Izvor: Glas javnosti, 20.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri godine služio za harmoniku
MRČAJEVCI/BOR - Iako dete od 15 godina, slabašan i krhak, Lazo Jeković je postao sluga kod Miće LJubičića u Čačku, neposredno posle Prvog svetskog rata i to ne za novac, nego da mu gazda, kad dođe vreme, kupi harmoničicu. Tako je i bilo, mada se gazda Mićo ljutio i navraćao Lazu da ostane još kod njega. Odgovarao mu je mlađani sluga, pa ga je slabo učio harmonici, iako je bio u obavezi. Ipak, popustio je i ispunio želju tad >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << već momku da ode u svoje rodno selo među drugare.
- Harmoniku sam zavoleo na seoskim prelima i mobama. Posmatrao sam kako devojke krišom gledaju u harmonikaša. Zato sam rešio da se posvetim pesmi i muzici i da ceo život ne služim drugome. Nisam se prevario. Petnaest godina vozio sam špediter. Ceo dan s konjima prevozim, a noću sviram i pevam. Para je bilo ko šaše. Posle sam 20 godina taksirao u Gornjem Milanovcu, ne obraćajući pažnju na harmoniku. Tek kada sam 1985. godine otišao u penziju, latio sam se ponovo harmonike i do kraja života bićemo nerazdvojni. Više nas niko na svetu ne može rastaviti. Zato sam i na „Kupusijadi“ u Mrčajevcima, gde sam upoznao folklornu grupu iz Bora i Borane koji se pobratime sa ovim lepim i velikim selom - priča Lazo posle otpevane legendarne pesme „Harmoniko moja...“
Lazo je zvanično predstavljen kao najstariji srpski harmonikaš, ali on to nije priznao. Javno je rekao da se oseća puno mlađim i da do zore neće harmoniku pustiti iz naručja.
- Otac je imao šestoro dece. Svako se snalazio kako je znao. Puka sirotinja. Ja sam se prihvatio harmonike, konja i špeditera i - uspeo u životu. Kad je trebalo, i 24 sata sam svirao. Nije bilo teško jer to je ljubav. Osvajao sam i nagrade, priznanja... Ipak, najviše iduće godine u Mrčajevce. Doći ću i u Bor i istočnu Srbiju. I tamo je dobar narod i veseo. Bože zdravlja, sve ostalo je lakše - kazuje naš sagovornik podsećajući kako je upoznao i pevača Miroslava Ilića i još mnoge znane i neznane kolege. Kako i ne bi, toliko breme godina i ispevanih lepih srpskih narodnih pesama.
