Izvor: Kolektiv.co.rs, 25.Feb.2015, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UO RTB Bor Grupe usvojio Plan poslovanja kompanije u 2015. godini
Sve podređeno punoj kondiciji nove topionice Nova topionica i fabrika sumporne kiseline pravi su potez menadžmenta RTB-a i Vlade Srbije jer je završetak njihove izgradnje bio prvi uslov za razgovor o daljem opstanku Basena, ocenio predsednik Upravnog odbora RTB-a Nemanja Stevanović. – D. Dragojević: Svi su na vreme shvatili da će završetak projekta doneti finansijsku relaksaciju celoj Srbiji jer, da nismo 23. decembra to završili, dospeli bismo u situaciju lošiju od one u smederevskoj „Železari“. – B. Spaskovski: Moramo da podignemo performanse naših rudnika i da stvorimo uslove da nova topionica radi punim kapacitetom. Njega ćemo u prvim godinama rada postići i uslužnom preradom uvoznih koncentrata, pa sada pregovaramo o 150.000 tona za period od druge polovine marta do kraja godine. – RTB ove godine mora da ostvari 75 miliona tona iskopina i da, preradom oko 250.000 tona koncentrata, proizvede 47 hiljada tona katodnog bakra iz sopstvenih sirovina. – I pored ulaganja 200 miliona dolara u rudarstvo, RTB može da završi 2015. sa 24 miliona dolara dobiti RTB. – Plan poslovanja RTB Bor Grupe koji se pod lupom Upravnog odbora našao na sednici 18. februara, iako obiman i vrlo detaljan, u suštini otkriva da borska kompanija u 2015. ima zacrtana samo tri velika zadatka. Prvi je stvaranje uslova da se ove godine u rudarstvu nadoknadi sve ono što iz opravdanih razloga nije činjeno u 2014., kada je s predumišljajem i uz saglasnost najviših organa upravljanja RTB-a sve bilo podređeno finansiranju završetka izgradnje nove topionice i fabrike sumporne kiseline. Drugi je dokazivanje tehnologije nove topionice i njen rad punim kapacitetom, a treći završetak Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), dokumenta koji RTB treba da dovede u poziciju kvalitetnog privrednog društva. Nova topionica – garancija za opstanak Basena Iako svestan da su pred Upravnim odborom teške teme jer je razvoj rudarstva ozbiljna priča i da izgradnjom novih pirometalurških postrojenja borska kompanija nije, kako je rekao, izašla iz „šume problema“, predsednik UO Nemanja Stevanović smatra da su nova topionica i fabrika sumporne kiseline pravi potez menadžmenta RTB-a i Vlade Srbije jer je završetak njihove izgradnje bio prvi uslov za razgovor o daljem opstanku Basena. Zbog toga je predložio, a ostali članovi su podržali, da najviši organ upravljanja kompanije najpre analizira i oceni projekat „nova topionica“. –Apsolutno smatram da je samo Blagoje Spaskovski mogao sve da završi do 23. decembra, a tu ocenu preneo sam i premijeru Aleksandru Vučiću. Znam koliko je bilo pritisaka i na „Energoprojekt“, i na „SNC Lavalin“, i na „Outotek“ da se taj rok ispoštuje i zato tvrdim da je Blagoje Spaskovski najbolji direktor u Srbiji. Javno to govorim, pa se nedavno direktor smederevske „Železare“ Bojan Bojković uvredio jer njega ne pominjem. Bojan je izvanredan direktor, ali ga smatram američkim kadrom jer ga je doveo „Ju-es-stil“, pa sam mu to tako i objasnio – istakao je predsednik Upravnog odbora RTB-a. –Međutim – nastavio je Stevanović – radovi su završeni, ali ta postrojenja još uvek ne proizvode nikakvu vrednost, a u Boru se i dalje živi kao u gasnoj komori. Zato su dva fundamentalna datuma za našu dalju orijenataciju peti mart, kada po rečima odgovornih iz „Outoteka“ treba da se potpali fleš-peć, i 28. mart, kada će nova topionica početi da radi i da pretapa 30 tona koncentrata na sat. Tada počinje da radi i nova fabrika sumporne kiseline, pa više neće biti dima nad Borom – kazao je Nemanja Stevanović. –Zbog svega što je rekao predsednik Upravnog odbora – nadovezao se generalni direktor RTB-a – važno je da se u javnosti ne krivi slika o novoj topionici pričama da je ona promašaj pošto nema koncentrata. Pa, mnoge svetske topionice uz sebe nemaju rudnike, a rade: Japan, gde nema rudnika, godišnje pretopi 10 miliona tona koncentrata, Nemačka (Aurubis) nema tonu sopstvenog bakra, a godišnje pretopi milion tona. Tvrdim, zato, da bi se Bor kao grad ugasio da nije napravljena nova topionica. Jer, mnogo je kamenoloma u svetu bez gradova, čak 136 – istakao je Blagoje Spaskovski. U 2015. RTB Bor mora da podigne performanse svih rudnika i da, uporedo sa tim, stvori uslove da nova topionica radi „u punoj kondiciji“. – U tom smislu, plan je da ove godine ostvarimo 75 miliona tona iskopina i da preradom oko 250.000 tona koncentrata proizvedemo 47 hiljada tona katodnog bakra iz sopstvenih sirovina. Pun kapacitet novih pirometalurških postrojenja u prvim godinama rada postići ćemo i uslužnom preradom uvoznih koncentrata, pa upravo pregovaramo o 150.000 tona za period od druge polovine marta do kraja godine. Naravno, reč je o koncentratima koji su pogodni za preradu u novoj topionici i imaju adekvatan sadržaj metala – rekao je generalni direktor RTB-a. Projekat „nova topionica“ pozitivno je ocenio i član Upravnog odbora Dragutin Dragojević. Dilemu koja se tu i tamo izražavala u pogledu kapaciteta novih postrojenja, kako je rekao, mora da razreši prosta činjenica da „mala Srbija nije mogla istovremeno da investira velike pare u otkrivanje rudarskih kapaciteta i u izgradnju moderne topionice i fabrike sumporne kiseline“. – Dobro je odlučio neko ko je rešavao dilemu da li prvo ulagati u rudarstvo ili u metalurgiju. Mogućnosti su dozvoljavale samo jednu stvar. A, svi argumenti i sve ekonomske analize pokazivale su da je celishodnije napraviti najpre topionicu. Sa njom imamo vrapca u ruci, a rudarstvo ćemo postepeno razvijati. Zato jasno treba reći da ova mala Srbija nikada ne bi imala toliko para da može istovremeno pola milijarde dolara da uloži i u jedan i u drugi kapacitet. To je i za mnogo bogatije zemlje krupan zalogaj. Zato smatram da je pristup bio dobar i odajem priznanje generalnom direktoru i predsedniku Upravnog odbora koji su učinili sve da se „kritična tačka“ razreši drugačijom organizacijom, ali i dobijanjem maksimalne podrške od premijera i Vlade Srbije. Shvatilo se da će završetak tog projekta doneti finansijsku relaksaciju celoj Srbiji jer, da nismo 23. decembra to završili, ušli bismo u situaciju koja bi bila lošija od ove u „Železari“. Ekonomski, finansijski i politički odnosi na međunarodnom planu su se toliko promenili, da ne bi valjalo da smo samo mesec dana probili zadati rok – ocenio je Dragojević. „UPPR je bukvar daljih aktivnosti Basena“ „Finansijska relaksacija države“ o kojoj je govorio uslediće kada RTB Bor u 2015. proizvede 50.000 tona katodnog bakra jer će tek tada, smatra Dragutin Dragojević, zadatak biti u potpunosti ispunjen. –Tek kada 50.000 tona bakra izađe iz ove zemlje na svetsku pijacu, i to bez inputa iz Italije ili Amerike, na primer, već isključivo iz nedara timočkog basena, mi ćemo kao država postići tu finansijsku relaksaciju. Jer, 50.000 tona pomnoženo sa, recimo, prosečnih 6.500 dolara daju oko 300 miliona evra koje Srbija treba da inkasira. Zato je ove godine, prvenstveno za rudare, imperativ proizvodnja 50.000 tona bakra. Usput, naravno, treba rešiti pitanje valorizacije sumporne kiseline. Na kraju, najvažnije pitanje jeste izrada UPPR-a koji će otkloniti sve opasnosti i sumnje u to da li će RTB biti u stanju da povlači sredstva za neophodna ulaganja. Danas, kada Kinezi masovno kupuju naftu i bakar po nižoj ceni i lageruju robu, trebalo bi da i mi kupimo slobodne količine koncentrata, a za tako nešto potrebna su ulaganja u obrtna sredstva. UPPR treba da dokaže Agenciji za privatizaciju, Vladi Srbije i bankama-kreditorima da RTB može da vrati uložena sredstva. Zato je UPPR bukvar svih daljih aktivnosti u borskoj kompaniji – rekao je član Upravnog odbora Dragutin Dragojević. Zamenica generalnog direktora RTB-a za ekonomska pitanja Mirjana Antić potvrdila je da je bitna odrednica u Planu poslovanja RTB-a u 2015. godini izlazak restrukturiranja kroz Unapred pripremljeni plan reorganizacije preduzeća. –U prvoj polovini ove godine, tačnije do kraja marta, UPPR će biti izrađen i predat nadležnom Trgovinskom sudu. Sa veoma kvalifikovanim pravnim timom iz konsultantske kuće „BDO“ i njihovim pratećim ekipama koje rade procenu imovine napredujemo u tom poslu po usaglašenoj dinamici. Svodimo poslovne knjige i u aktivi i u pasivi zaključno sa 31.12.2014. godine i utvrđujemo realnu vrednost svih bilansnih pozicija, pripremajući se za pregovore sa poveriocima (i onim istorijskim, ali i tekućim) – kazala je Mirjana Antić. Za rudarstvo 200 miliona dolara Upravni odbor RTB-a Bor jednoglasno je, potom, usvojio Plan poslovanja kompanije u 2015. godini koji, pored ostalog, u rudarstvu podrazumeva 75 miliona tona iskopina, sa odnosom rude i raskrivke 1:2,54, kao i preradu nešto više od 600.000 tona topioničke šljake. Finalna proizvodnja bi u tom slučaju iznosila 47.074 tone katodnog bakra, 1.186 kilograma zlata, 7.488 kilograma srebra i 339.177 tona sumporne kiseline. Ovako koncipiran plan borskoj kompaniji obezbeđuje pozitivnu razliku između ukupnih prihoda i rashoda, odnosno bruto dobit od 24 miliona dolara. Plan poslovanja u 2015. usmeren je, pre svega, ka razvoju rudarstva i ulaganjima u podizanje godišnje prerade u „Krivelju“ na 10,6 miliona tona rude, u „Cerovu“ na 5,5 miliona tona i u „Majdanpeku“ na 8,5 miliona tona. Otvaranjem „Cerova primarnog“ obezbedilo bi se dodatnih 11 miliona tona rude, odnosno kapacitet nove topionice bio bi popunjen sopstvenim koncentratom. –Sve proizvodne zadatke u Planu poslovanja za ovu godinu naložio sam zbog potrebe da se obim i kvalitet rudarske proizvodnje i njene efikasne prerade u novim metalurškim postrojenjima – poveća! Preko nam je potrebno intenzivno raskrivanje na svim kopovima, naročito u Majdanpeku i „Cerovu“. Moramo da kompletiramo rudarsku transportnu i utovarnu opremu i pomoćnu mehanizaciju na kriveljskom i majdanpečkom kopu, tehnički opremimo „Cerovo“ i postrojenje za PMS za preradu 5,5 miliona tona rude, pripremimo „Cerovo 2“ i „Cerovo primarno“, završimo tehnološki proces automatizacije u kriveljskoj i proces modernizacije u majdanpečkoj flotaciji itd. Za finansiranje svih ovih investicionih ulaganja potrebno je oko 200 miliona dolara, pa smo pored sopstvenih planirali i eksterne izvore finansiranja, pre svega za proširenje rudnika „Cerovo“, uz mogućnost strateškog partnerstva ili kredita za ovu investiciju, kao i za aktiviranje majdanpečkog „Čoka Marina“ i „Borske reke“ – istakao je Blagoje Spaskovski. Upravni odbor RTB-a složio se sa konstatacijom prvog čoveka kompanije da je rudarstvo specifična grana u koju se neprestano mora ulagati kako bi se održala samo postojeća proizvodnja, dok njeno povećanje traži i znatno veće investicije. Zato je jednoglasno podržan ovakav plan, ali i sve ostalo što se našlo na dnevnom redu, a u tesnoj je vezi sa projekcijom poslovanja u 2015. godini. Zeleno svetlo je, tako, dobio i program otvaranja rudnika „Cerovo“, odnosno ležišta „Cerovo 2“ i „Cerovo primarno“ u njegovom kompleksu, kao i predlog za izradu studije izvodljivosti za ta ležišta. „Cerovo“ isplativ projekat Obrazlažući zašto je otvaranje „Cerova“ neminovnost, Spaskovski je rekao: – U martu naredne godine završavamo eksploataciju „Cerova 1“ i ostajemo bez 2.700 tona bakra u koncentratu odatle. Kontinuitet moramo da održimo, a povrh toga moramo da popunimo kapacitet nove topionice. Na raspolaganju nam je 30-ak miliona tona rude iz „Cerova 2“ (imamo i dozvolu resornog ministarstva da „uđemo“ u to ležište) i oko 300 miliona tona geoloških rezervi „Cerova primarnog“. Eksploatacione rezerve oba ležišta iznose oko 240 miliona tona. Moramo krenuti u otvaranje „Cerova 2“, odnosno u otkup zemljišta, pre svega. U drugoj fazi, nakon toga, ukoliko budemo obezbedili finansijska sredstva, a Vlada Srbije radi na tome i već su u toku pregovori sa potencijalnim finansijerima, mora da se uradi fizibiliti studija. Pripremili smo sve podloge, ali taj dokumenat mora da „pokrije“ neka svetska kuća jer finansijeri priznaju samo studije iza kojih stoje renomirane strane kuće, a ne ovdašnji fakulteti i instituti. RTB radi na izvođenju računice za cash-flow i „prve laste“ pokazuju da je reč o isplativom projektu zbog izuzetno povoljnog odnosa rude i raskrivke. U delu odakle treba početi, raskrivke gotovo i da nema! Investitor bi, dakle, bio RTB, odnosno država, a finansijer će biti onaj ko ponudi najprihvatljivije uslove – kazao je generalni direktor RTB-a. Upravni odbor jednoglasno je podržao ovaj koncept, uz dopunu koju je dao sam Spaskovski rekavši da bi, ukoliko se pojavi moćan investitor, 50 miliona dolara bilo usmereno u brže otvaranje kopova u Majdanpeku i studiju izvodljivosti za te poslove. –Apsolutno podržavam ovakav pristup jer, ukoliko ne nastavimo sa rudarstvom, džaba nam sve što smo dosad radili – rekao je član Upravnog odbora Veselin Sjekloća. Kinezi oborili cenu bakra i tražnju Najviši organ upravljanja kompanije razmatrao je i aktuelnu problematiku poslovanja, odnosno stanje na tržištu bakra i, kako se čulo, nepovoljne uslove koji na tržištima obojenih i plemenitih metala vladaju već duže vreme. Menadžment RTB-a upoznao je članove Upravnog odbora i sa uslovima pod kojima se može obezbediti koncentrat bakra iz uvoza, a oni su, takođe, u tesnoj uzročno-posledičnoj vezi sa situacijom na svetskom tržištu metala. –Krajem prošle godine došlo je do poremećaja na tržištu bakra koji su izazvali Kinezi. Cena bakra, ali i plemenitih metala je pala, pa sada veliki kupci taktiziraju jer ne žele da rizikuju i kupuju dok cena robe varira. Trenutno je cena bakra u blagom porastu, ali se svi boje njenog ponovnog pada, pa je tražnja opala. Zbog toga i RTB u ovom trenutku na zalihama ima 1.600 tona bakra. Prodaja ide otežano, premija je pala, ali uprkos tome mi ni kilogram bakra nismo prodali ispod LME cene. To je problem koji ima geopolitički karakter i potpuno je van naše kontrole, iako „debelo“ živimo sa njim već treći mesec – ispričao je Spaskovski. Govoreći o preradi uvoznog koncentrata, prvi čovek Basena je istakao: – Pored generalno loših uslova trgovanja i pada potražnje za bakrom, RTB-u naruku ne idu još dve stvari kada je reč o koncentratu bakra iz uvoza. Prva je ta što smo tek pred puštanjem nove topionice, pa isporučioci sumnjaju da li će sve krenuti kako treba ili neće. Druga stvar je faza restrukturiranja RTB-a, koja nam onemogućava da damo bilo kakav instrument obezbeđenja za koncentrat koji se ovde doveze na preradu. Međutim, blizu smo rešenja i potpisivanja ugovora o preradi oko 150.000 tona koncentrata iz uvoza ove godine. „Jubos“ konačno likvidiran Upravni odbor RTB-a je na sednici usvojio i izveštaj o štetama u kompaniji nastalim kao posledica elementarnih nepogoda, a zeleno svetlo dobio je i izveštaj o pruženoj pomoći postradalima u poplavljenim područjima Srbije u kome je navedeno da je ukupna pomoć RTB-a u 2014. godini vredela 49,7 miliona dinara. Najviši organ upravljanja kompanije podržao je predlog generalnog direktora Basena da se resornom ministarstvu ponovo uputi dopis po pitanju stanja postojećeg kolektora ispod kriveljskog flotacijskog jalovišta, pošto je njegova sanacija nužna, a imajući u vidu činjenicu da je izgradnja novog kolektora sastavni deo kreditnog aranžmana države sa Svetskom bankom i usvojio informaciju o likvidaciji „Jubosa“, mešovitog preduzeća koje su svojevremeno formirali NIS i RTB. Preduzeće je osnovano davne 2006. godine i trebalo je da se bavi otkopavanjem, transportom i preradom topioničke šljake. Do realizacije poslova zbog kojih je preduzeće formirano nije nikada došlo, ali dosad nije postojala saglasnost NIS-a da se ono likvidira, iako je RTB i ranije to predlagao. Saglasnost NIS-a dobijena je tek nedavno, pa će ovo „preduzeće na papiru“ tek sada biti zvanično likvidirano.
.jpg)
