Izvor: Politika, 17.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strane banke sabotiraju srpske tendere
U odustanku Filipa Ceptera od kupovine IMT-a ne isključuje se ni ustupanje posla Goranu Novakoviću. – Predstavnici banaka kažu da politička nestabilnost u zemlji ima određenog uticaja, ali da se ona u velikoj meri koristi kao opravdanje i kada su u pitanju drugi razlozi
Strane banke kao da sabotiraju tendere u Srbiji. I to one s najvećim iznosima kupoprodajnih cena, gde bi država bila na dobitku za više stotina miliona evra. Ne tako davno propao je tender za RTB „>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << href="http://www.vesti.rs/Bor/" class="contenturl">Bor” jer austrijskom biznismenu Mirku Kovaču, prema njegovom objašnjenju, Dojče banka nije odobrila zaduživanje za svu potrebnu kupoprodajnu sumu. Ista banka označena je kao krivac i za odlaganje izgradnje autoputa Horgoš–Požega, a koliko juče usledio je novi tenderski „slučaj”. Filip Cepter odustao je od kupovine beogradskog IMT-a s praktično istim objašnjenjem da strane banke u ovom trenutku ne žele da investiraju u Srbiju. Ovaj tender, bar za sada, nije propao jer će posao biti ponuđen drugorangiranom ponuđaču, a to je bivši ministar energetike Goran Novaković.
U poslovnim krugovima juče se samo spekulisalo o tome šta bi moglo navesti Filipa Ceptera, čije se bogatstvo procenjuje na 4,4 milijarde dolara i koji se zbog toga nalazi na 23. mestu liste najbogatijih u Srednjoj i Istočnoj Evropi poljskog magazina „Vprost”, da se odrekne atraktivnih nekretnina u prestonici koje ima IMT i zašto bi takvom bogatašu banke odbile da daju garanciju za takozvano dobro izvršenje posla od 12 miliona evra. Ova garancija se, inače, traži samo od kupca s kojim Agencija za privatizaciju pregovara. U opticaju su bili već poznati razlozi – počev od globalno pooštrenih uslova zaduživanja kao posledice američke, a sada sve više i svetske ekonomske krize, naših višemesečnih političkih prilika, ali i toga da je Cepter odjednom promenio strateški odnos prema domovini. Samo pre nekoliko dana, on je odustao i od kupovine zrenjaninske šećerane.
Konsultant Branko Pavlović kaže da je jedan od razloga što su tenderi neuspešni mali iznos licitacionih garancija koje kupci plaćaju ukoliko odluče da odustanu od kupovine preduzeća, a sve to otvara mogućnosti za njihovo špekulativno ponašanje.
– Da je „Verano motors” u slučaju Robnih kuća „Beograd” odustao od kupovine izgubio bi 40 miliona evra, koliko je iznosila licitaciona garancija. U slučaju RTB „Bor” neuspešni kupci su izgubili tri, odnosno deset miliona dolara, što je malo u odnosu na vrednost „Bora”. Filip Cepter će zbog odustanka od IMT-a izgubiti samo 50.000 evra, što je nedopustivo malo. S obzirom na vrednost njihovog placa na Novom Beogradu, garancija je morala iznositi milion evra po hektaru, odnosno 35 miliona evra. U tom slučaju investitori ne bi odustajali jer bi odgovarali svojom imovinom – kaže Pavlović.
Po njegovim rečima, svrha takozvanih bid-bondova, odnosno garancija koje se daju za učešće na licitaciji ili tenderu, jeste da pokažu da se radi o ozbiljnim, a ne špekulativnim kupcima. I zato se one moraju tražiti i pre licitacije ili zajedno s dostavljanjem tenderske ponude kada je ovaj vid prodaje u pitanju. U slučajevima kada su garancije male, daje se prostora potencijalnom kupcu da se premišlja i da „trguju” s drugorangiranim ponuđačem. U ovom slučaju drugi na tender listi uštedeće 12 miliona evra razlike između dve ponuđene cene. Uz neku proviziju, podrazumeva se.
Predstavnici banaka u Srbiji ocenili su da politička nestabilnost u zemlji ima određenog uticaja na povlačenje banaka iz finansiranja investicija u Srbiji, ali da se politička situacija u velikoj meri koristi kao opravdanje i kada su u pitanju drugi razlozi.
Predsednik upravnog odbora banke Sosijete ženeral Goran Pitić kaže da mu nije poznato koje su banke odbile da prate Ceptera, da bi mu pomoglo kada bi znao o kome se radi, ali da banke u svakom konkretnom slučaju cene sve okolnosti – kvalitet poslovnog aranžmana, skuplji trenutak za finansiranje u Srbiji, veće kreditne rizike. „Lično mislim da u ovom slučaju najmanji ponder zauzimaju prilike u Srbiji, pre je to zbir svih okolnosti, pa i Cepterove poslovne strategije. Da se razumemo, u Srbiji nema katastrofičnog scenarija, samo je pitanje tempa kojim ćemo ići napred”, rekao je Pitić.
Član izvršnog odbora Folksbanke Klaus Miler kazao je da se banke u Evropi koje daju garancije investitorima u Srbiji suočavaju sa određenim rizikom zemlje. Miler je dodao da ukoliko je rizik zemlje niži, utoliko je lakše i jeftinije dobiti bankarsku garanciju.
„Mogu se navesti i drugi razlozi – projekat investiranja predstavlja preveliki rizik za banku, ili obezbeđenja nisu dovoljna”, kazao je Miler i ocenio da je „naravno lakše za investitora da se opravda rizikom zemlje”.
Potpredsednik izvršnog odbora Findomestik banke Vladimir Marković ocenio je da je povlačenje banaka iz finansiranja investicija u Srbiji „splet više okolnosti”, kao i da pozivanje na političku situaciju kao razlog „zvuči više kao izgovor”.
On je ukazao da je politička situacija u Srbiji nestabilna već duži niz godina, kao i da investitori to imaju u vidu kada se odlučuju da ulažu u našu zemlju.
Marković je istakao da je normalno da u slučaju da na vlast u Srbiju dođe antievropska vlada, što je, prema njegovim rečima, malo verovatno i investitori to znaju, velike svetske banke ne bi stajale iza bilo kakvih projekata.
On je dodao da je pravo pitanje ko stoji iza svih privatizacija i kupovina u Beogradu i kakav je bonitet tih firmi, ističući da je sigurno da banke i to imaju u vidu.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 17/05/2008.]
