Izvor: B92, 26.Jan.2011, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šume prekrivaju siva jalovišta Bora
Bor -- Ako će minulu godinu Borani pamtiti po početku gradnje nove topionice bakra, ova će ih svakako najviše radovati zbog odluke da svoj grad ozelene.
Upravo su proglašeni pobednici tendera za sanaciju ovdašnjeg jednovekovnog ekološkog zagađivača, pa će početi da iščezava slika surog, beživotnog brda rudničke jalovine.
Reč je o velikom projektu, vrednom 33 miliona dolara koji povoljnim kreditom pomaže Svetska banka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Do 10. jula holandska firma „Viteven" treba da završi projekat, po kome će još četiri pobednika na tenderu, po svetskim standardima, početi da „leče" decenijama degradirano rudničko zemljište na površini od oko 400 hektara.
Deprimirajuće siva rudnička jalovišta prekriće šume i zelenilo budućeg borskog parka.
Rudari u belim mantilima
Deluje nestvarno kada direktor Borskog kombinata bakra Blagoje Spaskovski kaže da će Borani već 2014. godine imati u vazduhu 400 puta manje sumpor-dioksida i 40 puta manje ugljen-dioksida. Praktično ovih otrovnih gasova će biti tek oko jedan procenat. Biće više bakra i sumporne kiseline koji će se bolje „hvatati" u novim topioničkim uređajima. Dakle, i više novca, i zdravlja. A topioničari će, da se ne poveruje, raditi u belim mantilima.
U naredne tri godine biće završena i savremena topionica bakra, koja će Borane osloboditi štetnih otpadnih gasova i prašine. Biće, dakle, više bakra i zlata, ali i čistog vazduha i zdravlja.
Višestruko će se isplatiti ulog od 175 miliona evra, da bi se godišnje, u zdravijim i humanijim uslovima, prerađivalo 400.000 tona koncentrata bakra iz rudnika u Boru i Majdanpeku i, iz sumpor-dioksida, proizvoditi isto toliko tona sumporne kiseline. Država je dala garanciju da će Borani na vreme otplatiti kredit Razvojne banke Kanade od 235 miliona evra što je, konačno, borske projekte ekonomskog i ekološkog preporoda, pokrenulo sa mrtve tačke.
Bez te garancije, kažu u Boru, teško da bi bilo ičega. Uprkos tome što je cena bakra na svetskoj berzi veća nego ikada – gotovo deset hiljada dolara za tonu.
Nova borska „ekološka" topionica više neće biti zagađivač. Prašina iz borskih topioničkih dimnjaka povremeno je uništavala letinu na širem području Bora. Mnogi već sada veruju da će ekološkim poduhvatima oživeti i Borska reka, decenijama potpuno mrtva od borskih rudničkih i topioničkih otpada. Ona je zatrovala i vodu Timoka i gotovo pet hiljada hektara oranica u zaječarskoj i borskoj opštini, do uliva u Dunav.
Ozelenjavanjem i oživljavanjem rudničkih jalovišta, prestaće i višedecenijske tegobe seljana Velikog Krivelja, Oštrelja i Slatine u borskoj i Rgotine, Trnavca i Vražogrnca u zaječarskoj opštini. Vetar ih je zatrpavao prašinom sa rudničkih kopova, a Borska reka plavila otrovima.
Žitelji Zaječara neće više strepeti od potopa od moguće havarije kolektora ispod jalovišta kriveljskog rudnika. Direktor Blagoje Spaskovski rekao je nedavno da je upravo taj „klimavi" kolektor uticao da naglo osedi. Opasno je ispucao na više mesta pa se moglo lako dogoditi da pukne i flotacijska brana i da, ogromna otrovna bujica potopi sva sela nizvodno, i veći deo Zaječara. Ogromnu štetu pretrpelo bi i slivno područje Dunava u Bugarskoj.
"Sanirali smo 236 metara kolektora u najkritičnije delu, a u toku je sanacija još 550 metara. Odahnuo sam. Zahvalan sam našim stručnjacima koji su posao završili tri puta brže i pet puta jevtinije od nekih specijalizovanih izvođača”, kaže Spakovski.
Parama Svetske banke (biće uloženo oko pet miliona evra) biće sagrađen još jedan kolektor, dužine tri kilometra. Biće sagrađeno i postrojenje za prečišćavanje otpadnih rudničkih voda (ulog pet miliona evra) i – na svim tim poslovima sanacije, u naredne tri godine, posao će imati hiljadu borskih radnika...
