Izvor: Kolektiv.co.rs, 25.Jan.2016, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Težak početak godine na najvećem kopu RTB-a Bor
Do bakra uz veliku štednju
Po pravoj zimi, razapeti između planskih ciljeva i oskudice u delovima, kriveljski rudari će, prema rečima upravnika kopa Milana Delića, u januaru, ipak, dati planiranih 860.000 tona rude sa preko 2.100 tona bakra u njoj, nastojeći da ublaže veliki podbačaj u raskrivanju. –Moramo biti vredni i skromni, naći pravu meru između štednje i potreba proizvodnje da bismo izvukli maksimum – kaže Delić. – Mašine se kvare, ali zahvaljujući dobroj floti prateće mehanizacije nije bilo havarija niti povreda
KOP KRIVELj. – Plan za prvi ovogodišnji mesec na kriveljskom kopu sličan je prošlogodišnjim mesečnim planovima. Iznosi 860.000 tona rude i 2,1 milion tona jalovine. Planiran je sadržaj metala od 0,256 odsto, tako da bi isporuka pomenutih količina rude rezultirala sa 2.137 tona bakra u njoj. Prema rečima upravnika Milana Delića, praznična atmosfera i dolazak prave zime, uticali su na domet rudara, pa su rezultati nešto slabiji nego za isto vreme u decembru. Ipak, mogu se smatrati solidnim ako se ima u vidu da su uslovljeni i zastojima u flotaciji i na transportnom sistemu. Za 21 dan dali su 550.130 tona rude sa 1.370 tona bakra u njoj i, ako do kraja meseca ne bude novih prekida, realno je očekivati planirane količine. To se, nažalost, ne može reći za jalovinu. Podbačaj je znatan.
–Nismo se proslavili na jalovini zbog remonta transportnog sistema – kaže Delić. – Ali, nadamo se da ćemo, ukoliko budemo “ispraćeni” adekvatnom dopremom delova za sistem, drobilice i kamione, narednih meseci znatno popraviti rezultate. Ljudi su svesni ozbiljnosti situacije, štednje, odgovornosti za obiman posao koji obavljaju na skupim mašinama. Smatram da su oni koji njima rukuju, a i oni koji ih održavaju, položili ispit, da se trude kao i nadzorno-tehničko osoblje u sprovođenju mera štednje. A, moramo da sačuvamo svaki dinar – na eksplozivu, uljima i mazivima, nafti, damper-gumama, pa i šrafovima, elektrodama… Jer, u uslovima velikog pada cene bakra to je jedina formula očuvanja kompanije i ulaska u stabilnije tokove. Moramo biti vredni i skromni, naći pravu meru između razumne štednje i potreba proizvodnje i tako izvući maksimum.
Lane 25.615 tona bakra u rudi
Druga polovina prošle godine, po Deliću, najbolje pokazuje da može dobro da se radi kad nema većih smetnji. Plan za 2015. bio je 10,53 miliona tona rude, a otkopano je 9,41 što je 89 procenata. Međutim, zahvaljujući boljem sadržaju metala, umesto planiranih 25.174 tone bakra u rudi, dato je 25.615 tona ili procenat i po više. Time je “ispeglan” neveliki podbačaj količina.
Što se jalovine tiče, plan je, kaže Delić, bio optimističan, a početak godine, kao i ovaj, dosta slab (takođe zbog broja raspoloživih kamiona, manje uposlenosti transportnog sistema, čestih problema sa odlagačem jalovine na obodu starog borskog kopa). Tek od jula beleži se porast uklonjenih količina (na 1,3 miliona tona). U avgustu je otkopano rekordnih 1,708 miliona tona jalovine (skoro 85 procenata plana), u septembru 1,528 miliona tona, a u oktobru 1,475. Novembarski bilans je 1,376 a decembarski 1,300 miliona tona.
Po upravnikovoj oceni dobro je što je, posle dužeg vremena, pušten u rad transportni sistem na kome su zamenjeni lanci člankastih dodavača i remontovana prva drobilica za jalovinu. Do 18. januara, kada je pokrenut, sva jalovina je vožena na planire, a kako su putevi pod snegom, a relacije mnogo duže i još sa usponom, učinak je morao biti manji. – Narednih meseci ćemo tako organizovati proizvodnju da najveći deo jalovine ide transportnim sistemom. Smanjenjem dužina na kojima voze kamioni pašće i potrošnja goriva, a jačim tempom u raskrivanju osiguraćemo kontinuitet isporuka rude. Ovih dana temperature u kopu padale su do minus 20 stepeni, pa je bilo kvarova, ali nikakvih havarija niti udesa kamiona. Jer, sve vreme raspolagali smo dobrom flotom prateće mehanizacije: imali smo solanu, dva grejdera, dva buldozera i utovarivač. Njima smo održavali inače veliku putnu mrežu samog kopa, ali i put prema Cerovu, obilaznicu za dopremu kreča i goriva, tako da smo položili i taj ispit.
Niske temperature usmerile su pažnju rudara i na sektor odvodnjavanja kopa koji ima veliki priliv voda, kako iz Kriveljske reke koja protiče njegovim obodom i kroz pukotine prodire na dno, tako i od snega kada se topi. Da ne bi došlo do zaleđivanja, rukovaoci pumpi su se menjali na licu mesta. Jer, sve bi se zamrzlo za samo dva-tri sata zastoja, a da se sistem ponovo dovede u red potrebno je nekoliko dana.
Pogledaj vesti o: Bor
.jpg)
