Izvor: S media, 26.Jan.2011, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Homen: Nisu samo Srbi zločinci!
Niko nikad nije pobedio državu koja je spremna da se obračuna sa svim vidovima nasilja i kriminala, izjavio je u intervjuu za S media portal državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. On dodaje da je cilj države i da dokaže da nisu samo Srbi ratni zločinci, već da bi svi trebalo da budu izvedeni pred lice pravde.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen za S media portal govori i o reformi pravosuđa, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Vojislavu Šešelju, Mirjani Marković, ali i o slučaju Šarić.
Juče je izrečena kazna za ubistvo Brisa Tatona. Da li presuda predstavlja neku vrstu poruke svima koji pribegavaju nasilju?
- Ako pričamo o rastu nasilja, evidentno je da je ovo dobra poruka. Država je spremna da se bori protiv ove vrste nasilja, bezumnog nasilja, jer je ubijena osoba koja je samo šetala gradom. Sva ova suđenja imaju i preventivan karakter jer već 20 godina ovakve pojave nisu sankcionisane, i jednom mora da se podvuče crta. Mislim da ovo može da bude dobar primer za ubuduće. Svi koji počine krivično delo će odgovarati, biće uhapšeni i naći će se adekvatna presuda.
Ovih dana je redakcijama poslat mejl u kom određene organizacije pozivaju na tuniški scenario. Kako gledate na porast nasilja?
- S jedne strane imate državu, s druge strane počinioce krivičnih dela. Ko počini krivično delo biće kažnjen, a niko nikad nije uspeo da pobedi državu. To nisu uspele ni veoma ozbiljne kriminalne grupe. Podsećam da je pre osam godina ubijen i premijer, pa su krivci pronađeni i sankcionisani. Ovo je ujedno i uslov u daljem procesu evropskih integracija. Moramo da pokažemo da imamo i sudstvo i tužilaštvo i policiju koji su kadri da se izbore sa ovim pojavama. Ako to ne možemo da uradimo, onda Srbija nije dovoljno jaka zemlja.
Šta će država treba da uradi da do nasilja ne dolazi?
- Lično smatram da bi ova i sve buduće Vlade trebalo da poboljšaju ekonomski položaj mladih ljudi. Oni moraju da vide opcije da u našoj zemlji imaju razloga da žive, da dobiju posao, ali i adekvatnu zaradu. Kada imate posao i neku sigurnost ne bavite se ovakvom vrstom nasilja nego gledate svoje interese, kao svuda u svetu. To je ključno u borbi protiv besmislenog vandalizma. Trend ekonomske krize je takav da ima dosta protesta, ali zemlja ima perspektivu. Nažalost, do sada su mladi ljudi bili ti koji su potpuno zapostavljeni jer je uvek bilo nekih drugih prioriteta. Zato iz svega što se događa moramo da naučimo lekciju. Kad problem dođe do sudstva, tužilaštva i policije, problem već postoji. Prevencija je suština. Tu mislim na školstvo, porodicu, obrazovanje.
Evropa nas često upozorava na lošu reformu pravosuđa. Kad možemo da očekujemo da reforma bude završena?
- To će biti osnovni kamen u daljem napredovanju Srbije, jer se EU dosta opekla sa poslednjim članicama koje su pristupile, a koje tu reformu nisu napravile. Hrvatska je na korak do članstva, ali ne može nikako da zatvori poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe, jer njihovo pravosuđe ne radi kako treba. Krenuli smo u reformu koja je teška, koja izaziva i određene kontraverze, ali misli da smo krenuli u pravom trenutku. Da bi bilo koja reforma dala rezultat potreban je duži vremenski period, konkretno pet-šest godina. Zato je važno raditi blisko sa EU. Napravljen je detaljan akcioni plan sa Briselom i poslednja izjava da podržavaju sve što je učinjeno je dobar znak. Potrebno je uraditi neke stvari, ali smo već pola puta prešli. EU ima cilj da do 2016. ima kompjuterski povezano pravosuđe i da sve predmete ima u datoj bazi. Mi smo to već uradili pre nepunih mesec dana. To je važno jer se obezbeđuje transparentnost, a time se bori protiv korupcije.
Da li je rok od četiri godine razuman, i šta EU kaže povodom toga?
- EU barata sa većim parama. Mi nemamo velika sredstva, ali učimo od drugih. Lako je kad imate para i, naravno, da su rokovi kraći. Preko predpristupnih fondova pravosuđe će biti finansiramo sa 10 miliona evra u naredne dve godine.
Evropski parlament je u rezoluciji o Srbiji kritikovao loše stanje u zatvorima. Šta će biti urađeno na tom polju?
- Zatvori imaju realnih kapaciteta prema EU standardima za 6.500 zatvorenika, ali se mi nalazimo na preko 11.000 zatvorenika. Više od 30 godina nije napraviljen zatvor. U siromašnom društvu je važnije ulagati u škole i ekonomiju. Nismo imali izbora i morali smo da krenemo da se borimo sa tim problemom. Uzeli smo kredit od Evropske investicione banke i Srbija će u naredne dve godine dobiti četiri nova zatvora. Prvi, veliki zatvor će biti završen u martu u Padinskoj Skeli, kapaciteta 450 zatvorenika. Sa druge strane, uveli smo nešto što imaju severnoevropske zemlje, a to je elektronski nadzor. Sva lica koja budu osuđena na zatvorsku kaznu do godinu dana neće ići u zatvor, nego će imati elektronsku narukvicu i biće smešteni kod kuće. Tako ćemo rasteretiti zatvore u napraviti uštedu u budžetu Srbije. Takvom uštedom bićemo u stanju da vratimo kredit.
Zašto je Srbija onda u takvom stanju, potpisala sporazum o preuzimanju optuženih pred Međunarodnim sudom pravde?
- Politički, taj sporazum je jako važan, jer nam otvara vrata da naši ljudi koji su optuženi u Hagu mogu ovde da služe kaznu. Time pokazujemo da smo zreli i da možemo da ispunimo sve uslove. Naredne dve-tri godine sigurno nećemo dobiti nikog ko bi služio kaznu.
Proces za Šešelja i u Beogradu
Kada govorimo o procesima u Hagu, jedan od aktuelnih je i slučaj Vojsilava Šešelja. Prema nekim prognozama on bi mogao da bude pušten ove godine. Sa druge strane, njegovo ime se pojavljuje u dokumentima povezanim sa zemunskim klanom. Da li će ga po povratku iz Haga u Beogradu čekati novi proces?
- Da li i kada će biti pušten je pitanje za Hag. Taj postupak traje dugo i kad tad moraju da donesu odluku. Što se tiče njegovih veza sa organizovanim kriminalom, mislim da će biti značajna istraga koju vodi specijalno tužilaštvo, a to je istraga povodom pobune crvenih beretki. Tu imate dve vrste odgovornosti. Prvo, ko im je to naložio i dozvolio, i drugo, zašto nisu sprečeni. Postoji prostor da se napravi veza JSO sa određenim političkim strukturama koje su pružale zaštitu. Da li će se tu naći Šešelj ili ne, to će pokazati istraga.
Srbija insistira na procesuiranju svih koji su optuženi za ratne zločine. Šta onda možemo očekivati od slučaja Purda i drugih slučajeva?
- Dugi niz godina je stvarana pogrešna pretpostavka da su samo Srbi činili ratne zločine. Zato nam je važno da pokažemo da su i nad Srbima činjeni ratni zločini. To ne treba da radimo političkim, demagoškim izjavama kao Vlada, već kroz konkretne postupke. Slučaj Purde je jedan takav postupak. Naš stav je da nije važno gde će se nekom suditi, već da je važno da niko ne izbegne pravdu. Uvek je daleko teže suditi svojim građanima u sopstvenoj zemlji. Naša ideja je bila da se Purdi sudi tamo uz prisustvo EU i sve međunarodne institucije i verovali smo da bi oni mogli da daju adekvatnu kaznu. Upravo zbog toga možda Hrvatska nije prihvatila to suđenje. Zato sad očekujemo da će mu biti suđeno u Srbiji.
Mira Marković izbegla pravdu?
Pre dva dana je objavljeno da se Mirjana Marković nalazi u Franciskoj. Da li znate nešto o tome?
- Mirjana Marković se nalazi na crvenoj Interpolovoj poternici i prosto sumnjam da je u Francuskoj. Francuska je ozbiljna zemlja i bila bi automatski uhapšena ako bi njihova policija saznala tako nešto. Njoj je još 2001. Ruska federacija dala politički azil i nju su tako zaštitili da nikad ne može biti isporučena iz Rusije u Srbiju.
Zašto onda neke zemlje odbijaju da procesuiraju određene slučajeve i ističu da su oni politički motivisani, dok Srbija insistira da za to ima dokaze? Slično se prošle godine desilo i sa Ejupom Ganićem.
-Mi želimo da pokažemo šta se zaista dešavalo za vreme rata. Ne tvrdimo mi da niko od Srba nije činio ratne zločine. Mi smo kadri da sudimo svojim građanima. i to očekujemo i od druhih zemalja koje su učestvovale u ratu. To će im na kraju biti i uslov za evropske integracije. Mi baratamo dokazima i razumem izjave bosanske i hrvatske strane da je reč o političkim suđenjima jer prelazi tu granicu da kažemo: Čekajte ljudi, pa i vi ste činili zločine. Nastavićemo da insistiramo, Ali ne možemo da utičemo na odluke sudova drugih država. Moramo da se borimo za svoje interese, a to je pravda za ljude nad kojima je počinjen zločin. Jedan od takvih primera je i Žuta kuća gde se pokazalo da smo bili u pravu. To što Ganiću nije suđeno u Londonu, ne znači da mu neće biti suđeno. Da li će to biti za dve ili tri godine nije važno, važno je da će istina doći na videlo. Ganić je značajan jer je jedan od visokih ljudi u organizacionoj strukturi Bosne čime bi se stvorila odgovornost cele BiH, odnosno njihove vlade u smislu ratnih zločina.
Zbog čeka se odustalo od žalbe u tom slučaju? Zbog novca ili nedostatka dokaza?
- To je bila odluka Tužilaštva za ratne zločine. Oni su procenili da bi odluka bila negativna i da bismo dali milion funti, a da ne bismo dobili rezultat. To ne znači da se ta prilika neće iskoristiti prilikom hapšenja u nekoj drugoj zemlji.
U medijima se pojavila informacija da će jedan srpski biznismen iz južne Amerike doći u zemlju kako bi svedočio u slučaju Šarić. Šta on može da otkrije što već nije poznato?
- Srbiji je tu interesantno pranje novca, kako je novac od droge ulazio u zemlju. Išao je kroz privatizaciju i kupovinu firmi, ali i kroz kupovnu zemljišta u Vojvodini. Treći način ulaganja je bio kroz ulaganja u kafiće, restorane i hotele. Skoro svi najbolji hoteli u Vojvodini su bili u vlasništvu narko-klana. Ta istraga će se širiti. Dolazi se do političkih struktura i direktora javnih preduzeća i nama je najinteresantniji taj deo istrage. Kupovinom tolikih preduzeća stičete vrstu političke kontrole. Na taj način mogu da se finansiraju političke stranke ili ulaže u medije, čime se vrši pozicioniranje. Bio je poslednji trenutak da se stane na put tom narko klanu jer je već bilo pitanje ko će biti jači, oni ili država.
Zbog čega se rasprodaje imovina, ako se zna da je reč o privremeno oduzetoj imovini?
- Tu se radi isključivo o pokretnim stvarima. Ako oduzmete auto koji danas vredi 120 hiljada evra, za dve-tri godine, kad bude završeno suđenje vredeće manje. Taj novac se deponuje na račun i ne troši se. Jer, ukoliko bude oslobađajuća presuda, to lice će dobiti novac u vrednosti automobila. Nikad ne znate da li će neko bude osuđen ili ne. Pre dva dana smo dobili odluku za trajno oduzimanje 340.000 evra. Pokazuje se da Tužilaštvo nastupa na osnovu dokaza, jer do sada nismo imali nijednu oslobađajuću presudu.
Dušan Mlađenović
