Izvor: MC Bor, 09.Jul.2019, 06:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uticaj osiguranja na održivost poljoprivrede
Bor, Zaječar, Negotin, Knjaževac, 08.07.2019. AgroINFO: Saša Stamenković, diplomirani inženjer poljoprivrede za ekonomiku
Poslednjih godina, a pogotovo u ovoj godini, svedoci smo naglih promena vremenskih prilika koje nikako ne pogoduju poljoprivrednim kulturama.
Tako je i ovih dana naš kraj pogodilo nestabilno vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << praćeno obilnom kišom i gradom koje se negativno odrazilo na useve, njihov kvalitet i prinos. Poljoprivredne kulture su ugrožene u velikoj meri bez načina da se dodatno zaštite i saniraju.
Postavlja se pitanje da li se štete u prinosima mogu unapred izbeći i na koji način to učiniti?
Jedna od mogućnosti je svakako osiguranje zasada, stoke ili imovine.
Proizvođači moraju da uključe u kalkulaciju proizvodnje i ovu stavku, ma kako ona bila nepopularna i neuobičajena za ove naše prilike.
Koliko je osiguranje deo ozbiljnog planiranja u poljoprivredama nekih zapadnih zemalja govori činjenica da je ostvarivanje subvencija tih ekonomija u direktnoj vezi sa osiguravanjem zasada. Jednostavno, jedno bez drugog ne ide.
Ipak, osiguranje u poljoprivredi, zbog svoje posebnosti i nepredvidljivosti predstavlja veoma kompleksnu aktivnost.
Osiguranje je nabolje shvatiti kao odnos koji nastaje između društva za osiguranje (osiguravača) i poljoprivrednika, osiguranika ili lica u čiju korist se ugovara osiguranje (korisnika osiguranja). Osiguravajuće društ vo se obavezuje da nadoknadi štetu i isplati određenu sumu novca u slučaju da nastupi nepogoda ili takozvani osigurani slučaj.
Da bi proizvođač ili osiguranik mogao da dobije obeštećenje za nastalu štetu mora da uplati određen iznos novca što predstavlja premiju osiguranja.
Na njenu visinu utiče osigurana suma koja je u direktnoj vezi sa vrednošću proizvodnje. Osiguravajuća kuća je uključena u određivanje visine sume osiguranja zajedno sa poljoprivrednikom na osnovu očekivanog prinosa po hektaru. Visina premije takođe zavisi od više činilaca kao što su biljna vrsta, lokacija na kojoj se usevi i plodovi nalaze, odabrane vrste rizika za pokriće…
Poljoprivreda u Srbiji je učestvuje u bruto društvenom proizvodu između 9 i 10 odsto, takođe pored ekološkog, ima izražen socijalni karakter. Naime, prema poslednjem popisu poljoprivrede, agrar zapošljava skoro petinu populacije, a izvoz poljoprivrednih proizvoda takođe raste iz godine u godinu.
Nažalost u Srbiji je samo desetina ukupnog poljoprivrednog zemljišta pod osiguranjem.
Bez obzira na procenat osiguranja u poljoprivredi, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede namenilo je deo podsticaja za ovu oblast i to u visini od 40 odsto plaćene premije. U područjima sa otežanim uslovima proizvodnje isplaćuje se 45 odsto.
Proizvođači imaju mogućnost da osiguraju biljnu proizvodnju, odnosno useve i plodove od rizika umanjenja prinosa žitarica i industrijskog bilja, povrtarskih i voćarskih kultura, vinove loze, hmelja, kao i rasadnika, mladih višegodišnjih zasada pre stupanja u rod.
Takođe moguće je osiguranje životinja od rizika nesrećnog slučaja i bolesti, a mogu se dopunski pokriti i rizici uginuća ili prinudnih klanja u unapred definisanim slučajevima, kao i rizici od bolesti nastalih usled nepravilne ishrane, gutanja stranog tela, gubitka ždrebeta i teleta pri porođaju ili gubitka priplodne sposobnosti stoke.
Ono što je važno napomenuti jeste da neke osiguravajuće kuće pokrivaju rizike suše pojedinih ratarskih kultura, kao i osiguranja useva od prekomernih padavina.
Najviši iznosi podsticaja prema postojećem pravilniku ministarstva u ovoj oblasti u ratarstvu su 100 hiljada dinara, povrtarstvu 500 hiljada dinara, voćarstvu, vinogradarstvu i proizvodnji hmelja milion dinara, rasadničkoj proizvodnji mladih višegodišnjih zasada pre stupanja u rod 500 hiljada dinara. Za osiguranje stočnog fonda predviđen je iznos od miliona dinara. Zahtev za ostvarivanje prava na regres podnosi se Upravi za trezor od 1. jula do 15. novembra tekuće godine. Poljoprivredni proizvođač može ostvariti u jednoj godini najviše 2 i po miliona dinara podsticaja za osiguranje.
Osiguranju u poljoprivredi se usled sve većih klimatskih promena i neočekivanih vremenskih kolebanjanja posvećuje sve više pažnje s obzirom na to da proizvođačipostaju svesniji potreba i ekonomske nužnosti osiguranja.
Ono o čemu bi proizvođači trebalo da povedu računa prilikom sklapanja ugovora sa osiguravajućom kućom je da informacije koje dobiju moraju biti tačne, potpune, o konkretnoj vrsti osiguranja. Moraju shvatiti šta dobijaju za plaćenu premiju kako bi se izbegli eventualni nesporazumi sa osiguravajućom kućom, što je veoma česta pojava.
Proizvođač treba da potpiše jedino ugovor koji je razumeo u potpunosti, a time svoja, kao i prava i obaveze osiguravača.
Koju osiguravajuću kuću će proizvođač odabrati zavisi od ponuđenih proizvoda osiguranja i ličnih afiniteta. U našem narodu postoji pogrešno shvatanje da osiguravajuće kuće nude identične programe, što jeste delimično tačno, ali proizvođači sami treba da biraju programe prema njihovim potrebama i mogućnostima.
Osiguranje može biti skupo i pored subvencija, ali potencijalna šteta je uvek skuplja, tako da proizvođači treba da počnu sa ukalkulisavanjem troškova osiguranja u cenu proizvodnje.
Takođe, treba da se više edukuju o rizicima u poljoprivredi, odnosno značaju osiguranja u zaštiti i unapređenju proizvodnje.
Tekst je nastao u okviru Projekta „AGROINFO – sezona 2.“ sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
