Izvor: Blic, 30.Apr.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propao drugi tender za RTB „Bor“
I drugi tender za privatizaciju RTB „Bor" završen je fijaskom, nakon što je sinoć u ponoć ruskoj firmi SMR, drugoplasiranoj na tenderu za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena, istekao rok za produžetak licitirane garancije od 10 miliona dolara.
S obzirom na to da SMR, iz sastava „Bejzik elemenata", nije ponudio produžetak garancije, time je ruska kompanija jasno stavila do znanja da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije zainteresovana za kupovinu RTB „Bor" po predviđenoj sumi od 340 miliona dolara, koliko je svojevremeno ponudila za kupovinu Kombinata bakra.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je sinoć da je SMR odustao od kupovine i ocenio da se ruska kompanija prijavila na tender iz „političkih razloga", bez stvarne namere da kupi RTB Bor. Dinkić je najavio da će predložiti da se odustane od raspisivanja trećeg tendera za RTB Bor i da se on privatizuje po modelu zajedničkog ulaganja države i strateškog investitora.
U Agenciji za privatizaciju kažu da se tender proglašava neuspelim i da očekuju da neće proći puno vremena za raspisivanje novog. U Agenciji, međutim, nisu bili spremni da licitiraju datum raspisivanja trećeg tendera. Prema saznanjima „Blica", to će se dogoditi najverovatnije posle okončanja parlamentarnih izbora.
U ovom momentu neizvesno je ko bi mogao da se uključi u trku za vlasništvo nad RTB „Bor" i moguće je da će to zavisiti od formiranja globalne investicione klime u Srbiji. S obzirom na nizak procenat bakra u ovom rudniku, sasvim je izvesno da među zainteresovanima ne treba očekivati nijednu od rudarskih kompanija sa vrha top-liste. Ali cena bakra koja raste i činjenica da je ovaj rudnik bakra jedini „slobodan" u Evropi, još ga može činiti interesantnim, što privatizacioni savetnik treba da iskoristi za predstavljanje primamljive ponude za velike svetske rudarske kompanije.
Međutim, predsednik Samostalnog sindikata RTB-a Dragan Aleksić izjavio je Tanjugu da bi odustajanje „Bejzik elemenata" trebalo da označi „kraj ovakvim brzim, ishitrenim i neorganizovanim tenderima". Od naplaćenih licitacionih garancija od „Kuproma" i „A-teka" koje zajedno iznose 13 miliona dolara, deo novca trebalo bi da stigne u RTB i da se od tog novca kupi neophodna mehanizacija.
