Izvor: MC Bor, 16.Sep.2011, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TIFUS JE POŠTEDEO STRELJANJA
Bor, 16.septembar
Nadi Ilić (91), partizanskom prvoborcu iz Jakovca na Staroj planini, lekar zamenio ime i – spasao život
Baka Nada Ilić
Autor:B.Filipović, 'Pravda'
Kada su joj Nedićevci 1942. godine pronašli bombe u zidu stare kuće u Jakovcu na Staroj planini, sudbina joj je bila zapečaćena: odveli su je prvo u Zaječar, potom u Niš, a ne za dugo našla se u zarobljeništvu u Južnoj Austriji, na prinudnom radu u Fabrici oružja. Najdramatičniji deo života odigrao se na niškom Crvenom krstu, gde je izbegla sigurno streljanje jedino zahvaljujući logorskom lekaru, dr Radivoju Saviću, objavljuje današnja 'Pravda'.
-Imala sam pegavi tifus kao i mnogi zarobljenici. Oporavljala sam se, videlo se da ću da ozdravim. Doktor Savić je učinio najbolje što je mogao: zamenio je moje ime sa imenom žene koja je bolovala od iste bolesti i samo što nije umrla. Oterali su me sa grupom u austrijsko zarobljeništvo. Brat Tadija je skončao u logoru u Dahau. Tamo je 1943. ili umro ili su ga ubili-kazuje Nada brišući znoj s vrelog, starčkog čela.
Nada Ilić, devojačko Milojević, danas je još krepka za svoje godine. Uzgaja baštu, čuva dve koze. Sa njom je ćerka Vladana. Po ceo dan prebiraju uspomene i provode penzionerske dane u rodnom selu.
Baka Nada sa susedom iz drugog sela Žarkom Petrovićem
-Moja Nada je propatila kao niko. Najteže se osećala kada su je sa bratom, vezane žicom za ruke, sproveli u Zaječar, a potom vozom u Niš. Možda joj je još crnje bilo kad su joj četnici ispred seoske škole zaklali majku. I bratovo i majčino ime bilo je uklesano u spomenik žrtvama fašizma, ali pre neku godinu i ta uspomena je nestala. Neko je, ili zub vremena, uništio ploču.-priča Vladana naglašavajući kako majku nikad neće napustiti. I kad je radila u Beogradu, u grčkoj ambasadi, pa u knjaževačkoj „Noti“, kad god je mogla dolazila je u Jakovac.
Žarko Petrović, nekadašnji komšija iz susednog sela Ošljane, penzionisani zastavnik Vojske Srbije, podseća da je i otac bake Nade, čuveni Laza Krajinac, borac od 1941. godine. Umro je 1980. u svom Jakovcu gajeći golubove.
Baka Nada sa ćerkom Vladanom
-Moj suprug Božidar, agronom po struci, bio je poznati partizan od početka rata. Cela familija borila se za otadžbinu, protiv okupatora. Danas dobijam 26.000 dinara penziju. Neki vele da je to malo, nije to važno, neka su deca zdrava i vesela. Još se ja držim, i moja Vladana mi pomaže. Ona gaji cveće, ja sakupljam jabuke i gledam gradinicu. Ovo je seljčka kuća u planini, borba za život je neprestana-kazuje baka pokazujući telefone boračkih organizacija u Zaječaru i Knjaževcu gde može da se javi ako joj nešto zatreba.
Nada je danas jedini prvoborac u celom tom kraju. Nerado govori o susedima koji su bili na drugoj strani u vreme rata. Bilo je i izdaje, ali ona je, veli, u godinama i „završila je svoje“. Ne bi više o tome da zbori. U kući čak nema ni jednu fotografiju iz rata ili zarobljeništva, a bilo je toga vazda.
Baka Nada sa ćerkom Vladanom
-Sve je to u Minićevu kod moje dece. Oni to čuvaju. Plašimo se da ovde neko ne dođe i ne odnese fotografije. Dok je bila mlađa često je odlazila u Knjaževac do Doma zdravlja i dugo gledala
Baka Nada Ilić
natpis na kojem piše „ Dr Radivoje Savić“. On joj i sad padne na um. Kako i ne bi, spasao joj je život i samo za tu jednu srpsku dušu zaslužio je da Zdravstveni centar nosi njegovo ime. A bio je veliki rodoljub i humanista-govori Vladana pozivajući opštinare i sve dobre ljude da obnove spomeničić kod škole na kojem više nema ploče sa imenima izginulih i nestalih partizana među kojima su prvi Nadin brat i majka.
-Dok sam mogla svaki letnji dan sam odlazila na brdo kod spomenika i ostavljala cveće-tužnim glasom saopšti starica.
Peške kroz tri zemlje
Kad se 1945. godine završio rat radnici iz austrijske Fabrike oružja su dobili „voljno“. Mogao je svako da ide gde je hteo. Nada je sa još 18 Srba krenula preko Asustrije i Mađarske do Srbije. Stgli su u Suboticu, gde su proveravani dva dana. Nastavila je da pešači do Beograda.Udala se 1946. godine. Još je služi zdravlje, mada je, najviše u jutro i pred veče, noge izdaju.
Spomenik žrtvama fašiističkog terora u Jakovcu bez ploče sa imenima žrtava
Pogledaj vesti o: Zaječar
.jpg)
