Izvor: Vesti-online.com, 26.Sep.2014, 12:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Baden nas oterala beda

Selo Bošnjak, nadomak Petrovca na Mlavi ima oko 140 kuća, a u proseku iz svake kuće, makar dvoje živi u inostranstvu. Zato su kuće velelepne, a okućnice sređene i uređene. Sve ima svoje mesto, jela i bor, ruže, pa i domaće životinje, koje su daleko iza kuće. Žitelji Bošnjaka topli i gostoljubivi, sa putnicima namernicima dele i radost i tugu. Takvi su i 60-godišnja Jelica - Nevenka Stanković i njen 67-godišnji suprug Miodrag >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Džaja Stanković. Iskreni i prostodušni i dobri domaćini, ne skrivaju šta ih muči i čemu se raduju. Leto su proveli iščekujući da im stignu deca iz Austrije, mada su i sami stigli u rodni kraj, nekoliko dana pre kraja jula.

Pečalba im omogućila novi život: Miodrag i Jelica sa unukom i rođakom 

 

- Od 12. godine sam se mučio i radio pod nadnicu sa roditeljima, ali nije išlo. Ništa nije moglo da se zaradi od poljoprivrede. Kada sam se '68. godine oženio Nevenkom, čije je pravo ime Jelica, niko i ne zna, mučili smo se nekoliko godina i živesmo između gladi i sitosti, ali onda nas kućni prijatelj Milorad Milosavljević, odvede u Austriju 1974. godine. Krenusmo u nepozanto - priča Miodrag, koga svi znaju pod nadimkom Džaja.

On dodaje da je mala varoš Baden, 20-ak kilometara od Beča, postala njihov novi, drugi dom.

- Radili smo u farbari tekstila, udisali otrov, ali hvala Bogu, zarađivalo se dobro. Za 38 godina smo promenili nekoliko firmi, ali prethodnih 15-ak smo radili kao vrtlari i tu nam je bilo najlepše. Radili smo posao koji najbolje znamo - kaže Miodrag, sećajući se kako im nije bilo lako jer su u zavičaju ostavili trogodišnju kćerku Vericu i dvogodišnjeg Dejana.

O njima su brinuli baba Živka i deda Dragiša.

- Ceo put sam preplakala, ali nemaština nas je gonila i nije dozvoljavala osvrtanje, ni emocije, pa nije dolazilo u obzir da "podvijem rep" i odustanem. Gladna usta ne traže objašnjenje i razumevanje, već hranu, a želeli smo da deci stvorimo sigurniju budućnost. I, nismo pogrešili, gde bi bili danas da nije bilo našeg gastarbajtovanja u Badenu? Živeli bi u čatmari. Ovako imamo imanje i kuću i okućnicu i sve ono što čini jedno pristojno seosko domaćinstvo - iskreno veli Nevenka sećajući se oktobarske kišne zore, kada je izljubila Vericu i Dejana i pošla putem u nepoznato.

- U Bošnjaku sam ostavila sve ono što volim, ali i sigurnost osećaja da si svoj na svome i zarad bolje budućnosti, krenula u nepoznato - seća se Nevenka, a suze izdajice joj rose lice.

 

U Srbiji uvek kriza

- Zadovoljan sam, kako ne bih, od čega bih napravio kuću od 300 kvadrata i pomoćne prostorije iste kvadrature, od kojih para bih kupio nekoliko njiva i poljoprivrednu mehanizaciju? U Srbiji je od kada znam za sebe bila kriza i teško se živelo. U svakom slučaju, za poljoprivrednike i radnike, nikada nije bilo novca - kaže Džaja.

 

Neke životne situacije se ne zaboravljaju, ma koliko dobra donele.

- Pođosmo na dve, tri godine, da zaradimo za kućerak i eventualno neku poljoprivrednu mašinu, a ostasmo skoro četiri decenije. Deo života smo poklonili austrijskoj privredi, najlepše godine, ali zahvaljujući tome smo oživeli i proživeli kako dolikuje ljudima - kaže Džaja i dodaje da su ga mučile silne nedoumice, prvo, što ostavlja decu u selu kod roditelja, a drugo, šta ako proćerdaju vreme i vrate se goli, k'o što su i otišli.

- Novi život, nova pravila, novi ljudi - to nas je dočekalo u Badenu. U početku je sve bolelo, najviše srce, ali dopalo nam se kad stigne plata! Prvu ušteđenu dali smo za izgradnju kuće. Onda su se prohtevi, a i potrebe menjale, samo ređale jedna za drugom. I, danas pola godine živimo u Austriji, a drugu polovinu u Srbiji - kaže Miodrag i dodaje da je planirao da se uskoro sasvim vrati u zavičaj..

 

Sigurna budućnost za potomke

- Kćerka Verica je 1985. godine krenula sa nama u Baden već posle završene osnovne škole i brzo se zaposlila, a i udala, tako da ima ćerku Andreu i sina Aleksandra i često se viđamo. Sin Dejan i snaha Tatjana nisu želeli da se sele iz Srbije. Bavili su se poljoprivredom, ali od toga nije moglo da se živi, mada su se borili da im deca, Neven i Teodora odrastaju u Srbiji. Međutim, teško su živeli i 2004. godine su i oni prelomili i preselili se u Baden i sada smo sigurni da će imati dobar život - kaže Nevenka.

 

- Međutim, danas su nam deca u Austriji i opet ćemo biti razdvojeni - vajka se Nevenka i otkriva da su Džaja i ona zadovoljni svojim životom i da ne žale rada i truda, jer se uvek sete odakle su potekli i koliko boli nemaština. 

Nastavak na Vesti-online.com...