Izvor: Blic, 06.Apr.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada u četvrtak odlučuje o prodaji „Bora“
Agencija za privatizaciju danas će uputiti inicijativu da se o poslednjoj ponudi austrijskog „A-teka" izjasne Nadzorni odbor za restrukturiranje RTB „Bor", a zatim i Vlada Srbije u kojoj se ozbiljno razmatra opcija da se ipak prihvati ponuda austrijske kompanije, saznaje „Blic".
- Agencija će ponuditi dva ravnopravna rešenja: da se raskine ugovor sa „A-tekom" i krene u pregovore sa drugoplasiranim ponuđačem, ili da se ponuda ipak prihvati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - kaže naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.
Nadzorni odbor bi trebalo da se sastane u sredu. Članovi ovog tela su ministri ekonomije, finansija, energetike, ekologije i rada - Mlađan Dinkić, Mirko Cvetković, Aleksandar Popović, Saša Dragin i Rasim Ljajić.
- Sednici odbora morali bi da prisustvuju i predstavnici reprezentativnih sindikata. Već tu će biti poznata sudbina prodaje RTB „Bor" jer su u odboru zastupljene sve stranke vladajuće koalicije - kaže izvor „Blica" koji je želeo da ostane anoniman.
Dan nakon sednice odbora usledila bi sednica Vlade Srbije. S obzirom na odnose u vladajućoj koaliciji, ne bi bilo iznenađenje da se o sudbini ovog rudarskog kompleksa članovi Vlade po drugi put izjašnjavaju telefonom.
Austrijski „A-tek" u petak uveče prvo je saopštio da odustaje od kupovine RTB „Bor", a onda u 23.57 časova uputio novi zahtev srpskoj vladi. „A-tek" je predložio da od preostalih 316 miliona dolara odmah uplati 230 miliona, a ostatak od 86 miliona dolara do 7. maja ove godine. Uz to, „A-tek" je spreman i da odmah uplati garanciju od 60 miliona dolara za dobro izvršenje posla, kao i dodatnih pet miliona dolara koji bi mu se, uz već uplaćenih 10 miliona dolara garancije, naplatili u slučaju da odustane od kupovine RTB-a i uplate ukupne cene.
Pet miliona dolara garancije koje je „A-tek" dodao za garanciju mogli bi, prema nekim tumačenjima, da pripadnu radnicima ukoliko austrijska firma do 7. maja ne isplati preostalih 86 miliona evra. Ukoliko isplati ceo iznos, radnici bi mogli da računaju na otpremnine u iznosu od 200 evra po godini staža.
Ruska kompanija SMR, koja se, ukoliko ponuda „A-teka" bude odbijena, pominje kao mogući kupac RTB „Bor", posluje u sastavu ruske kompanije „Bejzik element" („Basic element") Olega Deripaske. SMR je za RTB ponudio 370 miliona dolara, odnosno 96 miliona manje od cene koju je ponudio „A-tek", ali i znatno veći iznos za investicije - 414 miliona dolara.
SMR će, ukoliko uđe u trku, morati da dostavi valjanu licitacionu garanciju, da jasno i nedvosmisleno odustane od velikog broja izmena kupoprodajnog ugovora i ugovora o prenosu eksploatacionih prava koje je savetnik označio kao neprihvatljive jer su suprotne zakonu i tenderskim pravilima. SMR mora i da navede svoju „majku kompaniju" u čijem sastavu posluje, kao neograničeno solidarno odgovornog garanta da će ispuniti obaveze koje bude preuzeo u toku pregovora, nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora i njegovog sprovođenja. U međuvremenu, vršilac dužnosti generalnog direktora RTB-a Miodrag Conić izjavio je da u potpunosti podržava ministra ekonomije Mlađana Dinkića koji je izjavio da ugovori u Srbiji moraju da se poštuju, jer ukoliko „A-tek" nije bio u stanju da ispoštuje ugovor u pogledu uplate cene za RTB „Bor" koju je sam ponudio, kako može da mu se veruje da bi dobro upravljao borskim basenom bakra.
Samostalni sindikat RTB-a razočaran je razvojem situacije u procesu privatizacije RTB-a, i ponavlja da se zalaže da država ostane većinski vlasnik jedinog proizvođača bakra i zlata u Srbiji.
Ekonomisti u RTB-u upozoravaju na to da Kombinat bakra već trpi konsekvence od neuspeha prošlog tendera, i da su u ovom slučaju problemi samo produbljeni.
Ukoliko bi i drugi tender bio neuspešan, RTB bi izgubio više od dve godine bez ulaganja, a sama procedura prodaje za naše poverioce predstavlja veliki rizik. To se prvenstveno odnosi na banke koje RTB-u nerado daju kredite, ili ih uopšte i ne nude. Sa druge strane, dobavljači traže da im se obaveze od kupovine robe ili usluga izvrše istog momenta, što predstavlja veliki problem - smatraju stručnjaci RTB-a.
Kupac ne vraća Grcima dug od 65 miliona dolara
Austrijski „A-tek" je kao jedan od razloga za odustajanje (pre nego što se u petak predomislio) naveo sudsku tužbu „Mitilineosa" protiv RTB-a za iznos od 65 miliona dolara. „A-tek" je naveo da „Mitilineos" zahteva od kompanije „A-tek" uplatu navedene sume. Međutim, kako „Blic" saznaje, novi vlasnik borske kompanije, ma ko on bio, neće imati nikakve obaveze prema grčkoj kompaniji.
- Budući da se RTB privatizuje metodom prodaje imovine koja znači da kupac ne preuzima nikakve obaveze koje je to preduzeće napravilo tokom dosadašnjeg poslovanja, to znači da će se od kupoprodajne cene izmiriti poverioci - objasnili su ekonomisti RTB-a. Na kraju, „Mitilineos" je tužio državu Srbiju zbog neisporučenog bakra iz RTB-a. Da podsetimo, „Mitilineos" je na osnovu poslovnog aranžmana podneo tužbu protiv Republike Srbije još 2005. godine. Naznačeno je da je RTB ostao dužan Grcima 16 miliona dolara i 4.000 tona bakra. Poslovna saradnja „Mitilineosa" sa RTB-om uspostavljena je 1998. godine, a potpisivanju saradnje dve kompanije prisustvovali su najviši državni funkcioneri tadašnje vlasti socijalista. Borski Kombinat bakra je „Mitilineosu" naplaćivao preradu sirovine za dobijanje bakarnog koncentrata uz obavezu da mu isporuči bakar, zlato i srebro, ali je nakon pada Miloševića, novo poslovodstvo 2001. upozorilo da je RTB sa „Mitilineosom" sklopio više štetnih ugovora. Uprkos pokušajima da se pronađe ko je i u čije ime ugovorio znatno nižu cenu topioničke prerade koncentrata bakra od cene na svetskom tržištu, i ko je preuzeo obavezu da se na jednoj toni proizvedenog bakra iz sirovine „Mitilineosa", RTB obaveže da istom kupcu iz sopstvenih sirovina izveze jednu tonu bakra, krivci nikada nisu stali pred lice pravde.
.jpg)
