Izvor: B92, Beta, 15.Mar.2010, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U RTB preko pola milijarde dolara
Beograd -- Ukoliko država ne bude odmah intervenisala i pomogla privredi, Srbiji preti katastrofa, kaže Zoran Drakulić, predsednik i vlasnik "Ist point holdinga".
On kaže da to "neće biti 'grčki scenario' nego ćemo jednostavno imati ogroman broj nezadovoljnih i gladnih na ulicama. Mnogo ljudi će ostati bez posla, a firme će otići u bankrotstvo. Nema tu onda daljeg poslovanja".
"Dovoljno je pogledati koliko je ljudi od 1. januara do danas ostalo bez >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posla. Mnogo više nego cele prošle godine. A pričali su nam političari da ove godine izlazimo iz krize. Mi sada tek ulazimo u krizu", smatra Drakulić. On tvrdi da je poslednji trenutak da Vlada Srbije povuče konkretne poteze i pomakne likvidnost sa mrtve tačke.
"Mi više nećemo imati nikakvih značajnih investicija, i nema više prodaja preduzeća. 'Krpili' smo se ovih deset godina, prodavajući razne firme. Umesto da smo te pare ulagali u proizvodnju, nemilice smo ih trošili kroz budžet i razne gluposti. Došli smo u situaciju da gotovo nemamo nikakvu proizvodnju", kaže on.
Neka se država zaduži
"Mene stvarno samo zanima ko je sada spreman da investira u Srbiji? Ko može i ko je toliko hrabar da to učini u ovom trenutku. Mi predlažemo državi da se ona zaduži. U suštini, država kao država nije mnogo zadužena. Pogledajmo zemlje u okruženju koje su mnogo više zadužene ali one i dalje guraju. One mnogo više pomažu privredi nego što je to slučaj kod nas. Znači, naša država mora da se zaduži odmah ili da da garancije bankama za milijardu i po do dve milijarde evra. Tih para ima, i u bankama i u obaveznim rezervama", kaže on.
Na pitanje da li mogu banke kreditima da finansiraju proizvodnju, Drakulić kaže da "sada imamo jednu paradoksalnu situaciju. Banke se plaše da daju pare privredi, jer su firme već prezadužene. Kompanije nemaju više imovine koju bi založili, a banke su pune novca. Bankarima je najlakše da ulažu u hartije od vrednosti NBS, a ovamo gde je najkritičnije ne daju. Zato država mora da da garanciju od nekih milijardu i po evra i onda će banke bez bojazni moći da odobravaju kredite. To država mora da uradi. Ne vidim drugi način da izbegnemo najgore".
"Nažalost, ja nisam optimista", kaže on i dodaje da nije bio ni prošle godine, "kada je moglo da se čuje da će kriza da nas mimoiđe. Čak su pojedini ministri u Vladi Srbije tvrdili da je globalna recesija za nas dobra, jer svuda je u svetu kriza, pa ćemo mi od toga da profitiramo. Na kraju su, međutim, svi shvatili da je ova kriza dugotrajna i da ćemo svi sa njom biti izuzetno pogođeni. Mi privrednici smo se, na Kopaoniku, uglavnom saglasili da će se kod nas, ove godine, najteži efekti krize tek osetiti".
"Različiti koncepti ekonomske strategije koje su na Kopaoniku demonstrirali članovi Vlade jeste nešto što nikako nije dobro. To ne znači da oni svi moraju da misle isto, ali pogubno je da imaju potpuno različite poglede na našu ekonomsku budućnost. Nažalost, to nejedinstvo članova Vlade se na Kopaoniku u velikoj meri osetilo. Sa jedne strane, imali smo guvernera koji je stalno govorio da moramo da se pazimo velike potrošnje, da smanjimo javnu potrošnju, a sa druge strane neki članovi vlade se istovremeno zalažu da idemo u potrošnju, da obezbedimo dodatna sredstva... Ne presuđujem ko je u pravu, ali morali su da se usaglase, jer je ovako ostavljen nepovoljan utisak u javnosti", dodaje Drakulić.
Uključiti devizne rezerve
"Obećano nam je da će biti povučen deo deviznih rezervi. To su svi obećali, i predsednik Vlade, da će milijardu i trista miliona iz deviznih rezervi biti povučeno. Međutim, sada svi ćute o tome. Pitao sam i sada na Kopaoniku, šta se dešava sa tom idejom, ali nisam dobio nikakav odgovor. Tražimo od političkog vrha da ispuni to obećanje. Na taj način i srpski izvoznici mogu da uđu u investicije i, na kraju krajeva, budu konkurentniji na tržištu", navodi Drakulić.
On kaže i da dosadašnje Vladine mere nisu dovoljne. "Imamo problem što ove godine ponovo 'idu' skupi subvencionisani krediti za preduzeća. Osnovni je problem da li će ta preduzeća biti u stanju da se još zaduže. Jednostavno, firme više ne mogu da se zadužuju, one su prezadužene. Država, mora da izađe sa nekim ozbiljnijim paketom ili ćemo imati veliki, veliki problem. Taj paket mora da ide u smeru podrške novoj proizvodnji i izvozu. To su dve najvažnije stvari. Bez nove proizvodnje i izvoza u Srbiji, nema ni novog zapošljavanja, nema ni veće potrošnje, i na kraju, nema ni izvoza, a bez toga nemamo perspektivu", objašnjava on.
On kaže da bi bez pomoći države itekako bio u situaciji da otpušta radnike, a da to već sada ne radi samo zbog subvencija države, koje, naglašava, "nisu dovoljne". Drakulić kaže da država treba da pomogne privrednicima jer oni pune budžet sa 70 procenata, pa imaju prava da u krizi koriste ta sredstva. "Ako država pomaže državnim preduzećima, trebalo bi da pomaže i privatnim. Valjda je radniki u privatnom preduzeću isti kao i radnik u državnom", objašnjava on.
"Političari nam govore o konkurentnosti na tržištu, ali sa druge strane se insistira da korisnici kredita ne smeju da otpuštaju radnike. Kako ja da budem konkurentan na tržištu ako imam 30 odsto više radnika? Kako da se bijem na svetskom tržištu ako imam viškove radne snage, a država mi ne da da ih otpustim? To je besmislica. Taj socijalni teret treba da padne na državu. Kompanije u Srbiji treba da se bore za proizvodnju i konkurentnost, a ne da se bave socijalom što u ovom trenutku traži država od nas", kaže Drakulić, objašnjavajući mane Vladinih mera.
Govoreći o kursu, Drakulić kaže da "mi nemamo doslednu politiku oko kursa. Imamo iste ljude u Narodnoj banci Srbije koji su tu već godinama, a koji, međutim, nisu vodili sve vreme istu politiku. Jednog trenutka tvrde jedno, drugog drugo, pričaju nam razne priče o stabilnosti cena... Privrednici jedino traže da taj kurs bude u neku ruku predvidiv. Ako je planirana inflacija sedam odsto onda da držimo kurs u tim granicama i da to ide ravnomerno, a ne kao sada - deset meseci držimo kurs, a onda posle svega prosto eksplodira. To je nedopustivo".
Razgovor Zorana Drakulića za B92 možete preslušati ovde
Pogledaj vesti o: Bor
Dve kompanije zanteresovane za parnerstvo sa RTB-om
Izvor: S media, 15.Mar.2010
Vršilac dužnosti generalnog direktora Rudarsko-topioničarskog basena Bor Blagoje Spaskovski izjavio je danas da su švajcarski Glenkor i jedan investicioni fond iz Engleske zainteresovani za strateško partnerstvo u RTB-u. ..Spaskovski je nakon skupa inžinjera RTB-a novinarima kazao da se sa strateškim...
Interes Glenkora i Britanaca
Izvor: Capital.ba, 15.Mar.2010
BOR, Švajcarski Glenkor i jedan investicioni fond iz Engleske zainteresovani su za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor (RTB). Vršilac dužnosti generalnog direktora RTB Bor Blagoje Spaskovski kaže da se od strateških partnera očekuje ulaganje od 250 miliona dolara za otvaranje...
U RTB „Bor“ biće uloženo 500 miliona dolara
Izvor: Blic, 16.Mar.2010, 01:05
Blagoje Spaskovski, direktor Rudarsko-topioničarskog basena "Bor", najavio je da će u naredne četiri godine u ovu kompaniju biti investirano više od 500 miliona dolara...Kako je rekao Spaskovski, oko 270 miliona biće utrošeno na kupovinu nove rudarske i metalurške opreme i izgradnju nove topionice...
.jpg)
