Izvor: Kolektiv.co.rs, 08.Jun.2015, 22:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pušten u probni rad sistem za otprašivanje u borskoj flotaciji
Bolji uslovi, manje rasipanja
Ivan Anđelović: Završetkom ove poslednje, inače veoma nedostajuće karike, rekonstrukcija borske flotacije, što se tiče drobljenja, zaokružena je i u ovom starom pogonu sada rade produktivne mašine kojima se komanduje preko “tač-skrina”. – Tomislav Dendić: Ljudi su do sada radili pod maskama, vidljivost je bila par metara, a sad teško da se može i primetiti prašina na mestima koja su njome bila najugroženija
BORSKA FLOTACIJA. – U borskoj flotaciji danas je pušten u probni rad sistem za otprašivanje pogona drobljenja topioničke šljake. Kako nam je rekao Ivan Anđelović, glavni inženjer za flotiranje šljake, sistem za otprašivanje je potpuno automatizovan, pušta se i zaustavlja, kao i nova drobilica i vertikalni mlin, na “tač-skrin” komande, elektronski se prate svi parametri. I njime se, dakle, kao i celokupnim sistemom drobljenja (drobilice, sita, transporteri) upravlja sa zajedničkog komandnog pulta. Završetkom ove poslednje, inače veoma nedostajuće karike, rekonstrukcija borske flotacije, što se tiče drobljenja, zaokružena je i ovaj stari proizvodni pogon, u kome su do skora radile mašine stare više od pola veka, sada izgleda skoro novo, moderno, ljudima je maksimalno olakšan rad.
– Pošto je šljaka suva, a tvrda sirovina, prilikom njenog drobljenja stvara se ogromna prašina koja je veoma otežavala rad zaposlenih na drobljenju – objašnjava Anđelović. – Danas je rešen i taj problem puštanjem u probni rad sistema za otprašivanje. Sistem se sastoji od vrećastih filtera i velikog ventilatora koji sistemom hauba i cevi iznad drobilice, sita, presipnih mesta, “hvata” i uvlači svu prašinu iz pogona. Prašina se zadržava na filterima i periodično čisti uz pomoć kompresora. Prilikom čišćenja pada na dno filtera odakle se pomoću tzv. puža prebacuje na transportnu traku, a ona je odvozi u bunkere mlevenja, pa u mlinove i na flotiranje. Na ovaj način drobljenje je postalo zatvoren proces u kome nema nikakvog otpada niti gubitaka. Kad se okonča probni rad sistema za otprašivanje, sledi primopredaja celog agregata, nakon što zvanične institucije obave merenja i odobre stalan rad. Po zakonu, za rekonstruisana postrojenja, kakvo je naše, dozvoljeno je prisustvo 50 miligrama čestica prašine po metru kvadratnom pogona, dok kod novih postrojenja zakon toleriše duplo manje, odnosno 25 miligrama.
Predstavnici zvanične institucije uskoro će doći da obave pomenuta kontrolna merenja, a njeno angažovanje je obaveza firme “Termometal” koja je u predviđenom roku instalirala ovaj sistem otprašivanja. “Termometal” je obavezan i da obuči radnike koji će upravljati sistemom, kao i da dostavi kompletnu listu rezervnih delova. Anđelović naglašava da ova beogradska firma ima veliko iskustvo na ovakvim poslovima. Brojni su agregati “Termometala” u cementnoj industriji, a ne tako davno instalirao je i jedan sistem otprašivanja u Rudniku bakra Majdanpek tako da se može reći da im je on bio i najbolja preporuka da dođu u borsku flotaciju.
Tomislav Dendić, rukovodilac drobljenja šljake u borskoj flotaciji još slikovitije nam je dočarao ulogu ovog sistema i njegove, već vidljive efekte. – Ono što je klima uređaj za jednu kancelariju ili sobu, to je novi sistem otprašivanja za halu drobljenja šljake – kaže Dendić. – Novac koji je uložen u izgradnju sistema za otprašivanje i njegov rad biće brzo “pokriven” smanjenim gubicima prašine od šljake. A, ako uporedimo nove uslove rada u pogonu drobljenja, sa otprašivanjem, i one pre, bez njega, mogu slobodno da kažem da radnici gotovo ne mogu da veruju da im se “desilo” nešto tako prijatno. Umesto rada pod maskama, gde je vidljivost bila samo par metara, ubuduće će raditi u pogonu u kome će teško moći i da se primeti prašina na mestima koja su njome bila najviše ugrožena. Efikasnost sistema je visoka. Imaćemo višestruko čistiju i radnu sredinu i okolinu.
Pogledaj vesti o: Bor
.jpg)
