Izvor: Politika, 29.Maj.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U borskoj bolnici radilo 45 vozača
Zbog partijskog zapošljavanja u ovoj zdravstvenoj ustanovi šoferi bili brojniji od hirurga i ginekologa
Vest za Riplija i rubriku „Verovali ili ne”: u zdravstvenom centru u Boru donedavno je bilo zaposleno 45 vozača!
To je juče saopštio državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, profesor dr Berislav Vekić, ističući da je smanjenje takozvanog nemedicinskog kadra u bolnicama širom Srbije glavni kamen spoticanja u reformi zdravstva.
– Prethodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina u zdravstvu je veliki broj ljudi zaposlen po partijskom sistemu. Kada nekoga nisu mogli da zaposle, slali bi ga u dom zdravlja, da tamo popunjava neke formulare ili da bude vozač. U jednom trenutku je zdravstveni centar na istoku Srbije imao 45 vozača. Pitao sam direktora da li je to špediterska firma ili zdravstveni centar. Imamo bezbroj sličnih primera u Srbiji – bio je iskren državni sekretar.
Dobra vest je da je u ovom času u borskoj zdravstvenoj ustanovi najezda vozača primljenih po partijskoj liniji konačno prekinuta. Neverovatno zvuči da je zdravstveni centar u Boru imao skoro isti broj vozača službenih automobila koliko i hirurga i ginekologa zajedno.
Dr Igor Maljković, vršilac dužnosti direktora Okružne bolnice Bor kaže za „Politiku” da je sada zaposleno devet vozača, kao i da je toliki i broj službenih vozila.
– Okružna, opšta bolnica u Boru postoji od 1. januara 2015 godine, ali ranije je postojao objedinjeni Zdravstveni centar i Dom zdravlja Bor. Bilo je zaista dosta vozača, ali, prema mojim podacima, nije ih bilo 45 već 38. Naime, nisam bio direktor u to vreme. Kome je i zašto bio potreban toliki broj vozača, morate da pitate bivšeg direktora. Vozači su „pokrivali” potrebe i pacijenata doma zdravlja i same bolnice, ali mislim da je 38 previše. Zato ih je sad devet – objasnio je dr Maljković.
Okružna bolnica u Boru, u kojoj se leči oko 160.000 osiguranika, ima 310 kreveta i 628 zaposlenih.
Zaposleni po bolnicama, klinikama i domovima zdravlja koji nisu ni lekari ni medicinske sestre, koji nemaju nikakve veze sa lečenjem, u ovom času čine četvrtinu ukupnog broja zaposlenih. To su, osim administrativnih radnika i raznih sekretarica, servirke, spremačice, portiri…
Državni sekretar Vekić navodi da nemedicinskog osoblja u Srbiji ima od 18 do 29 odsto. U 18 okruga, prosečno 25 odsto zaposlenih u zdravstvenim ustanovama nisu medicinari.
– Da bismo podigli kvalitet zdravstvenog sistema, moramo da postupamo po evropskim instrukcijama, a Svetska banka od nas traži da procenat nemedicinskih kadrova spustimo na 10 odsto. To će biti izuzetno težak proces, koji smo počeli da rešavamo zahvaljujući pomoći eksperata Svetske banke – ističe dr Vekić.
----------------------------------------------------------------------
O reformi zdravstva i lekovima
Kakve reforme čekaju srpsko zdravstvo, da li po kvalitetu zdravstvene zaštite možemo da držimo korak sa zemljama u regionu, kada će na recept i naši građani dobiti inovativne, najsavremenije i originalne lekove – neke su od tema otvorenog dijaloga državnih zvaničnika i proizvođača lekova na jučerašnjem forumu pod nazivom „Zdravstvo i farmacija”. Ovo je bila i prva panel-diskusija koju je juče u beogradskom hotelu „Metropol” organizovao časopis „Nedeljnik”. Za državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, dr Berislava Vekića „srpsko zdravstvo je odlično, kada smo racionalni i kada znamo šta možemo dobiti u zdravstvu za 250 evra, koliko po glavi stanovnika izdvajamo”.
Ipak, ovaj broj je ipak veći i iznosi oko 400 evra, jer mnogi građani lekove i veliki broj pregleda u privatnim bolnicama i apotekama plaćaju iz svog džepa. Biljana Čukanović, pomoćnik direktora sektora za lekove Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje najavila je da se priprema potpuno nova lista lekova, na kojoj će se naći i mnogi inovativni medikamenti. Bojan Trkulja, direktor društva „Inovija”, koje okuplja inostrane farmaceutske kompanije koje rade u Srbiji, naveo je da 43 odsto građana sami kupuju svoje lekove.
– To je veliki problem. Što država manje troši za lekove, to pacijenti plaćaju više – naveo je Trkulja.
