Izvor: MC Bor, 03.Jun.2016, 06:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Кalendar obreda Vlaha sa Homolja
Bor, Melinici, 02.06. Danica Đokić, etnolog, foto: Marinela Draguljević
Održana promocija knjige Zvezdane Stanojević „Кalendar obreda Vlaha sa Homolja“
Knjiga Zvezdane Stanojević „Кalendar obreda Vlaha sa Homolja“ predstavlja autentičan zapis o obredima i verovanjima vlaškog stanovništva koje živi u selima na blagim pobrđima Homoljskih planina: Melnici, Ranovcu, Kladurovu, Stamnici, Rašancu i Ždrelu. >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << Planinski masiv se u ovom delu spušta prema slivu Mlave formirajući istoimenu antropogeografsku oblast.
Kalendarski obredi su veoma značajan segment svake kulture jer u sebi sublimiraju ljudsko i društveno poimanje vremena i prirode. Oni su svojevrsni orijentiri u vremenu i prostoru u kome i na kome čovek živi.
U tradicijskim kulturama ljudi su u velikoj meri zavisili od prirode. Prirodu su posmatrali i uočavali njene zakonitosti pokušavajući da i sami, putem obreda, utiču na nju. Tako su nastali rituali koji se svake godine ponavljaju prateći damare prirode.
Kultura Vlaha svoju posebnost duguje arhaičnim elementima koji su se očuvali kroz dugi vremenski period, oslikavajući u svom duhovnom jezgru odnos prema razumljivom i nerazumljivom svetu prirodnog i natprirodnog, prema realnosti i mitologiji, svetu živih i svetu predaka, pokojnika. Ovaj odnos prepoznaje se u obredima koji se odvijaju tokom godine u određeno vreme, označeno kao praznično. Prema bogatstvu obredne prakse izdvajaju se više ili manje značajni vremenski periodi. Vrlo važno vreme je početak godine. To je novo vreme markirano u ritualima vezanim za božićne praznike. Vreme prelaska zime u proleće, odnosno, na religijskom planu iz smrti u život, predstavljeno je u pokladnom ritualu. Buđenje i obnavljanje prirode tokom proleća slavi se u svim obredima vezanim za mnoge praznike od uskršnjeg ciklusa, preko Đurđevdana, do rusaljskih obreda. U njima se proslavlja novi život, obezbeđuju uslov za dobar rod, predupređuje realna opasnost, poklanja pažnja pokojnicima u nastojanju da im se nameni hrana, voda, vatra, novi plodovi. U praznicima tokom leta domiiraju obredi vezani za značaj sunca i bilja, a tabu propisima izbegava se opasnost od vremenski nepogoda. Jesen je vreme kada se ubiraju plodovi, vreme kada se sklapaju brakovi, koji jačaju i održavaju jednu društvenu zajednicu. To je, ujedno, i granično vreme kada se, po verovanju,kao i na početku godine i na kraju proleća, pojavljuju mitološka bića čije su predstave ostale da žive u verovanjima nastalih u dalekoj prošlosti.
Zvezdana Stanojević izvanredno uočava sve navedene elemente, daje nam jezgrovit pregled rituala, bilo da je o njima samo slušala od svojih predaka ili je i sama učestvovala u njihovom vršenju kao pripadnik kulture o kojoj piše. Vrednost knjige je upravo u tome što je autorka i arhetipski vezana za temu koju predstavlja čitaocu.
Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama koje joj daju posebnu poetiku proisteklu iz spoja pisane reči i vizuelnog izraza. Pored lepog stila kojim je pisana, obiluje i obrednim frazama na vlaškom jeziku, što doprinosi autentičnosti njenog sadržaja.
Knjigom „Кalendar obreda Vlaha sa Homolja“ autorka promoviše kulturu svog naroda, a ujedno nam pruža mogućnost da među koricama knjige osetimo koliko lepote i draži ima jedan svet koji živi u skladu sa sobom i okolinom.
Share
