Izvor: Politika, 15.Nov.2014, 23:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predstava o ubistvu Ulofa Palmea

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Stok­holm – „Šved­ska sce­na”, ma­ra­ton sa­vre­me­nih šved­skih po­zo­ri­šta odr­žan ne­dav­no na ne­ko­li­ko sce­na, ot­krio je niz in­tri­gant­nih de­la o ko­ji­ma će­mo još ne­što vi­še re­ći. „Ba­ka te­a­tar” iz Ge­te­bor­ga je od­i­grao pred­sta­vu „Do­bra de­la”, pre­ma tek­stu i u re­ži­ji Ma­ti­ja­sa An­der­so­na, umet­nič­kog di­rek­to­ra ove in­sti­tu­ci­je. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nje­gov rad je naj­če­šće ba­zi­ran na is­tra­ži­vač­koj, no­vi­nar­skoj osno­vi – kr­oz in­ter­vjue sa oda­bra­nim ak­te­ri­ma, on do­la­zi do re­le­vant­nog do­ku­men­tar­no-dram­skog ma­te­ri­ja­la ko­ji bit­no od­ra­ža­va uža­re­ne dru­štve­ne pr­o­ble­me.

To je slu­čaj i sa ovom pred­sta­vom, ko­ja je na­i­šla na iz­u­ze­tan pri­jem pu­bli­ke „Šved­ske sce­ne”: ona je do­ku­men­tar­na, is­tra­ži­vač­ka, frag­men­tar­na, auto­re­flek­siv­na. An­der­son du­bin­ski is­tra­žu­je kon­cept do­bro­te, po­la­ze­ći od in­ter­vjua sa mla­dim lju­di­ma iz Grč­ke, Šved­ske, Ma­đar­ske, Ita­li­je, Špa­ni­je, Bri­ta­ni­je, Sr­bi­je. Nji­ho­ve is­po­ve­sti o su­sre­ti­ma sa do­brim i zlim po­stup­ci­ma či­ne je­dan tok pred­sta­ve, dok dru­gi stva­ra­ju igra­ne sce­ne, tri pri­če ko­je ta­ko­đe iza­zov­no po­sta­vlja­ju pi­ta­nja o mo­guć­no­sti­ma do­bro­te i mi­lo­sr­đa. Ona se is­pi­su­ju u lo­kal­nim kon­tek­sti­ma, ali uvek ima­ju i glo­bal­ni smi­sao. Iz­me­đu osta­log se te­ma­ti­zu­je na­si­lje u po­ro­di­ci, su­o­ča­va­nje sa ne­za­po­sle­no­šću, po­sle­di­ce iz­be­gli­štva na pr­o­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, od­nos pre­ma tran­ssek­su­al­ci­ma u En­gle­skoj i pr­o­sja­če­nje bes­kuć­ni­ka, što je tre­nut­no vr­lo upa­dljiv pr­o­blem u Stok­hol­mu, či­je uli­ce tr­pe in­va­zi­ju pr­o­sja­ka iz Ru­mu­ni­je.

„Do­bra de­la” su igra­na na avan­gard­noj sce­ni stok­holm­skog Ori­on te­a­tra, pre­u­re­đe­noj fa­bri­ci u ju­žnom, hip­ster­skom de­lu gra­da, na ostr­vu So­der­malm, što je bli­sko du­hu i sce­ni „Ba­ka te­a­tra”, lo­ci­ra­nog u in­du­strij­skom de­lu Ge­te­bor­ga. Scen­ski di­zajn Ule Ka­si­jus je sve­den, na­me­tlji­vo hla­dan, otu­đen; pr­o­stor od­re­đu­je ne­ko­li­ko sto­li­ca, mi­kro­fo­ni i do­mi­nan­tan zid od ogle­da­la ko­ja re­flek­tu­ju i gle­da­o­ce i ak­te­re. U tekst pred­sta­ve su uklju­če­ni i mno­go­broj­ni ci­ta­ti po­zna­tih pi­sa­ca, ko­ji se is­pi­su­ju na ekra­nu, da­ju­ći ta­ko li­te­rar­no-fi­lo­zof­ski okvir igra­nim sce­na­ma i pri­stu­pa­ju­ći im u nji­ho­voj zna­čenj­skoj slo­že­no­sti. Do­bro i zlo su ret­ko či­ste i lo­gi­kom utvr­đe­ne ka­te­go­ri­je, one se če­šće mut­no pre­pli­ću zbog slo­že­no­sti ljud­ske pri­ro­de. Do­bro se ne vra­ća uvek do­brim, na­pro­tiv, mi­lost če­sto iza­zi­va ne­za­hval­nost i pre­zir.

U Riks te­a­tru, na ko­ji su Šve­đa­ni vr­lo po­no­sni jer je na­stao na de­mo­krat­skim prin­ci­pi­ma, kao pu­tu­ju­će po­zo­ri­šte sa osnov­nom oba­ve­zom da igra za sve gra­đa­ne, bez ob­zi­ra na nji­ho­ve raz­li­ke, vi­de­li smo ti­nej­džer­sku pred­sta­vu „Noć 28. fe­bru­a­ra”. Na­sta­la pre­ma tek­stu Ni­ne Ters­man, u re­ži­ji Kje­la Mo­ber­ga, ona po­la­zi od do­ga­đa­ja ko­ji se od­i­grao 28. fe­bru­a­ra 1986, jed­ne od naj­tur­bu­lent­ni­jih ta­ča­ka sa­vre­me­ne šved­ske isto­ri­je, aten­ta­tu na pre­mi­je­ra Ulo­fa Pal­mea.

U pred­sta­vi se fi­no pre­pli­ću lič­no i po­li­tič­ko, glav­na ak­ter­ka je Sa­ra ko­ja se na po­čet­ku su­o­ča­va sa smr­ću oca. Kr­oz for­mu fleš­be­ka se is­pi­su­je nje­na ado­le­scen­ci­ja, od­nos pre­ma eks­cen­trič­nom ocu po­li­caj­cu ko­ji je hteo da re­ši mi­ste­ri­ju Pal­me­o­vog ubi­stva i dru­štve­na an­ga­žo­va­nost nje­nog pank ben­da „Ga­đe­nje”, ba­zi­ra­na na ja­kom ot­po­ru pre­ma ljud­ski ra­zor­nom ka­pi­ta­li­zmu i mul­ti­na­ci­o­nal­nim kor­po­ra­ci­ja­ma.

Po­sled­nja pred­sta­va pri­ka­za­na u okvi­ru „Šved­ske sce­ne” bi­la je „Flu­go!”, de­lo no­vog cir­ku­sa, na­sta­lo kao re­zul­tat bo­rav­ka nje­nih ak­te­ra, Na­le, Stej­si i Ru­peš, čla­no­va „Klov­no­va bez gra­ni­ca”, u kam­po­vi­ma za si­rij­ske iz­be­gli­ce u Jor­da­nu (pr­o­duk­ci­ja Cir­ku­ska umet­nost). Iz nji­ho­vih po­tre­snih su­sre­ta za iz­be­glom de­com, na­sta­la je pred­sta­va „Flu­go!” ko­ja uglav­nom ne­ver­bal­no, sno­li­ko i sim­bo­lič­ki iz­ra­žaj­no, tre­ti­ra pi­ta­nja slo­bo­de.

Igra je vi­zu­al­no upe­ča­tlji­va, ele­gant­no di­zaj­ni­ra­na, u pre­o­vla­đu­ju­će be­loj bo­ji, a iz­ra­že­na je ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­vo­đa­ča sa pu­bli­kom ko­ja je va­žan ko­stva­ra­lac to­ka rad­nje. To na sce­nu do­no­si i ko­mič­ka zna­če­nja, zbog ne­pred­vi­di­vo­sti re­ak­ci­ja gle­da­la­ca uče­sni­ka. Na­kon pe­de­se­to­mi­nut­ne pred­sta­ve, pri­ka­zan je de­se­to­mi­nut­ni do­ku­men­tar­ni film o nje­nom na­stan­ku. On ot­kri­va tra­ge­di­ju de­ce ko­ja su u tra­u­ma­ma iz­be­gli­štva za­bo­ra­vi­la da se ra­du­ju, ali i nji­hov plo­dan su­sret sa te­a­trom ko­ji sna­žno bu­di usnu­li svet ma­šte. Igra im pa­li fi­tilj va­tro­me­ta stva­ra­nja, vas­kr­sa­va uko­pa­ne ži­vo­te kr­oz gra­đe­nje no­vog sve­ta.

Ana Tasić

objavljeno: 16.11.2014.
Pogledaj vesti o: Bor

Nastavak na Politika...