Izvor: MC Bor, 22.Jul.2019, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAŠTO NEKI BORSKI MUZIČARI DIVLJAJU?
Bor, 22.07.2019. Piše: Dodić A. Dragi
Činjenica je nesporna da ići na borske zabave i žurke sa preglasnom muzikom je puko traćenje vremena i mrcvarenje i zatiranje svega lepog od ukusa što ima kultivisan čovek u sebi i to pod torturom kutija sa ozvučenjem koje vibriraju od besomučnog zvuka. I znalci muziciranja i nonšalantne neznalice zalutale u svet muzike >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << sa osobitom naklonošću pojačavaju ozvučenje da bi prikrile nedostatke i neukost svog nastupa ili da se ne bi previše trudile oko melodije, harmonije, dikcije i svega sjajnog što krasi pravi doživljaj muzike. Puštanje prejake muzike pravda se i od takvih muzičara i od naručilaca muzike, da tobože to posetioci kafane, restorana vole i obožavaju. Takvo ponašanje nekih muzičara je evidentno nasilje na auditorijum i beskrupulozni napad na zdravlje i dobro raspoloženje slušalaca takve muzike. Čudna su sorta i naručioci muzike, jer se uopšte ne obaziru na to da velikoj većini smeta takva muzika i niti pokušavaju da zamole muzičare da pripaze na kvalitet tona i glasnost muzike i neki muzičari bi sigurno uslišili takav zahtev. Na početku zabave, dok muzičari štimuju svoje instrumente, muzika je sasvim ugodna, ljudski glas nije uopšte ometan, ali polako, lagano, skoro neprimetno, neki đavo počinje da pojačava ton do besmisla a ti si se odjednom našao na ivicu zvučnog ambisa sa koje možeš da se strmekneš u neki ozbiljan zdravstveni problem ili da pogoršaš svoje zdravstveno stanje i to dužim i češćim boravkom u zvučno zagađenu sredinu.
Dobrodošlica sa etničkim motivima na zabavi Vranjanaca
Borski muzičari bi mogli da se ugledaju na reprezentativne i besmrtne „Laride“, bend čija svirka je bila ideal prijatnog muzičkog doživljaja i one u Boru koji neguju i iskazuju blistavost svog muzičkog izražavanja. Što se tiče toga da neko voli i priželjkuje takvu prejaku muziku je obična glupost i izgovor i pravdanje neupućenog pojedinca. Samo onaj ko je postigao stanje drogiranosti alkoholom može obesvešćen nekontrolisano tražiti da se pojača preko mere muzika i na svu sreću takvih je relativno malo. Pravi veseljaci uživaju u muzici koja im dotakne najfinija osećanja i probudi sećanje na prelepe i nezaboravne životne trenutke. Zar ima ičeg lepšeg, kada posle sumorne, teskobne radne sedmice, posle bespogovornog izvršavanja naredbi humanog ili nečovečnog pretpostavljenog, zasedneš sa dragim ljudima, devojkom ili momkom, dragom prijateljicom ili prijateljem, čavrljaš i osluškuješ divne taktove i akorde muzike koja ti podiže nivo raspoloženja i prigrabiš za trenutak radost života. E, dragi sugrađani, terasa i sala restorana hotela „Evropa“, kasnije nazvan „Srbija“ billi su mesto okupljanja mladih koji su se naslađivali muziciranjem vrednim pomena
Sjajna druženja veterana-doseljenika i potomaka Vranjanaca
Hajde da vidimo šta Vranjanci vole i kakvu muziku slušaju. Ne želim da prosuđujem njihov muzički ukus niti sam merodavan, ali na jednoj „zabavi“ u malenoj prostoriji na malom stadionu kluba „Topioničar“, nekolicina nas je kao ošamućena oteturala kući. Vranjanci su po prirodi meraklije, osećajni ljudi i velika je šteta što njihov sevdah i žal za mladost ne mogu da dođu do izražaja u nezdravoj muzičkoj sredini. Vranjanski kraj je darivao srpskoj kulturi muzičku baštinu za sva vremena. Na poslednjoj zabavi Vranjanaca tolika je bila silina zvuka da su zvučnici bukvalno podrhtavali. I jedno moje opažanje me je zaprepastilo, frapiralo, nikakvo nadvikivanje sa divljom muzikom nije bilo moguće, svaka verbalna komunikacija sa osobom pored tebe je bila nemilosrdno zatrta. Da bi razmenio osećanje ili razmišljanje sa bliskom osobom, moraš najpre da nadjačaš idiotski tonalitet. Glavom bez obzira pobegao sam sa scene bljutavog i gadljivog muziciranja. Pre bekstva, jednom muzičaru koji je drndao neke taktove i ritmove na nekoj gitari, dvaput pokazah na zvučnik pored bine i ulaza u salu, on me je oba puta tupo pogledavao. Njegov odgovor je bila mrtvo-hladna reakcija , “ič ne (h) aje”, vranjanski rečeno. I pitam naručioca takve muzike, a on će meni: „Pa ne mogu da ti dovedem Baha“. Srećom, meni je klasike muzike predavao akademski slikar Jaroslav Kandić, koji je u Boru bio profesor istorije umetnosti, a ne, kako stoji u Borskoj biblioteci i Borskom muzeju da je bio profesor likovne umetnosti.
U učionici, u kojoj je vladala apsolutna tišina, profesor Kandić je tihim, razgovetnim glasom, sa produhovljenošću, posvećenošću i nekim pritajenim plamenom, kazivao o znamenitim slikarima i vajarima koji su obeležili i dominirali u renesansi, baroku i rokoko -u. Povremeno bi neznatno podizao glas da bi akcentovao neku pojedinost, vrednu pomenuti, iz života i stvaralaštva nekog velikana u slikarstvu, vajarstvu . Najveće kompozitore u klasičnoj muzici je sa posebnom strašću živopisno oslikavao. Ja sam tada tavorio u nemiloj životnoj stvarnosti – razorenoj porodici i moje slušanje profesora Kandića na času je bilo neverovatno koncentrisano, jer me je duhovno osnaživalo da opstanem u nehumanim životnim okolnostima. Njegova naracija oplemenjena emocijama svojstvenim samo njemu, bila je pravi pravcati melem za moju veoma uznemirenu, obespokojenu i rastrzanu psihu. Naučih zasvagda da umetnost može biti radost i radovanje životu. Milina je bilo slušati Kandićevo izlaganje o životu i delima velikana srpskog slikarstva i o jednoj takvoj plejadi je strastveno i sa ushićenjem pripovedao. Neporecivo je da je Kandić na času zračio nekom posebnom emocionalnošću, ljudskošću, dobrotom, koji je bio obdaren ljubavlju prema poslu, zanimanju profesora istorije umetnosti, a ne profesora likovne umetnosti, što je kardinalna greška. Trebalo bi da pomenute institucije kulture koriguju svoje podatke o sjajnom, neponovljivom profesoru Jaroslavu Kandiću. Podučavao je o gromadama muzičkog i muzičko-scenskog izražavanja i stvaranja: Betoven, Mocart, Vagner, Štraus, Musorgski, pomenuti Johan Sebastijan Bah, Šostakovič, Verdi, Pučini itd. i to nije domen likovne umetnosti prema postojećim klasifikacijama.
Preglasna muzika je predmet studioznih proučavanja i na slušalicama smart telefona, ne samo kod javnih nastupa muzičara. Postoji dilema oko toga da li gost u restoranu, zaglušen tupavom muzikom, lišen komunikacije sa bliskom osobom pored njega, mora da trpa u sebe piće i hranu sa tanjira i poslužavnika ispred sebe, jer mora da nešto radi, da nečim bude uposlen. Znači, mogla bi se identifikovati tri razloga za puštanje muzike sa zvučnika do besmisla: 1.prikriti nedostatke u muziciranju i svoju muzičku nepismenost; 2. Izvanredan, prvorazredan muzičar može da pribegne takvoj muzici kada nije u inspiraciji i kada je umoran od prethodnih nastupa i 3. Ili prećutan ili izričit dogovor sa gazdom restorana da se zvučnici olabave do kraja i tako razglašena žurka privuče što više publike, koja u nedostatku komunikacije, mora da se prihvati ponuđenog jela i pića i tako poveća promet restorana.
Preglasna muzika je vrlo, vrlo, vrlo destruktivna. Slušanje takve neugodne muzike remeti mentalne procese kod čoveka i u tom pogledu ima iste negativne posledice kao i zloupotreba alkohola, uživanje droge i cigareta, zagađenje vazduha i stres. Zvuk iznad 70 do 90 decibela negativno deluje na likvor – moždanu tečnost, što se nepovoljno odražava na rad endokrinih žlezda. Posebno je opasan zvuk viši od 95 decibela, jer se tada sužavaju periferni krvni sudovi, remeti srčani ritam, izaziva migrene, povećava nivo razdražljivosti. Najgore mogu da prođu osobe sa poremećenom psihičkom ravnotežom, jer uzrokuje psihičko rastrojstvo. Gubi se kontrola nad lučenjem hormona adrenalina, testosterona, feromona, hormona koji upravljaju čovekovim ponašanjem. Narušava se nivo insulina u krvi. Mozak dospeva u stanje mentalnog haosa i nije u mogućnosti da kontroliše kognitivne funkcije – sticanje novih saznanja i kognitivne sposobnosti kao da privremeno zamiru pod dejstvom divljačke muzike. Preglasna muzika može dovesti do psiho-somatskih oboljenja – čireva, što je direktna posledica povećanja kiselosti u digestivnom traktu. Slušanjem takve varvarske muzike preko zvučnika od kojih može da podrhtava tlo pod nogama zbog jakim zvukom izazvane vibracije. Prethodno rečeno sam konstatovao kao evidentnu činjenicu na vašaru u Kozji dol, u okolini Vranja –Trgovište, povodom verskog praznika Preobraženje. Tada me je neprijatno iznenadilo saznanje da sa tla dolazi neka energija, jednostavno rečeno imao sam snažan, nedvosmislen opažaj da tlo podrhtava. Na svu sreću, 5 -6 ogromnih zvučnika koji su bili razmešteni na jednom skučenom prostoru, na sledećem vašaru ih nije bilo. Vašari koji su bili bez jakih zvučnika, bili su pravo narodno veselje sa igranjem kola , sa nadigravanjem i natpevavanjem i susreta devojaka i mladića koji su kasnije bili ovekovečeni trajnom, neraskidivom vezom. Što je najužasnije, najstrašnije, da zapis takve muzike ostaje u genima, genetskom sklopu, u DNK, što takva muzika tako menja u negativnom smislu genetsku predisponiranost – predodređenost pojedinca. Zvuk je jedina energija koja može da promeni DNK u tenutku slušanja. Kada ne možeš da započneš ni trunku konverzacije sa bliskom i dragom osobom, onda je vrag zaista odneo šalu.
Zar je moguće da se divljanju nekih borskih muzičara ne može zaprečiti put? Moguće je samo savesnom primenom propisa, inspekcijskim nadzorom i podnošenjem prekršajnih prijava protiv nerazumne čeljadi među muzičarima i vlasnika restorana zbog remećenja propisanog kućnog reda na područje grada Bora.
Što se tiče pozitivne regulative, postoje propisi na državnom i lokalnom nivou. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, doneti su :1. Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke (« Sl. Glasnik RS » br. 72/2010) i 2. Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (« Sl. Glasnik RS », br. 75/2010). Zakon o zaštiti životne sredine reguliše zagađivanje- kontaminaciju vazduha, vode i zemljišta. U navedenoj Uredbi, najviša granična vrednost indikatora buke na otvorenom prostoru je 65 decibela, dok je najviša granična vrednost indikatora buke u zatvorenim prostorijama 40 decibela. Skupština opštine Bor je na sednici održanoj 29. decembra 2017. godine, donela Odluku o opštem kućnom redu u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji opštine Bor (sada grada Bora). Neke granične vrednosti indikatora buke u zatvorenim prostorijama, pa i na otvorenom prostoru, neki borski muzičari nesumnjivo premašuju, a sasvim je moguće da idu sa dvostrukim vrednostima i čak više od toga. Znači, Skupština grada Bora je Zakonom ovlašćena da može propisivati prekršaje i sankcije za protivpravno ponašanje u pogledu zagađivanja – kontaminacije vazduha bukom koja prelazi određene granične vrednosti. Prema Zakonu, u jedinici lokalne samouprave inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona što se tiče buke, vrši inspektor za zaštitu životne sredine. Nedostatak lokalne regulative jeste što još uvek nije doneta Odluka o akustičkom zoniranju (mapiranju) grada Bora. Zakonska definicija : »Akustička zona jeste područje na čijoj je celoj površini propisana jedinstvena granična vrednost indikatora buke ».
Umesto raskošne lepote vokala prelepih, mladih interpretatorki popularne muzike, neki bahati i drski borski muzičari nude treštanje nekakve bezvredne muzike do besvesti slušalaca. U gradu Boru najnesnosnija buka je na konvertorskoj liniji u borskoj topionici. Neki borski muzičari bezuspešno pokušavaju da nadjačaju buku sa konvertora, ali to je nemoguća misija. Zvučnici urlaju zbog razbešnjenosti što njihovi vlasnici ne umeju da muziciraju na pristojan i civilizovan način.
Tolerancija slušalaca prema preglasnoj muzici, bolje reći nemuzici, je vrlo velika. Treba očekivati da će svest ljudi da uznapreduje i da na zabavama posetioci budu obodreni, nadahnuti novom životnom energijom i da će i bendovima, muzičarima i vlasnicima restorana biti prelepo i da će dobro zaraditi od iskrenih, pravih veseljaka. U trans veselja može se doći samo sa umerenom količinom alkohola u krvi, ali ne i stanjem teškog pijanstva – delirijum tremensom. O da, pijem da je zaboravim, a kada se otreznim, njen lik i njena olako data obećanja opet mi se vrzmaju po glavi i gone me do sledećeg opijanja.
Za očekivati je da će otvaranje i oživotvoravanje poglavlja broj 27 o zaštiti životne sredine u pristupnim pregovorima za pridruživanje Uniji evropskih nacija, znatno ojačati preventivnu i represivnu zaštitu od buke u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama, ugostiteljskim objektima, dvoranama i na otvorenom prostoru i da će se dotični propisi dosledno primenjivati, prvenstveno zbog zdravstvene dobrobiti svakog od nas.
Nadam se da sam Vam barem donekle približio jednu turobnu, sumornu i delikatnu temu. Dao sam izvrstan psihološki profil svima dragog i omiljenog profesora istorije umetnosti u borskoj gimnaziji « Bora Stanković », Jaroslava Kandića, akademskog slikara. On je delovao u gradu bakra i zlata šezdesetih godina dvadesetog stoleća i ostavio iza sebe i darivao gradu Boru maestralna likovna dela. Neka sećanje na profesora Kandića bude nezaborav.
Hvala Ljiljani Marković Luković, Kancelariji za zaštitu zivotne sredine grada Bora, za izuzetnu predusretljivost i pokazano strpljenje radi pribavljanja bitnih informacija. – Dodić A. Dragi
.jpg)
