Izvor: Kolektiv.co.rs, 16.Avg.2017, 08:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti iz Japana posetili RTB Bor
Išijama: Pronaći put održivog razvoja rudarstva Vazduh u Boru je mnogo čistiji nego prošle godine – iznosi svoj prvi utisak profesor iz Japana koji već drugi put dovodi studente sa Akita univerziteta u Bor smatrajući da je učenje koje se zasniva na posmatranju veoma značajno. – Rudarstvo negativno utiče na životnu sredinu, ali nam je neophodno kako bismo održali, nastavili, naš svakodnevni život, a ovi mladi ljudi bi, možda, mogli da pronađu to teško rešenje održivog razvoja rudarstva RTB BOR. – Sedmoro studenata sa Akita univerziteta u Japanu, gde se proučavaju mineralni i energetski resursi celog sveta (Fakultet za istraživanje internacionalnih resursa – Faculty of International Resource Sciences), predvođeni profesorom Daizo Išijamom, i šestoro sa Tehničkog fakulteta u Boru, zajedno sa prof. dr Grozdankom Bogdanović i prof. dr Dejanom Tanikićem, prodekanom za naučnoistraživački rad i međunarodnu saradnju, posetili su danas površinski kop “Veliki Krivelj”, tamošnju flotaciju, komandnu salu nove topionice i prisustvovali livenju anoda. Za goste iz Japana, zemlje sa veoma malim brojem rudnika, bila je ovo veoma dobra prilika da vide kako na jednom mestu funkcioniše kompletan rudarski sistem – iskopavanje, priprema mineralnih sirovina i topljenje, što će im olakšati i rad na ekološkoj studiji zaštite okoline rudnika. Bio je ovo prvi susret sa onim što su učili na fakultetu, a kroz pomenute pogone proveli su ih, uz objašnjenja i odgovore na brojna pitanja, mladi basenski stručnjaci. Reč je o saradnji u okviru međunarodnog projekta „Istraživanje integrisanih sistema za analizu urbanog okruženja i unapređeno iskorišćenje metala radi obezbeđenja održivog razvoja resursa“. Srpski i japanski timovi se, zapravo, trude da razviju napredniju metodu ekstrakcije, iskorišćenja metala, i tako smanje štetan uticaj na okolinu, odnosno pospeše održivi razvoj. Ovaj projekat iz japanskog SATREPS-programa zajedno realizuju Akita University, Japan Space Systems i Mitsui Mineral Development Engineering Co., Ltd. (MINDECO) iz Japana, sa borskim Institutom za rudarstvo i metalurgiju i Tehničkim fakultetom. Profesor Išijama (Daizo Ishiyama) drugi put je u Boru i naglašava da je svrha ove posete obrazovanje za zaštitu životne sredine. Na naše pitanje da li se nešto u Boru promenilo od prošlogodišnje posete on bez dvoumljenja kaže: – Kvalitet vazduha je mnogo bolji, a mi sada radimo terenska istraživanja kvaliteta rečne vode. Jer, svrha projekta na kome radimo je procena kvaliteta životne sredine kako bismo podržali održivi razvoj ovog kraja. Rudarstvo negativno utiče na životnu sredinu, ali nam je neophodno da bismo održali naš svakodnevni život. Dakle, da bismo nastavili svakodnevni život neophodan nam je održiv razvoj u rudarstvu. Put do njega izuzetno je težak, ali moramo da pokušamo. Ovi mladi ljudi bi, možda, mogli da pronađu rešenje za održivi razvoj rudarstva. Profesor Išijama sa zadovoljstvom kaže da njegovi studenti u Boru prvi put vide ovakve rudarske objekte. Oni su učili o rudarskim sistemima na predavanjima, ali su u RTB došli da vide postrojenja i da nauče šta to, u stvari, znači u praksi. – Učenje koje se zasniva na posmatranju veoma je značajno – smatra Išijama – i posle ovog iskustva oni će lakše i bolje shvatiti sadržaje predavanja koja su slušali. –Sa Akita univerzitetom iz Japana i Institutom za rudarstvo i metalurgiju zajedno smo na projektu koji se bavi analizom i prečišćavanjem otpadnih voda nastalih na devastiranim područjima. Danas smo u zajedničkoj poseti basenskim pogonima, a sutra slede četiri predavanja (profesora sa svakog od naših odseka) za naših šest i njihovih sedam studenata – reče nam Tanikić. – Naravno, naglasak je na ekologiji. Posle toga sledi dvonedeljni terenski rad tokom kojeg će studenti zajendo ići na merne tačke, uzorkovati, a onda ispitivati otpadne vode kako bi pred kraj boravka analizirali te rezultate. Valja reći da je putem ovog projekta Institut dobio dosta moderne analitičke opreme, dok je Tehnički fakultet više zastupljen na obrazovnom planu: rad sa studentima, predavanja, naučni radovi… Da je značaj ove posete za japanske studente zaista onakav kakvim ga je predstavio prof. Išijama potvrdila nam je, najpre, (Khulan Munkhazaya) iz Mongolije, koja na Akita univerzitetu studira inženjerstvo zaštite životne sredine: – Poseta pogonima RTB-a bila je veoma zanimljiva, pogotovo flotaciji u Velikom Krivelju i topionici. Imala sam priliku da vidim sve što sam učila i uverena sam da će svi studenti steći mnogo znanja tokom ovog terenskog rada. Prvi put sam u Srbiji i, poredeći je sa Japanom i Mongolijom, mogu da kažem da mi je arhitektura Beograda slična evropskoj, dok me Bor više podseća na Rusiju i Mongoliju, a srpska hrana (kobasice, hleb, sirevi) na hranu u Mongoliji. Ljudi u Srbiji su veoma velikodušni, nasmejani… Džin Bo (Jin Bo) je iz Kine, a na Akita univerzitetu studira nauku o resursima i inženjering: – Ovde je sve vrlo veliko, radnici rade vrlo naporno, ali vazduh u Boru je čist – kaže on. – Najsnažniji utisak na mene ostavio je površinski kop “Veliki Krivelj” i damperi. Svoje utiske o Srbiji izneću vam kad prođe još neko vreme, pred kraj našeg boravka, ali već sada mogu reći da je hrana odlična, ukusna. I na Japanca Masajoši Hihatu (Masayoshi Hihata), koji studira resurse, najsnažniji utisak ostavio je kop „Veliki Krivelj“. – Pre nego što sam došao ovde izučavao sam literaturu i sve što se moglo naći na internetu o borskim i majdanpčkom rudniku tako da je ovo bio uzvbuljiv susret sa velikim rudnikom – kaže Hihatu. – Što se tiče prirode, reke u Japanu su dosta čistije u poređenju sa onima koje sam ovde video. Najpre se Dunav, sa kojim sam se “sreo” u Beogradu, ne može porediti sa čistoćom japanskih reka, a ovdašnje su još zagađenije, tako da je utisak još drastičniji u poređenju sa prirodom Japana. Da saznamo utiske gostiju pomogao nam je Stefan Đorđievski, Boranin, druga godini doktorskih studija na Akita univerzitetu. – Odlično poznajem ove, kao i studenete koji su prošle godine posetili RTB – kaže Đorđievski. – Pomažem im pri obilasku terena, prevodim. Donekle sam upoznao njihov mentalitet tako da mogu da posredujem između njih i naših ljudi ovde u Boru. Kao što ste videli, dosta su se zadržali u komandnoj sali nove topionice gde su ih najviše interesovale hemijske reakcije koje se odigravaju u fleš-peći prilikom topljenja koncentrata i, kasnije, u konvertorima i na plamenoj rafinaciji. Članak Studenti iz Japana posetili RTB Bor se pojavljuje prvo na Kolektiv.
