvo.
Ministarka sporta Snežana Samardžić-Marković je pozdravila takvu reakciju i dodala da, uprkos poslednjem talasu nasilja u koje su uključeni navijači, statistika pokazuje da rat države protiv nasilja u sportu daje rezultate.
"Od primene novog zakona nasilje opalo za 26 odsto u odnosu na isti period prošle godine i ono što bih ja želela je to da oni koji su počinioci budu osuđivani i mislim da je sada vreme da i pravosuđe odreaguje i mislim da će se to uskoro i dogoditi. Oni su imali reformu, ali posle reforme dolazi zaista i izvršenje", kaže ona.
Krajem prošle godine pooštren je Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama i to nakon najave sa vrha države da će posle ubistva francuskog navijača Brisa Tatona u centru Beograda huliganima konačno stati na put.
Najavljena je i primena tzv. engleskog modela po kome će tužioci i sudije biti na stadionima gde će odmah moći da reaguju na dešavanja na tribinama.
To je zbog loše infrastrukture moguće samo na nekoliko stadiona i po postojećem zakonu samo u slučaju utakmice visokog rizika.
"Tužioci su išli na utakmice visokog rizika i iz posebnih prostorija posmatrali su deo gde se nalaze navijači i gde je procenjeno da bi moglo da dođe do rizika. Ovde se ne nalaze direktno na tribini gde su navijači s obzirom na bezbednosne procene i rizike koji mogu da uslede. Na te utakmice tužioci su išli zajedno sa sudijama za prekršaje kako bi se podigla efikasnost i suzbila krivična dela koja su vezana za nasilje na sportskim terenima", kaže portparol višeg tužilaštva Tomo Zorić.
Iskustva iz Evrope govore da je za sprečavanje nasilja ključna edukacija, posebno među navijačima, ali da se, ukoliko ona ne da rezultate, mora pristupiti represivnim merama, kaže za B92 prvi čovek EU u Srbiji Vensan Dežer.
"To podrazumeva zatvaranje stadiona za vreme utakmice, što jeste nesrećno rešenje, jer ono znači da mnogi ljudi neće moći da uživaju u utakmici, ali mislim da s vremena na vreme morate naučiti lekciju kako bi prevazišli takve teškoće. Takvi problemi ne postoje samo u Srbiji već i u svakoj evropskoj zemlji. U pitanju je posao koji se neprekidno mora obavljati i u koji moraju biti uključeni klubovi, navijačke grupe, ali i vlast", smatra Dežer.
Sa Dežerom se slaže i bivši tužilac koji je radio na izradi zakona o sprečavanju nasilja u sportu Zoran Jakovljević. On smatra da se država s nasiljem bori kampanjski i da nema pravu strategiju.
"U pitanju je nešto što zahteva akciju sistemskog karaktera, dakle ne možemo mi primenjivati engleski model ovde iz više razloga, jer se radi o kolektivitetima koji su jako dobro organizovani, suština je da se zakon ne primenjuje ne samo od organizatora sportskih priredbi već svih subjekata koji su upućeni na primenu odredaba tog zakona", kaže on.
B92 je više puta ukazivao na problem nasilja u sportu i učešća vođa navijačkih grupa Partizana, Crvene zvezde i Rada u kriminalnim radnjama. Kako je objavljeno u prošlogodišnjem "Insajderu", protiv velikog broja njih pokrenuto je stotinak krivičnih prijava, ali pravosnažnih presuda i dalje nema.
Većina njih nikada nije osuđena, brani se sa slobode i nastavlja sa istim delima.
.jpg)
