Izvor: B92, 08.Mar.2018, 02:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle 20 godina - šta nas u Srbiji stvarno zanima
Sa srpskog Davosa, ove godine poslovna elita se vraća sa nekim novim utiscima. Mesta u salama više ne pune javna preduzeća, nego - digitalizacija.
Učesnici su saglasni i nadaju se da sledećeg marta neće biti mesta žučnoj raspravi o reformi problematičnih giganta, ili bar da tema svakako neće biti RTB Bor, za koga se najavljuje partner ove godine.
Tradiconalni skup za koji organizatori kažu da je najbolji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslovni skup u jugoistočnoj Evropi počeo je pričom o šansama Srbije u digitalnoj ekonomiji, odnosno da se nađe među vodećim zemljama sveta. Ove godine u fokusu je pored digitalizacije bila i rodna ravnopravnost i obrazovanje.
Da li je to obećavajuće? Ako je sudeći po salama gde se na takvim panelima tražila stolica više, i onima kojima nije bilo teško da prestoje trajanje panela – da.
Domaći i strani investitori, bankari, hotelijeri, gotovo da nema branše koja nije pomenula važnost digitalizacije ali i njene primene. Kako će ona promeniti način poslovanja u Srbiji je tek načeta tema. Takođe, sada umesto pojedinačnih privrednika pažnju kradu kompanije, pre svega iz IT sektora, ali i novina kao što je predavanje futurologa.
To šta su ministri iz Vlade imali da kažu interesovalo je većinu, iako su sami ministri prisustvovali u manjem broju od najavljenog.
Reakciju publike ove godine izazvali su i hotelijeri, koji su raspravljali o cenama hotela u Beogradu, uticaju Airbnb, konkurenciji, problemu što pored više turista, više padaju cene hotela. Nenaplativi krediti su tema koja je bankarima obezbedila vernu publiku i ove godine, ali i nametnuli dilemu da li je u redu što su privatne banke negde bile u prednosti u odnosu na državne jer im je bilo dozvoljeno da prodaju loš portfolio.
Kreativna industrija je našla svoje mesto i obezbedila poziciju jedne od top tema.
Rasprave o nauci i obrazovanju, iako sa nešto skromnijim brojem publike iznele su važne poruke kao to da pored potrebne digitalizacije, mora da postoji i fleksibilnost tržišta, da se profilišu sektori kako nam ne bi falilo zanimanja poput vozača. Država bi tu, poručuju, trebalo da bude i pomalo „luckasta“, da prati, podržava, da malo rizikuje i da nas pusti da sanjamo jer imamo pamet koja može da iznese projekte za budućnost.
„Sami smo sebi najveći neprijatelji jer radimo jedni protiv drugih umesto zajedno“.
„Imamo vrhunske stručnjake samo treba da se organizujemo.“
„U Srbiji uvek trošimo vreme na nešto lično“
„Reći hvala redovnim platišama poreza“
„Ubeđivanje s pravnicima usporava posao van teritorije, a to bi trebalo digitalizacija da promeni“ – Ovo su samo neke poruka učesnika Kopaonik biznis foruma koje su ugrejale dlanove.
