Izvor: Glas javnosti, 15.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumpor progutao novac
BOR - Tokom 2008. godine, zbog povećanog emitovanja sumpor-dioksida iz pogona Topionice bakra RTB-a „Bor“, topionički agregati nisu radili 25 dana. Za to vreme izgubljeno je blizu dva miliona dolara.
- Gotovo iste nedaće prate borsku Topionicu i početkom ove godine. Proizvodnja se zaustavlja kada koncentracija sumpor-dioksida na mernim mestima pređe zakonski dozvoljenu granicu (350 mikrograma po kubnom metru vazduha). >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Na povećanu aerozagađenost utiču i ruža vetrova i vazdušni pritisak - kaže Miloljub Milošević, portparol generalnog direktora RTB-a „Bor“, podsećajući da je nepovoljno i to što merne stanice u gradskom parku i naselju Brezonik nije baždarila akreditovana institucija, tako da se merenja koncentracije sumpor-dioksida ne kontrolišu po utvrđenim propisima. Štaviše, ne može da se utvrdi ni da li se merne stanice održavaju u skladu sa uputstvom proizvođača.
Zato u RTB-u, naglašava Milošević, predlažu izmenu lokalnog i regionalnog Akcionog plana zaštite životne sredine, kao i nastavljanje državne finansijske pomoći za programe smanjenja emisija štetnih industrijskih gasova. Takav program (ugradnja mokrih filtera u Topionici i Fabrici sumporne kiseline) nedavno su pomogli NIP i Ministarstvo za ekologiju sa 1,1 milion dolara, što će u Boru i okolini smanjiti aerozagađenost za 20 do 30 odsto.
Dacu nekoliko podataka iz oveceg Metalurskog programa sa 32 tabele, koji sam napravio krajem 2006. godine za potrebe STINS-a (Strucnog Tima za Izradu Nove Strategije). I sada je aktuelan. Prvih 60 godina RTB je ispustao ceo gas iz metalurskih pogona u atmosferu. Nova topionica je startovala 1961. godine sa pet etaznih peci, jednom plamenom peci, konvertorima i anodnim pecima. Startovao je i Turm sistem za proivodnju sumporne kiseline, a maksimalno iskoriscenje na sumporu od preko 62% je ostvareno u periodu 1972-75. Sedamdesetih godina su startovali reaktori za przenje sarze, dva Hemibau elektro-filtera, druga plamena pec i dve kontaktne fabrike za proivodnju sumporne kiseline, U toku 1978. Kisikana, treca (najveca) kontaktna fabrika i reaktor za przenje pirita. Osamdesetih godina su losi reaktorski Hemibau elektro-filteri zamenjeni odlicnim Lodge Cottrel filterima. Prosecno iskoriscenje na sumporu u periodu 1972-2000 iznosi 46,13%. U vreme sankcija opalo je na svega nekoliko procenata. RTB u periodu od 1973-2000 nije iskoristio ukupno 2.641.331 tona sumpora (80.040 tona prosecno na godisnjem nivou). Oko 95% tog sumpora izaslo je kroz oba dimnjaka Topionice u atmosferu, a ostatak u Borsku reku, otpadnu sljaku i kroz dimnjake u Fabrici sumporne kiseline.
Evropska Unija je 2005. platila kupovinu i montazu monitoring sistema, koji prati koncentraciju gasa kod Doma kulture i kod skladista Jugopetrola, a 2007. godine u Brezoniku. Merenja se vrse na svakih 15 minuta i automatski registruju na monitoru u Tehnickoj pripremi Topionice, u kancelariji u kojoj rade smenski tehnicari (24 sata dnevno, cele godine). Tehnicar u smeni upozorava smenskog tehnologa o aerozagadjenosti, kada izmerena vrednost sumpor-dioksida (SO2) predje 500 mikro-grama/m3, a pogotovo ako dodje do 1.000 mikro-grama/m3. Ako i sledeca dva merenja imaju istu tendenciju, tehnolog odmah stupa u kontakt sa rukovaocima u Fabrici sumporne kiseline. Preduzimaju se odredjene mere: povecanje kapaciteta u Fabrici, smanjenje kapaciteta reaktora, odlaganje starta konvertora, zaustavljanje rada konvertora ili reaktora (u krajnjem slucaju), o cemu se obavestavaju nadlezni rukovodioci.
RTB je maksimalno proizvodio oko 360.000 tona mono-hidrata godisnje (iz suvog koncentrata), pri cemu je sumporna kiselina bila deficitaran proizvod, pa su krajem 70-ih godina napravili po jedan reaktor za przenje pirita u Fabrici vestackih djubriva u Prahovu i u Fabrici sumporne kiseline u Boru (koji je radio nepunih godinu dana). Sada proizvodimo neuporedivo manje kiseline, a prepunjeno je skladiste kiseline?!
Jos 1998. godine smo moj brat Dusan i ja dali zvanicnu zajednicku inovaciju da se ugradi klapna u kuli D-108 i da skratimo i ispravimo konvertorski gasovod. Nasu inovaciju nisu prihvatili, ali je dir. TIR-a (jedan od osnivaca JUL-a u Boru i DOS-ov direktor?!) napravio baj-pas na drugom mestu. Kvalitet konvertorskog gasa je naglo skocio na prosecnih 5-7%. Automatski je i doslo do povecanja iskoriscenja na sumporu, ali ne i do smanjenja aero-zagadjenosti u samoj Topionici i gradu, zbog toga sto se ispusta mala kolicina koncentrovanog gasa. Ruza vetrova je poremecena poslednjih decenija (brda jalovine i zeleznicki tunel), pa deo koncentrisanog gasa iz betonskog dimnjaka u uslovima manjeg vazdusnog pritiska i pravca vetra pada na podrucje RTB-a i uzeg centra Bora i dovodi do jos tezih ekoloskih uslova, nego sto su bili ranije, pri duplo manjem iskoriscenju na sumporu. Bas zato je moj brat Dusan i predlozio regulacionu klapnu u kuli D-108, kojom bi rukovaoci iz Fabrike sumporne kiseline regulisali da ceo reaktorski gas i potrebna kolicina konvertorskog gasa krenu prema Fabrici, a da se deo konvertorskog gasa ispusti kroz betonski dimnjak, u veoma razblazenoj koncentraciji. Doslo bi do poboljsanja uslova u konvertorskoj hali i na reaktoru, a ujedno i do vece mogucnosti da neuporedivo veca kolicina razblazenog konvertorskog gasa “preskoci” uzi centar Bora i brda kod Bolnice i krene prema nenastanjenom delu borske opstine.
Na Seminaru za obuku kadrova 1994. dobio sam maksimalnu ocenu za rad “Povecanje fleksibilnosti rada reaktora”, ali ta zvanicna Inovacija nikada nije primenjena?! Slavisa Stefanovic (sadasnji dir. Topionice) je pre tri godine predao zvanicnu Inovaciju da se u reaktor umesto vazduha uduva gas plamene peci, a da se nedostatak kiseonika nadoknadi kiseonikom iz Kisikane (na osnovu moje prethodne Inovacije). Ni taj predlog nije prihvacen?! Kategoriscki tvrdim da smo mogli posle manjeg remonta u Topionici i Fabrici sumporne kiseline primenom ovih inovacija da povecamo iskoriscenje sumpora na 80% i tako premostimo period do izgradnje nove tehnologije.
Pre ugovaranja nove tehnologije, moraju se odrediti najvazniji parametri, u zavisnosti od realnih mogucnosti nasih rudnika i predvidjene cene bakra na svetskom trzistu u duzem periodu, na osnovu koje treba doneti odluku da li cemo preradjivati samo sopstvene koncentrate bakra (pri maksimalnom kapacitetu nasih rudnika), ili cemo ici na jos vecu proizvodnju, uz kupovinu uvoznih koncentrata. Najvazniji parametri su:
• zeljeni kapacitet peci, u tonama anodnog i katodnog bakra (iz suvog koncentrata) ;
• obezbedjenje sigurnog plasmana odgovarajuce kolicine sumporne kiseline, pri minimalnom iskoriscenju sumpora od 96-98% ;
• prateca oprema (kisikana, elektro-filter, kotao, fabrika sumporne kiseline) ;
• cene najvaznijih tehnologija i pratece opreme, rok isporuke opreme i nacin placanja.
Posle velikog remonta na kotlu br.1 (2005. godine), ostvarili smo vremensko iskoriscenje od izvanrednih 98% u decembru 2005. godine u Topionici, sto dokazuje da je sadasnja tehnologija veoma uhodana, a da su kadrovi i tehnoloska disciplina u Topionici na visokom nivou, mnogo vecem nego u drugim delovima TIR-a i RTB-a, pa i cele Srbije. Topionica nije obicna “rusevina” ili “staro gvozdje“, vec metalurski pogon solidnog kvaliteta, uz minimalne popravke, remonte i odrzavanje. Povecanjem iskoriscenja na sumporu na realnih 80%, moci cemo da »premostimo« period od oko cetiri godine do pustanja nove tehnoloske linije u rad, a da cak mnogo smanjimo stepen aero-zagadjenja u gradu, i pored velikog povecanja kapaciteta.
Postali bi i jedan od najvecih izvoznika na Balkanu, sa visokim procentom deviznog priliva, u momentu kada se poveca proizvodnja u rudnicima RTB-a. To bi dalje omogucilo solidno povecanje plata (na najmanje 1.000 dolara bruto), poboljsanje radnih i ekoloskih uslova (koji odgovaraju najboljim svetskim standardima) i otvaranje nekoliko stotina novih proizvodnih radnih mesta (samo u TIR-u) i jos nekoliko hiljada u Borskom regionu, u vidu novih RTB-ovih pogona i hipotekarnih kredita u maloj privredi i poljoprivredi, sa minimalnom kamatom. To ce bitno smanjiti problem tehnoloskog viska radnika u TIR-u i celom regionu.
Ceo RTB se nudi u raspisanom Tenderu na prodaju, na osnovu placene Strategije savetnika iz marta meseca, po ceni godisnjeg prihoda navedenih pogona TIR-a, ne racunajuci i prihod iz RTB-ovih rudnika?! Zato sam i uzeo ucesce u izradi ove Strategije revitalizacije, rekonstrukcije i predloga privatizacije RTB GRUPA BOR i samostalno napravio ovaj Metalurski program. Koristio sam podatke, do kojih sam mogao da dodjem, iz Tehnicke pripreme Topionice, Elektrolize i Fabrike sumporne kiseline. Na zalost, nisam mogao da dodjem do mnogih podataka, zbog zabrane upravnika Topionice (na osnovu naredbe dir. TIR-a), i ako vec devet godina imam radni sto u zgradi Tehnicke pripreme Topionice, a pre toga sam dve decenije radio u pogonima Topionice?! Napominjem da je pre nekoliko meseci, poslovodstvo Instituta za bakar, TIR-a i pogona u TIR-u dalo nekoliko stotina strana kompletnih projekata, tabela, ostvarenih proizvodnih rezultata i ostalih podataka ruskim strucnjacima iz Moskve, koje je angazovala firma East Point (sa Kipra), da sagledaju mogucnost rekonstruisanja reaktora za przenje sarze i plamenih peci?!
Ocigledno je da se teski ekoloski uslovi u Boru, u Ministarstvu nauke i ekologije, u Ministarstvu energetike i rudarstva, takodje i u Upravnom i poslovodnom odboru RTB-a koriste u politicke svrhe, sa ciljem smanjenja proizvodnje i obezvredjivanja RTB-a, u momentu raspisivanja Tendera.
U Boru ; 14. 09. 2006. godine
Bogdanovic Bozidar, dipl. ing. metalurgije
