Izvor: Politika, 19.Jul.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Srpski kod” na Tari
Ovaj projekat omogućava srpskoj deci iz osam država regiona zajedničko učenje, druženje i igru s vršnjacima iz matice
Tara – Na zelenim livadama podno hotela „Beli bor” na Tari mačeve su ukrstile dve silne vojske, s carevima i ratnicima, uz junačke pesme, pokliče i juriše. Ratnici su se posle boja rukovali i grlili, pokazavši da budućnost nije u ratovanju nego u prijateljstvu.
Tako je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Školi prijateljstva” organizacije „Naša Srbija”, koja se upravo (već deseto leto zaredom) održava na planini Tari i okuplja više stotina srpske dece iz osam država regiona, izgledao „Kosovski boj”, jedan od događaja kojima je, na neobičan i zanimljiv način, mališanima ilustrovan deo srpske istorije. Mačevi i štitovi su, naravno, bili od kartona, mali ratnici odeveni u kostime, a „vojevale” su četiri dečje grupe, pa su bila četiri kneza Lazara i četiri sultana Murata. Sve je to, ipak, prošlo kao igra iz koje su svi dobro upamtili likove i zbivanja velikog događaja naše prošlosti.
Upravo ta spoznaja srpskih vrednosti, tradicije, vere, jezika, kulture smisao je posebnog, prvi put primenjenog programa „Škole prijateljstva” nazvanog „Srpski kod”. U njemu su se ovde srela deca srpske nacionalnosti, njih 180, uzrasta od 10 do 12 godina, iz osam zemalja regiona: Makedonije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Rumunije, Mađarske, Slovenije i Albanije. Taj program izvodi se prema istoimenoj knjizi autora Nenada Ilića, Anastasije Vesne Ilić i Ivice Živkovića, koju je „Naša Srbija” izdala za potrebe ovog projekta.
– „Srpski kod” kao projekat ima za cilj da okupi srpsku decu iz zemalja okruženja kako bi im omogućio zajedničko učenje, druženje i igru s vršnjacima iz matice, u radionicama obrazovanog i zabavnog karaktera. Želimo da doprinesemo održavanju njihovih veza s maticom, čuvanju onoga što čini srpski identitet. Uveli smo ovaj program na desetogodišnjicu „Škole prijateljstva”, u koju su do sada samo dolazila srpska deca bez roditelja ili deca različitih nacionalnosti koja žive u Srbiji. Ta dosadašnja praksa nije napuštena, samo je proširena „Srpskim kodom”, tako da će do 4. avgusta „Škola prijateljstva” okupiti više od 500 dece – kaže za „Politiku” Sanja Pajević-Bundalo, direktorka „Naše Srbije”.
Prispeli su ovde mališani s raznih strana, neki bolje govore srpski, drugi slabije, ali su se svi odmah sprijateljili. Pokrenute su i radionice (etnologije, pevanja, slikanja, ekologije, sportske i druge), organizovane priredbe. Na jednom od večernjih programa, kad je tema bila „Pokaži šta znaš”, sve su ganuli mala Anabela Musić iz sela Štoj kod Skadra, recitujući pesmicu o Svetom Savi, i njen drug Bojan Brajović iz Skadra govoreći Očenaš. Devojčice iz Mađarske pevale su „Dunje ranke”, mala Srpkinja iz Makedonije recitovala je „Gračanicu”...
– Ovde na Tari je lepo, dosta sam saznala o srpskoj istoriji. Kod nas u Budimpešti ima škola sa srpskim nastavnim jezikom, ali srpski najviše naučimo kod kuće – iznosi nam svoje utiske mala Katarina Ilanković iz glavnog grada Mađarske.
Njen vršnjak Goran Vuković iz Plužina u Crnoj Gori, na čijem licu su nacrtani brkovi za ulogu Karađorđa, kaže da se najviše interesuje za znamenite Srbe iz istorije, a da se posebno sprijateljio s jednim Ratkom iz Makedonije.
– Kod nas u mestu Staro Nagoričane ima srpska škola sa oko 80 đaka, nas 11 iz Makedonije je ovde. Divno mi je na Tari, došla bih opet, a najviše pamtim „Srpski kod” – ističe Danijela Dimitrijević, učenica petog razreda.
Popričali smo i sa nastavnicima koji su ovde doveli decu. Iz Skadra u Albaniji desetoro je doveo Bledar Bašanović, od koga doznajemo da u tom delu Albanije živi više desetina hiljada Srba, ne zna se tačan broj, te da ne postoji obrazovanje na srpskom jeziku. Zato deca slabije govore srpski, i to ono što kod kuće nauče, pa su se isprva ovde malo stideli u razgovoru s drugima.
– Svi Srbi u Albaniji koji su rođeni između pedesetih i devedesetih godina prošlog veka nose albanska imena, a u poslednje dve decenije dajemo srpska imena našoj deci. Nedostaje nam više poseta iz Srbije, kulturnih događaja. Eto, imamo ideju da uz pomoć Srbije otvorimo jednu lokalnu televiziju sa srpskim programom, valjda će nam matica pomoći – veli Bašanović.
Iz Drvara i Bosanskog Grahova 33 mališana su doveli nastavnici Beba Grubor i Krsto Štrbar. Zahvalni su Vladi Republike Srpske što je njima, s područja BiH federacije, platila sve troškove da deca ovde dođu.
– Hteli su da pođu i drugi, čak i deca katoličke vere, ali poštovali smo program. Ovde je izuzetno, sve ovo mnogo vredi. Pitanje je kad bi se ovako deca srpske nacionalnosti okupila da nije ove prilike – kažu Beba Grubor i Krsto Štrbar.
Branko Pejović
objavljeno: 20.07.2010.
