Izvor: B92, 14.Okt.2014, 17:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci kopaju naše bakar i zlato
Stručnjaci Sektora za geološka istraživanja Rudnika bakra Bor nedavno su otkrili novo ležište u borskoj jami sa četiri i po miliona tona rude.
U njoj je se sadržaj bakra, prema dosadašnjim ispitivanjima, kreće od 0,71 do 1,15 odsto.
Ta važna i lepa vest skrenula je pažnju jer je reč o geološkom istraživanju u koje je, posle dužeg vremena, ušla domaća kompanija, dok gotovo sva druga potencijalna rudna nalazišta u Srbiji uglavnom istražuju strane >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << firme.
Stručnjaci podsećaju da je sve do devedesetih godina prošlog veka sektor geoloških istraživanja na našim prostorima bio veoma cenjen i kadrovski izuzetno jak. Međutim, sa raspadom Jugoslavije i početkom ekonomske tranzicije, srpski geolozi koji su dotad radili za državu, priznati zbog svog znanja i iskustva, listom počinju da angažuju strane kompanije. Indikativno je da stranci koji istražuju rudna bogatstva u Srbiji uglavnom žele sami da odrede lokaciju na kojoj će sprovesti geološka ispitivanja. S obzirom na to da te kompanije angažuju naše iskusne geologe, uveliko se spekuliše da su oni, odlazeći u privatni biznis, sa sobom poneli i informacije na kojim lokacijama u Srbiji ima rezona tražiti rude, ali i dokumentaciju iz prethodnih istraživanja, tvrdi za Danas više sagovornika iz tih krugova, medu kojima neki ocenjuju da je reč o jednoj od najvećih pljački državnih resursa.
Prema mišljenju sagovornika lista Danas, nije sporno što stranci dobijaju dozvole da traže rudu u Srbiji, ali kažu da bi, s obzirom na to da je reč o nacionalnom bogatstvu, država morala da bude daleko aktivnija u sprovođenju sopstvenih geoloških istraživanja, poput onih u RTB-u Bor.
"Strane kompanije su uglavnom zainteresovane, odnosno poseduju dozvole za geološka istraživanja zlata, litijuma i bora i ruda bakra u kojima se kao prateće komponente najčešće pojavljuju zlato i molibden, kao i drugi retki metali", objašnjavaju za Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike.
U poslednjih pet do šest godina u Srbiji su pronađene velike naslage litijuma u dolini Jadra kod Loznice. Naime, istraživači iz rudarske kompanije Rio Tinto, koja u Srbiji posluje preko domaće Rio Sava Exploration, u sedimentima Jadarskog neogenog basena pronašli su novi mineral bora i litijuma, prema Jadru nazvan „jadarit“. U ovom mineralnom obliku litijum se nigde više ne pojavljuje u svetu, pa stoga Jadar spada u jedinstveno, unikatno, ležište litijuma svetskih razmera i značaja.
"Rio Sava exploration trenutno realizuje treću fazu detaljnih istražnih radova i dodatnih tehnoloških ispitivanja kvaliteta mineralne sirovine u industrijskom obimu. Ukoliko ti radovi potvrde očekivane rezultate, pristupilo bi se otvaranju rudnika. Prema saopštenjima te kompanije, to bi moglo da se dogodi u narednih nekoliko godina", kažu u Ministarstvu.
Dodaju da se i u borskom basenu na oba istraživačka projekta zlata i bakra nagoveštava mogućnost otvaranja novih rudnika, što bi privredi Srbije donelo velike koristi.
U sirovine koje su najprisutnije u rudama Srbije spadaju bakar, litijum, zlato, polimetalična ležišta i molibden, i u Ministarstvu veruju da će se na njima uskoro bazirati rudnička proizvodnja. U drugoj grupi potencijalno značajnih resursa su rude nikla, kobalta, gvožđa, antimona, eventualno i urana, kalaja, volframa, platinske grupe elemenata, koji bi se pod određenim uslovima, pre svega tehnološkim, ekonomskim, tehničkim i drugim, eventualno mogli valorizovati u budućnosti.
"Teško je precizno proceniti rudna blaga jedne zemlje, jer se, pored postojećih poznatih rezervi, geološkim istraživanjima stalno dolazi do novih saznanja. Generalno se može reći da je rudno blago Srbije u poređenju sa svetom skromnih razmera, ali je za privredu naše zemlje veoma značajno", kažu u Ministarstvu.
Samo potencijal Borskog basena, uključujući i područje Majdanpeka i porfirskog ležišta „Borska reka“, iznosi blizu dve milijarde tona rude sa prosečnim sadržajem bakra od 0,4 odsto i zlata od 0,2 grama po toni rude. Ti podaci se menjaju svakim otkrivenim nalazištem. Upravo zahvaljujući novim otkrićima u prethodnim godinama, kao i ranije pronađenom, ali još neaktiviranom mineralno-sirovinskom potencijalu, u Srbiji postoje dobri prirodni uslovi za ubrzani razvoj rudarstva.
"Rudarstvo je bazna privredna grana, otvaranjem rudnika bi se stvorio i dobar ambijent za razvoj metalske i druge prerađivačke industrije, a veoma je izvesno da bi otvaranje rudnika litijuma u Jadru, novih rudnika bakra i zlata u okolini Bora i u drugim potencijalnim rudnim rejonima, Srbiji donelo milione evra prihoda reko naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina, naplatu poreza, upošljavanje domaće radne snage", zaključuju u Ministarstvu.
