Izvor: MC Bor, 07.Nov.2011, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SNAŽNA STIHOVNICA RODOLJUBLJA
Bor, 7. novembar
U Laćarku, posle čitanja stihova, autoru je podaren redak poklon – uramljeni cvet ubran na Triglavu 1961. godine
Autor: M.C.
Nosioci projekata za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Opštine Bor, zajedno sa Savezom potomaka ratnika Srbije 1912-1920. Bor, najzaslužniiji su za štamapanje knjige “Ubi me, Stepo, taj s mosta krik”, autora Brane Filipovića. Knjiga se pojavila u vreme obeležavanja godišnjica oslobođenja opšptine Bor u oba svetska rata. Pedeset probranih pesama s dubokom porukom rodoljublja bilo je dostupno i na svečanostima povodom godišnjica oslobođenja Obrenovca u Prvom i Sremske Mitrovice i Laćarka u Drugom svetskom ratu. Autor je svoje stihove čitao i u centru sremskog sela Laćarak ( naselje sa 17.000 stanovnika) pred više stotine meštana i gostiju iz Srbije, BiH i Hrvatske. U ambijentu patriotskog naboja i u prisustvu predstavnika više ambasada i udruženja građana, Filipović je ostavio izvanredan utisak.
-U prvom delu knjige, u rubrici Umesto uvoda, navedene su reči francuskog generala Gambete Srbiji 1922. godine, upućeni proglas celom američkom narodu o herojskim Srbima 1918. američkog predsednikaVidrou Vilsona, nakom završetka Prvog svetskog rata i tekst iz francuskog časopisa “Pti žurnal” iz 1915. o “Srpskom herojskom narodu u kralju u rovu”. Knjiga je posvećena nedavnom preminulom velikanu posleratne izgradnje zemlje i humanisti, Božinu Jovanoviću, što joj daje posebnu vrednost i značaj.
Autor je odabrao i mirnodopske junake koji verno služe otadžbini i svom narodu, nije zaboravio ni one koji su živote Srbiji dali u poslednjim ratovima. Reč je o zapaženoj stihovnici rodoljublja koja će vremenom dobijati na još većem značaju i vrednosti-naglašava dr Nebojša Radmilac, recenzent.
Očekuje se da će Filipovićeva knjiga biti predstavljena u celoj Timočkoj krajini, kao i u Republici Srpskoj.
-U Laćarku sam doživeo veliku čast kada sam jednoj starijoj gospođi podario knjigu poezije i publicistiku o Prvom svetskom ratu: ona je ćutke otišla kući i uveče, na prijemu, uručila poklon-uramljeni cvet sa Triglava ubran 1961. godine i 100 grama kafe. Neka to bude moj honorar za ceo trud, jer sam ove dve knjige pisao najmanje 12 godina. Sakupljao sam materijal za publicističko delo, a stihove ljubomorno čuvao verujući da če jednog dana biti objavljeni. Danas je malo rodoljubive poezije i to nam ne služi na čast. Ukoliko sam uspeo bar donekle da probudim stvaralačka osećanja u tom pravcu mlađih pisaca biće to ohrarbujuće za sve nas-podseća Filipović.
