Izvor: Kurir, 13.Jun.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA NAJZAGAĐENIJA DRŽAVA EVROPE
BEOGRAD - Srbija je ekološka crna mrlja na mapi Evrope! U našoj zemlji trenutno ima čak 440 detektovanih crnih ekoloških tačaka.
BEOGRAD - Srbija je ekološka crna mrlja na mapi Evrope!
U našoj zemlji trenutno ima čak 440 detektovanih crnih ekoloških tačaka. Veliki bački kanal je zvanično najzagađeniji vodotok u Evropi, a regije oko Bora i Pančeva spadaju među najugroženije na Starom kontinentu. Samo u Beogradu ima čak 150 izvora potencijalnih ekoloških >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i ljudskih katastrofa, a tu su i divlje deponije, opasan otpad, zatrovane reke, vazduh...
Sve ovo što ste pročitali, i još dosta toga što nije moglo da stane na dve strane Kurira, današnju Srbiju čini ekološkim zapećkom Evrope. Ono što su Evropljani usvojili još osamdesetih godina prošlog veka - sada je naš domaći zadatak. Kurir će u mesecima koji slede konstruktivno učestvovati u naporima države da promeni opštu ekološku svest stanovništva, a pogotovo srpske privrede, i „stražariti“ nad potencijalnim žarištima ekoloških havarija!
Komentar ovih dramatičnih podataka za Kurir je dao Srđa Popović, jedan od vodećih ekoloških stručnjaka u Srbiji, bivši savetnik premijera za ekologiju i predsednik fonda „Ekotopija“.
- Ne mogu da kažem da je Srbija baš crna mrlja Evrope, ali nije ni daleko. Međutim, evropskim ekološkim standardima, nažalost, nismo ni blizu. Sve to je posledica 30 godina nebrige, jedne zastarele i zatečene regulative. I da se razumemo, daleko smo i od sveta: Japan je najveća ekološka država. Doduše, učinjeno je dosta u donošenju zakona, izgradnji institucija i promeni ekološke svesti u poslednjih sedam godina. Konkretno, od ukupno 60.000 stranica propisa EU, koliko Srbija mora da primeni, čak 20.000 odnosi se na ekologiju! - kaže Popović.
Naravno, to nisu problemi koji mogu da se reše preko noći. Privreda i država moraju da rade na pomeranju standarda i da nam omoguće zdrav i normalan život. Ono što radi Ministarstvo životne sredine baš je na tom putu: izazvalo je pravu revoluciju sa 16 ekoloških zakona predloženih 2009. Prekasno je, ipak, mnogo bolje nego nikad.
Oliver Nikolić
Veliki bački kanal
Veliki bački ili Kišov kanal deo je sistema Dunav-Tisa-Dunav. Dugačak je 118 km i povezuje Dunav (kod Bezdana) sa Tisom (kod Bečeja). Između dva pomenuta mesta skraćuje put za više od 200 km, a koristi se i za vodosnabdevanje ovog dela Bačke u doba suše.
Zbog zagađenja i taloženja mulja kanal je danas isuviše plitak za rečna plovila i brodove, a i opasan je za kupanje. Ministarstvo životne sredine Srbije ga je svrstalo među tri „crne tačke“ Srbije, a u EU je poznat kao „najzagađeniji vodotok u Evropi“.
Novi Sad Rafinerija nafte
Ni posle 11 godina nisu sanirane posledice bombardovanja Rafinerije Novi Sad. Prilikom razaranja 1999. iz Rafinerije je iscurilo više od 70.000 tona sirove nafte, što je proporcionalno veća katastrofa nego ova aktuelna u Meksičkom zalivu!
Bombe su tada izazvale sagorevanje sirove nafte, a toksične, kancerogene supstance dospele su u vazduh, zemlju i podzemne vode! Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je izlivanje i oticanje dela nafte i derivata u Dunav, a pri nepotpunom sagorevanju nastali produkti su se taložili u okolnom zemljištu. Zbog potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal Dunav-Tisa-Dunav.
Pančevo: S benzenom i sulfidima u plućima
Pančevo predstavlja jednu od najgorih crnih tačaka Srbije. Tokom 40 godina, koliko fabrike takozvane Južne zone rade, desilo se na desetine katastrofa koje su bukvalno urnisale ekološku sliku južnog Banata. Industrijsku zonu čini niz fabrika koje su izgrađene na samo 150 metara od najbližih stambenih objekata.
NIS Rafinerija nafte - prerađuje sirovu naftu od 1968. Karakteristične zagađujuće materije koje ova fabrika emituje u vazduh su čađ, benzen, toluen, merkaptani, sumpor-dioksid i ostali sulfidi.
Azotara - bavi se proizvodnjom veštačkih đubriva za poljoprivredu od 1962. Štetne materije koje emituje su: amonijak, azotni oksidi, azotna kiselina, ugljen-monoksid i dioksid...
Petrohemija - prozvodnja etilena, propilena, vinilhlorid-monomera (VCM), polivinil-hlorida (PVC), pirolitičkog benzena, hlora i drugih, od 1980. Štetne materije: vinilhlorid-monomer, etilen-dihlorid, živa, nafteni, fenol, hlor, hlorovodonik, merkaptani...
Loznica: Tempirane hemijske bombe
Dve godine posle velikog požara iz kruga lozničke fabrike Viskoza nije izmešteno oko 500 tona ugljen-disulfida (CS2), opasne i lako zapaljive materije.
Požar koji je zahvatio pogone Viskoze 8. decembra 2008. pretio je da ugrozi skladište opasnog otpada, ali je presecanjem cevovoda katastrofa izbegnuta za dlaku. Ugljen-disulfid smešten je u cisternama potopljenim u bazene s vodom.
U krugu Fabrike autotraktorskih kočnica (FAK) u Loznici, u popucalim plastičnim i metalnim buradima, smešteno je više od 15 tona cijanidnih soli. Ta otrovna supstanca korišćena je za potrebe termičke obrade metala, ali je njena proizvodnja u fabrici prestala 1991. Prema procenama, za uklanjanje cijanida neophodno je oko 200.000 evra, koliko košta prepakivanje u adekvatne kontejnere i njihovo transportovanje.
Bor: Sve zatrovano
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, opština Bor najcrnja je ekološka tačka na Zapadnom Balkanu. U Boru je sve zatrovano: vode, vazduh i zemljište, i to zbog stogodišnje eksploatacije rudnika koji je za sobom ostavio zagađeni vazduh, mrtve reke, oštećeno i uništeno poljoprivredno zemljište, više od 11.000 tona otpada po svakom stanovniku opštine!
U okolini grada i seoskih naselja nalazi se veliki broj nekontrolisanih smetlišta i velika količina otpada. Zbog zastarele tehnologije, koncentracija sumpor-dioksida najviša je u Evropi i ne postoji nijedan parametar koji može da se poredi s bilo kojim mestom u Evropi.
Cementare: Beočin, Kosjerić i Popovac
Kao da sama tehnologija proizvodnje cementa nije dovoljno štetna po okolinu - srpske cementare poslednjih godina za potpalu koriste i automobilske gume!
Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je u toku 2009. kontrolisala cementare „Holcim-Srbija d.o.o. Popovac“, „Titan Cementaru Kosjerić“ i Fabriku cementa „Lafarge d.o.o. Beočin“ i konstatovala da se, osim guma, kao gorivo koristi i komunalni otpad. S jedne strane uništavaju se zagađivači, s druge u vazduh i ljudska pluća stižu ostaci najštetnijih materija koje postoje?!
Kragujevac: „Zastava“
Ugovorom sa italijanskim „Fijatom“ predviđeno je da država sanira zagađenje industrijske zone fabrike automobila „Zastava“. Međutim, lakše je reći, napisati, nego izvesti.
Još od NATO bombardovanja u „Zastavi“ je u velikim količinama ostalo industrijskog, veoma kancerogenog trafo-ulja - piralena. Kako se ispostavilo, ono što predstavlja otpad, a zateklo se u krugu „Zastave“, uglavnom je očišćeno, ali nakon opsežnih pretraga utvrđeno je da postoji zagađenje podzemnih voda i zemljišta ugljovodonicima.
Prošle godine počelo je izmeštanje opasnog otpada: 2.000 tona otpadnih boja, 40.000 kubika građevinskog šuta i 315.000 litara šestovalentnog hroma. Otpremljena je i veća količina ulja iz fabričkih mašina i uklonjeno 60 tona elektronskog otpada.
Beograd: Deponija opasnog otpada
Samo u Dunav godišnje se između Zemuna i Grocke izlije više od 200 miliona kubika nepročišćenih fekalnih voda! Čukarički rukavac urnisali su fabrika kvarca, kolektori kišne kanalizacije, pristanište „Jugopetrol“, „Vrenje“, „Vijadukt IMT, IMR, „25. maj“...
Potencijalne gradske bombe su TENT Obrenovac, „Jugopetrol“, „Energogas“, „Beopetrol“, „Tehnogas“, „Lukoil“, „OMV Helenik petrol“, Institut u Vinči, Fabrika boja „Duga“, „Galenika“, Rafinerija „Beograd“, „Protekta“...
Procena je da se godišnje proizvede, koristi i uskladišti oko 1,2 miliona tona hemijskih materija, a samo 15.000 tona otpada u okviru registrovanih industrija, i da u Beogradu ima čak 150 crnih ekoloških tačaka.
Smederevo: Američka inicijativa
Malo ko zna da su se Amerikanci, plativši 23 miliona dolara za „Sartid“, obavezali da će uložiti dodatnih 50 miliona dolara u ekologiju.
Sporazumom između „Ju-Es stila Srbija“ i Ministarstva životne sredine pokrenut je akcioni plan i ulaganje ove sume za unapređenje zaštite životne sredine.
Izgrađen je zeleni pojas na dve lokacije, pri čemu je posađeno pet različitih vrsta drveća - ukupno 1.050 stabala, kao tampon za umanjenje negativnog uticaja od prašine uzrokovane eolskom erozijom. Ministarstvo životne sredine je delimično učestvovalo kao donator, u okviru akcije „Milion stabala za Srbiju“, sa 750 stabala bresta, topole i vrbe.
Na osnovu naloga Ministarstva izgrađeno je novo postrojenje koje vrši prikupljanje praškastih materija i ostalih zagađivača. Vrednost investicije je 90.000 dolara.
Ipak, prema podacima Ministarstva, „Ju-Es stil“ je i dalje jedan od najvećih zagađivača u Srbiji.
Najveći zagađivači u Srbiji?
Prema preliminarnom spisku Ministarstva životne sredine, oko 160 firmi opasno zagađuje okolinu. Ovo su neke od najvećih:
Termoelektrane „Nikola Tesla“, Obrenovac
TE „Kolubara“, Veliki Crljeni
TE „Morava“, Svilajnac
Termoelektrane i kopovi Kostolac, Kostolac
„Ju-Es stil Srbija“, Smederevo
Topionica i Livnica bakra i bakarnih
legura, Bor
Cementara „Titan“, Kosjerić
Lafarge Beočinska fabrika cementa, Beočin
„Holcim Srbija“ fabrika cementa, Popovac
Knauf-Insulation, Surdulica
Rafinerija nafte, Pančevo
Rafinerija nafte, Novi Sad,
RTB Bor grupa TIR d.o.o., Bor
Fabrika sumporne kiseline
Petrohemija, Pančevo
Azotara, Pančevo
PKB „Imlek“, Beograd
PKB „Imes“, Beograd
FOPA a.d., Vladičin Han
AD Carnex industrija mesa Vrbas
Dijamant a.d., Zrenjanin
.jpg)
