Izvor: Glas javnosti, 03.Feb.2009, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta se krije iza direktorskog rata

BOR - Višegodišnje razmirice novopostavljenog generalnog direktora RTB-a „Bor“ Blagoja Spaskovskog i njegovog zamenika za proizvodnju Dragana Bojovića (protiv kojeg je za pretnju smrću Spaskovski podneo prijavu policiji) dostigle su vrhunac pre mesec i po dana, kada je Spaskovski pred novinarima obelodanio da su radovi na sanaciji brane jalovišta rudnika „Veliki Krivelj“ „urađeni apsolutno neprofesionalno“. Štaviše, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da betonske kaskade uopšte nisu bile potrebne i upitao se javno zašto je država tada bacila oko 2,5 miliona evra iz NIP-a.

- Ceo posao od početka je vođen kako ne treba. Mnogo toga moralo je ponovo da se radi. Najgore je bilo pred novogodišnje praznike kada su flotacijske vode stigle gotovo do ivice brane. Da je došlo do prelivanja, dogodila bi se međunarodna ekološka katastrofa, jer bi flotacijski mulj Borskom rekom stigao do Timoka, a potom Dunavom i do Crnog mora. U vreme sanacije jalovišta lopovi su danima sekli 3.000 metara bakarnog kabla i to naočigled obezbeđenja. Toliko su bili drski da su pravili i gozbe. Zbog nedostatka ukradenih provodnika morali smo da uložimo dodatnih devet miliona dinara. Ceo taj veliki posao koji je država proglasila najznačajnijom ekološkom investicijom u zemlji vođen je šarlatanski - rekao je Spaskovski.

VRAĆANJE STARIH DUGOVA

Danas u RTB „Bor“ stiže Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. On će se sastati sa poslovodstvom i sindikatima u kombinatu bakra. Sem razgovora o investicijama za novu topionicu i privatizaciju Basena, očekuje se da će se ministar interesovati i za najnoviju „direktorsku bruku“, koja u Boru postaje glavna tema svih razgovora. Mnogi su skloni mišljenju da su nesporazumi i svađe nastali dolaskom Spaskovskog na kormilo RTB-a, jer se sumnja i u izravnavanje „starih dugova“ iz vremena posle 5. oktobra. Tada je Blagoje Spaskovski, iako osvedočeni stručnjak i rukovodilac, doživeo mnoge neprijatnosti i šikaniranja.

Svi opozicionari u svetu kazu: “Sto gore, to bolje”. Tako smo i mi, pravi DOS-ovci, pricali u vreme nezapamcene inflacije i bombardovanja, jer smo znali da se vidi kraj Milosevicevog nacionalistickog divljanja. Nama Boranima i Majdanpecanima je potpuno svejedno da li je na vlasti Tito, Milosevic ili “ruzicasti” DOS, kada su SVI ministri i SVI direktori RTB-a postupali u poslednje tri decenije po principu “Sto gore, to bolje”. Dosli smo u jednu totalno glupu situaciju. RTB radi sa ogromnim gubicima. Niko (osim Drakulica) ga nece, zbog teske ekonomske krize, kojoj se kraj ne vidi. Vlada ne sme da ga zatvori i otera u stecaj, jer je ovo pravo “bure baruta”, pa produzava rok. Kada procitate moj Dopis ambasadama od 06. avgusta, bice vam jasno o cemu pisem.

Ambasadi Velike Britanije ;

Ambasadi Nemacke ;

Ambasadi Finske ;

Ambasadi Austrije ;

Ambasadi Spanije ;

Ambasadi Holandije ;

Ambasadi Svajcarske ;

Ambasadi Grcke ;

Ambasadi SAD ;

Ambasadi Australije ;

Ambasadi Kanade ;

Ambasadi Izraela ;

Ambasadi Japana ;

Ambasadi Kine ;

Ambasadi Indije ;

Ambasadi Danske ;

Ambasadi Belgije ;

Ambasadi Ceske ;

Ambasadi Italije ;

Ambasadi Norveske ;

Ambasadi Poljske ;

Ambasadi Portugala ;

Ambasadi Slovacke ;

Ambasadi Spanije ;

Ambasadi Svedske ;

Ambasadi Juzne Koreje.

POSTOVANI IZ AMBASADE

Verovatno znate da je Agencija za privatizaciju raspisala i treci Tender za prodaju borskog RTB-a. Na prvom Tenderu je pobedio rumunski Cuprom, a na drugom austrijski Atek. Nazalost, vi takodje dobro znate da je Srbija vec godinama u samom vrhu u Evropi i svetu po stepenu korupcije. Mnogim najvaznijim ljudima iz Agencije za privatizaciju, Vlade i samog RTB-a je odgovaralo da se RTB sto jeftinije proda za “saku dolara”, uz sto vecu proviziju.

Titovi i Mirini udbasi su pravi genijalci u sprovodjenju dugorocne ekonomske i privredne politike iskljucivo u njihovu korist, a uglavnom na stetu Srbije. Sve pod geslom: obezvrediti, unistiti, zaduziti, rasprodati (po mogucnosti sebi, rodjacima i prijateljima), ili uzeti proviziju od bar 20-30%. Zato su i granatirali, palili, ubijali, proterivali i namerno provocirali UN, Amerikance, EU i NATO-pakt, da bi uzrokovali sankcije, hiper-inflaciju i bombardovanje Srbije. SPS-ovci su, nimalo slucajno, pre mesec dana insistirali da njihov provereni kadar (Skundric) postane ministar energetike i rudarstva. U ovom momentu RTB, EPS i NIS igraju veoma vaznu ulogu, mnogo vazniju od lazne svadje radikala sa ostalim levim i desnim strankama, jer su to poslednji veliki srpski resursi koji nisu u medjuvremenu prodati.

Vlade i politicki sistemi su se menjali u poslednjih 30 godina, sa njima ministri, savetnici, clanovi upravnih odbora i direktori, ali je njihov stav po pitanju RTB-a bio UVEK isti i krajnje stetan po RTB, od pred kraj Titove vladavine do danasnjeg dana. Najveci svetski sahisti vec kod otvaranja partije predvide mat u 35. potezu, uz zrtvovanje nekoliko figura, a amateri (obicni “paceri”) prvih nekoliko poteza. Privrsava se prava rovovska borba (ovo je 34. potez) oko sudbine basnoslovno vrednog rudnog bogatstva RTB-a, koja traje jos od kraja 70-ih godina. Tada je sprovedena odluka da se zapostavi Jama, a da se investira u nove kopove izvan Bora i preskupu infrastrukturu do njih. Takvu odluku je zvanicno doneo gen. dir. RTB-a Bozin Jovanovic (kasnije, preds. Privredne komore SFRJ), a podrzali su ga mladi mr Nikola Sainovic (sekretar SKJ u opstini), preds. opstine Jova Milosevic (buduci gen. dir. RTB-a), Zoran Sokolovic (buduci ministar policije) i bivsi Boranin Sasa Gligorijevic, glavni kadrovik Timocke krajine i sekretar SKJ grada Beograda, koji je isforsirao studenta Slobodana Milosevica zbog porodicnih veza Mire Markovic, a takodje i ratnog i (sto puta veceg ekoloskog) zlocinca Sainovica. Uzgred, kada je Milosevic bio na vrhuncu vlasti, jedino je Sasa mogao da udje kod njega nenajavljen, a ne Sainovic (preds. Vlade Srbije). RTB je tada ulozio nekoliko stotina miliona dolara u otvaranje slabo isplativih kopova na granici rentabilnosti u Cerovu i Krivelju sa malim sadrzajem bakra i plemenitih metala, umesto da investira u veoma rentabilnu Jamu, pripremu za otvaranje prebogate “Borske reke” (najvece nalaziste bakra u Evropi), novu tehnologiju u Topionici i zaposljavanje novih kadrova.

U toku 1989. godine RTB je uvezao 10.000 tona cuvenog koncentrata sa zivom i radioaktivnim otpadom. Koncentrat je preko firme “Genex” isporucio mafijas Mark Rich, koga sada s pravom zovu “Grandfather Russian Mafia”. Zoran Drakulic bio je predstavnik Geneksa na Kipru u tom momentu, a njegov otac (penzionisani pukovnik vojne bezbednosti) jedan od direktora. Pukla je prava bruka, koju su na jedvite jade zataskali preds. Skupstine Srbije Zoran Sokolovic, Akademija nauka i Instituti “Vinca” i “Karajovic”. Mr Nadu Ajdacic (sefa Laboratorije za nuklearna merenja u “Vinci”), dr Martica (njenog pomocnika) i Jelku Miljkovic iz Nisa (koja je postavila delegatsko pitanje u Skupstini) su isterali sa posla, a:

•Sainovic je brzopotezno postao covek br.2 u Srbiji.

•Mr Kosta Prstic pom. min. rudarstva i energetike.

•Prof. Rade Colic sef predstavnistva RTB-a u Londonu.

•Tomica Raicevic, bivsi sekretar SKJ u Majdanpeku, dir. Politike i min. vere?!

•Mihailo Kilibarda predstavnik RTB-a u Londonu kod firme “Mark Rich”.

•Jova Milosevic predstavnik RTB-a u Bukurestu itd.

Napisao sam komentar o tome i prosle godine sa njime konkurisao za Nagradu EU “Lorenzo Natali” (na njihov poziv). Milosevic je 28. juna 1989. godine odrzao cuveni govor na Gazimestanu na Kosovu, a istog dana je istovareno 700 tona nuklearnog otpada iz broda u Novom Gradistu. Milosevic je tog dana dobio 1,4 milijarde dolara dolara “crnih fondova”, a ranije i kasnije ko zna jos koliko. Verovatno mnogo, zato sto je Institut “Vinca” nalazio u periodu 1979-89 (citavih 11 godina) sve vecu koncetraciju vestackih radio-nuklida u Borskoj reci i Timoku (poslednjoj pritoci Dunava u Srbiji). Nisam dobio Nagradu Lorenzo Natali u konkurenciji od 1526 novinara iz celog sveta, ali me je pozvao Komesar EU (gospodin Michel) da prisustvujem svecanoj dodeli nagrada, iako je Protokolom bilo predvidjeno da se samo pobednici pozovu. Slobodna Evropa je prosle godine objavila 68 mojih vezanih komentara o Organizovanom kriminalu u Srbiji i svetu, u kojima je objavljen i komentar o radioaktivnom otpadu. Mogu ih poslati ili doneti disk, ako mi se obratite.

U vreme “nicim izazvanih” medjunarodnih sankcija, RTB je “zaturio” 1,5 MILIJARDE dolara. Ni dinar nije povracen, niti je iko odgovarao, iako su taj podatak objavili u bar sto mojih objavljenih komentara na Slobodnoj Evropi, B92 i Megafoniji?! To je najbolji dokaz Organizovanog kriminala u samom vrhu drzave, a takodje i kontinuiteta u Organizovanom kriminalu. RTB je u vreme sankcija izvezao preko novoosnovanih privatnih firmi nekoliko stotina hiljada tona bakra i nekoliko desetina tona zlata (uz 35% provizije), a uvozio energente, delove i opremu (uz proviziju do 35%). Naglo su se obogatili sverceri cigareta Bole Sokolovic iz Zajecara (sin pok. ministra Zorana Sokolovica), Marko Milosevic, Peconi i pok. Vanja Bokan (zet generala Nedeljka-Nedje Boskovica, Titovog nacelnika bezbednosti u JNA). Odlicno su prosli i:

•Zoran Drakulic, vlasnik Ist Pointa na Kipru i nekoliko ovecih firmi u Srbiji i bivsem SSSR-u. Vec 10-ak puta sam ga pitao u objavljenim komentarima kako je zaradio prvih sto miliona dolara i predlagao TV-duel, ali mi nije odgovorio.

•Dragan Zivkovic, vlasnik Grand Inzinjeringa iz Bora, a zet bivseg gen. dir. RTB-a Jove Milosevica.

•Dr Mica Jovanovic, vlasnik i rektor poznatog Megatrend Univerziteta iz Zajecara za “stancovanje diploma”, a sin bivseg gen. dir. RTB-a Bozina Jovanovica.

•Misa Perovic, predstavnik firme “Mark Rich” u Londonu.

•Pok. Zoran Mladenovic, sef RTB-ovog Predstavnistva u Cirihu, a njegov sin ima svoje predstavnistvo i skupoceni stan u ekskluzivnoj Glifadi kod Atine.

•Njegov pomocnik u Cirihu Edo Alibegovic, koji zivi u Londonu a ima svoju banku na Kipru.

•Pok. prof. Veselin Savovic, bivsi dir. TIR-a.

•Prof. Ceda Knezevic, komunisticki dir. Instituta, direktno i indirektno odgovoran za nekoliko stotina miliona dolara promasenih investicija, prvi DOS-ov preds. UO RTB-a?!

•Miki Manzalovic (bivsi preds. opstine Bor i dugogodisnji predstavnik RTB-a u Moskvi) je sa suprugom Sekom Manzalovic osnovao ogromnu gradjevinsku firmu u Moskvi, koja poslovno saradjuje sa bracom Karic i ima godisnji promet od nekoliko stotina miliona dolara. Seka Manzalovic ima svoju banku na Kipru, u kojoj radi kcerka mr Milovana Nikolica, bivseg komunistickog i DOS-ovog pom. gen. dir. RTB-a za ekologiju.

Zoran Mladenovic i njegov pomocnik Edo Alibegovic su u vreme sankcija prebacili stotine miliona dolara RTB-ovih para, kojima se kasnije “zaturio” trag. U tom pljackaskom lancu su ucestvovali borska Jugobanka (na celu sa Borom Stojadinovicem), Predstavnistvo RTB-a u Cirihu, Veksim banka u Moskvi, neke banke na Kipru i srpske banke u Londonu i Parizu. Ministar Dinkic (tadasnji guverner Narodne banke) je odmah posle Petog oktobra zabranio da Bora Stojadinovic (bivsi potpreds. OO SPS u Boru) dalje radi u bankarstvu zbog ogromnih malverzacija, pa je iz Jugobanke presao u RTB i godinu kasnije postao DOS-ov gen. dir. RTB-a?!

Na pocetku ovog Milenijuma doslo je do naglog pada cene bakra na svetskom trzistu na svega 1700 - 2000 $/t. RTB-ovi direktori i lazni borski DOS-ovci (dir. Instituta prof. Vlasta Trujic, preds. opstine Krsta Kalcic itd.) uspeli su da ubede dr Djindjica da se RTB mora zatvoriti “zbog nedostatka bakra u rudi” i on je to vise puta javno izjavio u Boru. Podrzali su ih “savetnici” i “eksperti” preds. Vlade za metalurgiju i rudarstvo: pravnik Nemanja Kolesar, Zoran Janjusevic (sofer iz Bosne?!), Ivan Grbin, Igor Tadic, dr Nikica Kolundzija i ministri Aleksandar Vlahovic, mr Goran Novakovic i dr Mirko Cvetkovic (sadasnji preds. Vlade Srbije). Pet puta sam se sreo sa pok. Djindjicem posle Petog oktobra i pricao suprotno o rudnom bogatstvu RTB-a, navodeci podatke prof. Zorana Petkovica (bivseg Boranina i dekana Rudarsko-geoloskog fakulteta u Beogradu), ali je on vise verovao prof. Vlasti Trujicu (dir. Instituta i clanu GO DS) a ne meni, iako me je odlicno znao jos od kraja 1992. godine i uvek mi se obracao recima: “Kazi, Bozo.”. Vlahovic (glavni privredni kadrovik DS u ovom momentu) je tada cak predlozio da “RTB treba pokloniti za 1 dolar, a da drzava prethodno vrati dugove” (cela strana pod tim naslovom u Glasu javnosti).

Svetska banka je pre pet godina zvanicno u svom Izvestaju predlozila da se zatvori preko 90% RTB-a, a da se samo nastave istrazni radovi u nalazistu “Borska reka” (ispod Jame) i u Majdanpeku. Ja sam se zestoko pobunio u medijima i u dopisima borskom SUP-u, rekavsi da je Borski region pravo “bure baruta”, koje moze eksplodirati svakog momenta. A 100% sigurno ako dodje do zatvaranja RTB-a, zato sto zivimo u visenacionalnoj sredini u kojoj preovladjuju Vlasi. Ostali Borani su cutali, a neki ovdasnji Vlasi su javno podrzali zatvaranje RTB-a, u cemu nema nikakvih slucajnosti. Prelomni momenat se desio 2004. godine u vreme obustave saobracaja na autostradi kod Paracina. TV-Palma iz Jagodine je celog dana ponavljala intervju samnom o katastrofalnim politickim posledicama zatvaranja RTB-a na putu Srbije u omanji Pasaluk bez Borskog regiona i nakon toga niko od ministara vise nije smeo javno da spomene da ce doci do zatvaranja RTB-a.

Svetska banka je platila preko 1,1 miliona eura, a privatizacioni savetnici (CAIB, Deloitte, Harrisons i IMC) su napravili tzv. Strategiju privatizacije, koju je Vlada usvojila 23. marta 2006. godine. U skandaloznoj Strategiji su prepolovili prirodno bogatstvo a “naduvali” dugove, sto se granici sa veleizdajom drzave. Mladi Horiu Sima iz Rumunije je pobedio na prvom Tenderu. Jos nije razjasnjena uloga Bobe Ristica i bivseg ministra Vlahovica u firmi Cuprom, a ocigledno je da je velika i presudna. “Zaratio” sam sa pojedinim ljudima vlaske nacionalnosti iz Bora koji su javno podrzavali prodaju RTB-a maloj rumunskoj firmi. Oni su mi otrovali psa, o cemu sam odmah obavestio nasa ministarstva, BBC i Glas Amerike, a Slobodna Evropa, Megafonija i B92 su objavili komentar o tome. Raspisali su drugi Tender, na kome je pobedio Atek. Vlasnik je Mirko Kovac (Austrijanac madjarskog porekla), a Ante Markovic (poslednji preds. Vlade SFRJ) bio je posle raspada SFRJ savetnik u toj firmi, koja je naglo napredovala bas u oblasti bakra, u kojoj je Nikola Sainovic (i sada iz Haga) glavni komandant na Balkanu.

Bilo je ocigledno da firme Cuprom i Atek nemaju dovoljno svojih para, niti slobodne imovine u vrednosti od preko dve milijarde dolara, koju bu ponudili kao hipoteku za dobijanje kredita od skoro milijardu dolara za kupovinu RTB-a i prve investicije. Racunali su na “oprane pare” nekih nasih, ruskih i ostalih belosvetskih mafijasa, o cemu sam neprestano pisao u svojim objavljenim komentarima (vidi: B92, BIZ, Privatizacija RTB-a) i javno upozoravao velike svetske banke da se ne obrukaju. Povremeno bih poslao celu seriju objavljenih komentara na B92, Slobodnoj Evropi i Megafoniji na adrese nekoliko ministarstava u Srbiji, Slobodne Evrope, Glasa Amerike i BBC-ija: 22. novembar, 04. decembar, 21. decembar, 28. decembar 2006. godine, 05. mart, 23. mart, 28. novembar 2007. godine, 28. januar i 08. april 2008. godine. Bilo je i drugih napisa u stampanim medijima. Velike svetske banke nisu smele da im daju kredit, da ih ne bi doveli u direktnu vezu sa Organizovanim kriminalom i “pranjem para”, pa su oba Tendera propala.

Postovana gospodo iz Ambasade, sto je bilo bilo je i dao Bog ne povratilo se. Medjutim, Vlada Srbije i Agencija za privatizaciju su raspisali i treci Tender pod drugim (novim) uslovima, zbog cega ovo i pisem. Mozete dobiti potrebne podatke o tim uslovima direktno iz Agencije, ili ih procitati na njihovom sajtu. Krajnji rok za prijavljivanje je 30. septembar. Imate dovoljno vremena da obavestite najvece firme. U mojim ranijim komentarima na B92 bilo je objavljeno da sam 2006. godine ucestvovao u STINS-u (Strucnom Timu za Izradu Nove Strategije), kao jedini metalurski inzenjer. Ovo su podaci sa 53. strane Nove strategije o zvanicno istrazenom rudnom bogatstvu RTB-a: 8.791.018 tona bakra, 347.962 kg zlata i 2.664.995 kg srebra. Sve to vredi oko 80 MILIJARDI dolara, otprilike kao svih dva miliona stanova i kuca u Srbiji. Na to treba dodati ostale plemenite metale (platina, paladijum, rodijum itd.), tone germanijuma i selena, veoma vazne elemente za legiranje celika (zbog kojih se i ratovi u svetu vode), a skoro sigurno i aktinide u isplativim koncentracijama. Pogotovo, sto ce uslediti forsirano otvaranje nuklearnih centrala, zbog energetske krize i “efekta staklene baste”. U Kalni kod Knjazevca je posle Drugog svetskog rata radio rudnik urana, a dokazane su rezerve urana u Rudnoj Glavi kod Majdanpeka. Gotovo sam siguran da urana i ostalih aktinida ima i u svim dubljim nalazistima bakra, od bugarske granice do iza Majdanpeka, zato sto se sa dubinom u pojedinim busotinama povecavaju koncentracija bakra i plemenitih metala.

Nova strategija ima 125 strana velikog formata, sa mnogo tabela. Jedno vreme je bila objavljena na Internetu (www.stinsbor.com). Predlazem da nekoliko strucnjaka iz naseg tima posete Vasu ambasadu i donesu disk. Ili, da se sastanemo u Boru sa predstavnicima neke zainteresovane firme posle 20. avgusta (kada se vratim iz Makedonije). Bakra, plemenitih metala, legirajucih elemenata i aktinida ima i na nekim drugim lokacijama u svetu, ali u Boru i Majdanpeku postoji celokupna infra-struktura u vrednosti od nekoliko milijardi dolara (koja se fakticki poklanja buducem vlasniku ili suvlasniku RTB-a) i veoma iskusna i uhodana radna snaga. Nisam siguran da ce Vam se neko iz Agencije za privatizaciju, Vlade i RTB-a obratiti sa slicnim dopisom, jer verovatno forsiraju neku firmu zbog velike provizije ili “pranja para”, pa zele sto manju konkurenciju. Zato vas molim da veoma ozbiljno shvatite ovaj dopis i da sto pre obavestite velike firme i investitore. Isti dopis saljem u jos nekoliko ambasada sirom sveta, osim Rusije.

S najiskrenijim postovanjem.

Boza Bogdanovic, dipl. ing u penziji iz Bora

Nastavak na Glas javnosti...

Kurir: Zbog čega je pukla bruka!