Izvor: Politika, 12.Maj.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta „nova Evropa” misli o Rusiji
Vašington strahuje da su neke od najvernijih američkih saveznica iz centralne Evrope već postale „trojanski konji” Rusije u Zapadnoj alijansi
Geopolitika na Balkanu se ponovo ubrzano menja. Borba se vodi oko naklonosti „nove Evrope”, zemalja bivšeg Varšavskog pakta koje je Vašington samo pre desetak godina uveo u NATO ne bili poslužile kao bedem od Rusije i nestabilnog Bliskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istoka.
Kada je Donald Ramsfeld, bivši američki državni sekretar za odbranu, ustanovio podelu na „staru” i „novu” (centralnu) Evropu na osnovu stava tih evropskih država prema SAD i ratu u Iraku, učinjeno je mnogo toga da takva podela potraje duže od jedne decenije.
Danas povodom krize u Ukrajini, „stara Evropa” – Francuska i Nemačka – kao i u vreme ratnog pohoda na Irak, nemaju nimalo razumevanja za ratnu opciju Vašingtona. Kako su im bili potrebni saveznici, Amerikanci su izjednačili kriterijume za ulazak u NATO i EU, a nove članice, bivše komunističke države centralne Evrope, u solidarisanju sa SAD videle su šansu za veću ekonomsku pomoć.
„Njujork tajms” je prošle nedelje objavio da danas, međutim, mnogi strahuju da su neke od tih strateški značajnih zemalja, „te skupine slobodarskih, herojskih malih naroda koji su bili najverniji američki saveznici”, već postale „trojanski konji” Rusije u Zapadnoj alijansi.
Šta se dogodilo da se situacija tako brzo promenila? Isto što i u vreme prethodnog američkog ekspanzionističkog poduhvata, samo što nekoliko zemalja centralne, „nove” Evrope danas koristi krizu u odnosima Zapada i Rusije kao priliku da postigne povoljnije ekonomske sporazume sa Moskvom. Ivan Krastev, politikolog iz Sofije, koji je autor uvodnika u „Njujork tajmsu”, konstatuje da pojedine zemlje iz tog bloka, kritikujući sankcije protiv Rusije, dobijaju nove investicije i smanjenje cene gasa.
Da li je Moskva uspela da podeli centralnu Evropu na proruski i antiruski blok i da li konsenzus EU oko Rusije, pa čak i sama EU, mogu da opstanu narednih nekoliko godina pod takvim pritiskom? Odgovor na ovo pitanje, smatra uvodničar, dobiće se ako politički stručnjaci odbace klišee kojima se Zapad rukovodi kada je reč o centralnoj Evropi iz poslednjih nekoliko decenija i shvati da politiku vlada centralnoevropskih država danas određuje njihova postkomunistička tranzicija i redefinisani nacionalni interesi, a ne sećanja na komunizam.
U analizi ponašanja rukovodstva svake od centralnoevropskih država, „Njujork tajms” podseća na nameru češkog predsednika Miloša Zemana da prisustvuje vojnoj paradi u Moskvi povodom obeležavanja 70. godišnjice sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom, što je protumačeno kao „simbolični raskid sa zapadnom orijentacijom centralne Evrope”. Posle kritike američkog ambasadora u Pragu da bi Zemanovo prisustvo na događaju koji bojkotuju šefovi zapadnih država moglo da podrije zapadno jedinstvo i oštre izjave za američkog diplomatu više neće biti otvorena vrata predsednika Češke, usledio je pritisak pod kojim je Zeman popustio i odustao od prisustvovanja paradi, ali ne i od samog puta u Moskvu.
Mađarski premijer Viktor Orban u dužem periodu već povlači poteze koji pokazuju otklon od „zapadne orijentacije”. Najavio je da će blokirati predloženo uspostavljanje Evropske energetske zajednice, što je ključni deo briselske strategije smanjenja ruskog uticaja u regionu, da neće podržati trgovinski sporazum između SAD i EU kojim bi se narušila nadležnost mađarskih sudova u trgovinskim sporovima, a nedavno je na mitingu prilikom obeležavanja godišnjice revolucije protiv Habzburške imperije proučio da je „borba za suverenitet neprestana”. Evropska komisija je nezadovoljna Orbanovim „otvaranjem ka istoku”. Posle višemesečnog razmatranja sporazuma Budimpešte i Moskve o proširenju nuklearne elektrane, EU ipak je odobrila projekat, ali će se morati još razgovarati o uslovima kojima će se izbeći ruski monopolski položaj snabdevanju elektrane nuklearnim gorivom.
„Geografski i ekonomski interesi danas imaju prednost nad istorijskim sećanjem. Centralnoevropske države su ekonomski bliže Rusiji nego ostatku EU i zbog toga one plaćaju višu cenu antiruskih sankcija. Takođe nije tajna da je ruski novac prodro u ekonomsku i političku elitu postkomunističkih zemalja. Pitanje šta Centralna Evropa zaista misli o aktuelnoj krizi, retko ko postavlja, ali je odgovor na to pitanje od vitalnog značaja”, piše uvodničar „Njujork tajmsa”.
On je napravio poređenje između javnih mnjenja dveju centralnoevropskih država sa istorijski suprotstavljenim gledištima prema Rusiji: Poljske i Bugarske. Poljska je zemlja koja s pravom veruje da je imala ogromnu korist od pada komunizma i njen glas je važan u EU. Poljaci su tradicionalno nepoverljivi prema ruskim ambicijama i oni ocenjuju režim Vladimira Putina kao loš i brutalan. Istraživanje koje je prošlog meseca sproveo Institut za odnose sa javnošću u Varšavi došao je do rezultata da Poljaci krizu u Ukrajini doživljavaju kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti.
Bugarska je takođe članica NATO i EU, ali je njeno posthladnoratovsko iskustvo mnogo problematičnije nego iskustvo Poljske i može se oceniti kao sve drugo osim uspešno. S obzirom na relativnu blizinu Bliskog istoka, nije iznenađenje da većina Bugara ima veliki strah od turske hegemonije i radikalnog islama – nego od ruske agresije.
Ali prema istraživanju koje je rađeno otprilike u istom periodu kao i u Varšavi, većina Bugara ne vidi rat u Ukrajini kao najveću pretnju, a aneksija Krima je tek neznatno promenila njihov pozitivan stav prema Moskvi.
Ali, evo gde postaje interesantno, upozorava „Njujork tajms”. Uprkos poljskoj zabrinutosti zbog Rusije, većina Poljaka se protivi američkom isporučivanju oružja Ukrajini, a još veći broj se protivi da Ukrajinci putuju bez viza u EU. Suočeni sa izborom između Rusije i Zapada, ogromna većina Bugara bira Zapad, a više od 70 odsto smatra da je politika Brisela prema njihovoj vladi „uravnotežena i odgovorna”.
Postavlja se pitanje zašto su onda proruski Bugari spremni da slede Brisel, a antiruski nastrojeni Poljaci nisu spremni da slede Vašington.
Poljaci imaju razumljivu sumnju u bezbednosne garancije NATO-a i EU, jer je to ukorenjeno u njihovoj burnoj istoriji, ali i njihovom očiglednom strahu od ruske pretnje. Oni su takođe „izgoreli” u svojoj podršci američkom ratu u Iraku. Ali dok Bugari saosećaju sa Rusima, upravo zbog njihovog poznavanja Moskve, oni ne smatraju da je Putinov režim model koji bi trebalo slediti. Ipak Bugari dele mnogo više od ruske ozlojeđenosti Zapadom. Oni nemaju nimalo razumevanja za politiku sankcija: pre dve decenije indirektno su trpeli zbog zapadnih sankcija nametnutih njihovom komšiji – Jugoslaviji, i s pravom sumnjaju da sukob Zapada s Rusijom neće samo pogoditi njihovu ekonomiju nego će podeliti i unutrašnju politiku.
Ali oni takođe znaju da će male nacije na periferiji Starog kontinenta biti najveći gubitnici ako Rusija uspe u svojim naporima da razbije EU. „Možda ne bismo mogli mnogo da zaključimo iz ova dva centralnoevropska društva, ali Poljaci i Bugari dele sličan senzibilitet: da se Zapadu ne može u potpunosti verovati, ali ni da Moskva ne nudi održivu alternativu.
-------------------------------------------------------
Bliži Indijci nego Bugari
Imigrantskoj politici Velike Britanije usmerenoj ka zadržavanju država članica „nove Evrope” u zapadnom krilu nedavno se usprotivio Najdžel Faraž, poslanik u Evropskom parlamentu i lider desničarske stranke koja se zalaže za istupanje Velike Britanije iz EU. Konstatujući da Britanija pozitivno diskriminiše ljude iz Poljske, Rumunije ili Bugarske, bez obzira na to ko su, u odnosu na ljude sa Novog Zelanda, Indije ili Kanade ili ma odakle, Faraž je rekao da je pre za imigrante iz Indije i Australije nego za one iz istočne Evrope. Lider UKIP-a je objasnio da bi više voleo da vidi imigrante iz zemalja kulturološki sličnijih Velikoj Britaniji. „Mislim da ljudi iz Indije i Australije (bivše kolonije Velike Britanije) bolje govore engleski, razumeju običajno pravo i povezaniji su sa ovom zemljom nego drugi koji dolaze iz zemalja koje se nisu u potpunosti oporavile od boravka iza gvozdene zavese”, rekao je Faraž za Bi-Bi-Si.
Pogledaj vesti o: Bor
