Izvor: Radio Slobodna Evropa, 22.Apr.2015, 16:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prodaja "Avala filma": Odricanje države od filmskog nasleđa

Avala film, nekada najveći filmski studio u bivšoj Jugoslaviji u čijem fondu se nalazi više od 600 filmskih ostvarenja, među kojima su i kultni „Skupljači perja“, „Dečko koji obećava“ i mnogi drugi, prodat je na aukciji kompaniji „Filmski put“ za nešto manje od devet miliona evra kao jedinom validnom ponuđaču. Njen prelazak u privatne ruke izazvao je ogorčenje bivših zaposlenih „Avale“, ali i filmskih radnika i mladih dramskih umetnika koji su protestovali pred Agencijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << za privatizaciju u Beogradu.

„Oglašavam početnu cenu od 980 miliona dinara (nešto manje od devet miliona evra prim.aut.) Da li prihvatate početnu cenu?"

"Da."

"Proglašavam završetak javnog nadmetanja. Čestitam“, tako je nekadašnji filmski gigant koji je godinama bio u stečaju prešao u ruke „Filmskog puta“ jedinog ponuđača koji u potpunosti ispunio uslove aukcije i uplatio neophodni depozit.

U ime te kompanije ugovor sa komisijom Agencije za privatizaciju potpisao je njen pravni zastupnik Vidoje Marjanović.

Uz više od 600 igranih i dokumentarnih filmova uruke novog vlasnika prešlo je 20.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i više od 30 hektara zemljišta. O “Filmskom putu” je dostupno malo informacija. Nije registrovan u Agenciji za privredne registre, a prema saznanjima medija, radi se o kompaniji iza koje stoji francuski i američki kapital.

Ovakav epilog izazvao je veliko ogorčenje Darinke Savić, koja je čitavih 36 godina provela radeći u filmskoj laboratoriji “Avala filma”. Onda je kompanija otišla u stečaj, a ona doslovce izbačena na ulicu.

“Za mene je to poražavajuće jer su nas izbacili napolje kao krpu. Dvadeset godina su nas upropaštavali da bi došli a uzmu sve što je ostalo. Tako je društvo dozvolilo, šta mi tu možemo. Nisu uradili ništa onda kada je trebalo ad urade. Da je država htela mogla je da pomogne i da nas spasi”, smatra Darinka.

Njena koleginica Slavica Jeremić ima za deset godina kraći staž – u “Avala filmu” je radila dve i po decenije. Uverena je da je udruživanje sa kompanijom “Jugoeksport” bio početak kraja “Avala filma” na šta su radnici upozoravali tadašnje rukovodstvo.

“Nije se dogodilo, nego se događalo godinama. Ali nas niko nije slušao, niko nas nije tretirao dva odsto. Zato što jednostavno nisu hteli da čuju. Godinama sam se pitala zašto taj brak nismo raskinuli…..”, sa setom govori Slavica.

Za vreme aukcije “Avala filma” studenti Fakulteta dramskih umetnika ispred Agencije za privatizaciju su protestovali, simbolički organizujući snimanje kultnog filma i serije “Povratak otpisanih”.

Bili su tu Tihi, Prle, major Kriger, Nemci i partizani, ali i statisisti koji su se spontano pridružili. Među njima i penzioner Aleksandar Nedeljković.

“Smatram da filmska zaostavština Srbije, kao i kulture bivše Jugoslavije i Evrope ne treba da se prodaje. Da treba da bude nacionalno blago. Neko sam ko se zalaže da se blago ne rasprodaje budzašto i bilo kome”, rekao nam je Nedeljković.

Vođa ovog nesvakidašnjeg snimanja bila je Ivana Mitrović, studetkinja četvrte godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

“Arhiva koja predstavlja jednu od naših najznačajnijih kultirnih baština da ostane u vlasništvu države, odnosno Kinoteke. Da njome možemo javno da raspolažemo i da ne bude u privatnom vlasništvu, jer je to krucijalni deo našeg identiteta. Celokupno stvaralaštvo koje se dogodilo u to vreme u najvećoj produkcijskoj kući”, kaže Ivana.

Protestu su se pridružile i mnoge ličnosti iz sveta umetnosti, filma i pozorišta, među kojima je bio i Milan Vlajčić, književni i filmski kritičar, hroničar kulturnih fenomena. On smatra da se država prodajom Avala filma država odrekla svog filmskog blaga.

“Mi smo jedina država u Evropi, a možda i u Aziji koja nije zaštitila svoj fond. Drugi su to uradili. Oni su mogli da prodaju tih 37 hektara zemljišta po bagatelnoj ceni, ali nacionalno blago je moralo da bude ustupljeno kulturi ove zemlje. Bilo da iza toga stoji Filmski centar Srbije ili Jugoslovenska kinoteka”, zaključuje Vlajčić.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...