Izvor: Politika, 24.Jun.2011, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka Majdanpeka
Iz majdanpečkog rudnika dobijeno je tokom pet decenija 1.700.000 tona bakra, 84,3 tone zlata, 438 tona srebra i više desetina tona skupocene platine, paladijuma i selena
Majdanpek – Kada je Borski rudnik bakra, 1961. godine, uveliko navršavao šestu deceniju, dobio je kao pojačanje novi rudnik u Majdanpeku, tada najveći i najmoderniji u Evropi. Udruženi Bor i Majdanpek od tada, evo već 50 godina, skladno funkcionišu u Rudarsko-topioničarskom basenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bor, kompaniji svetskog ugleda i moći. Do kraja prošle godine iznedrili su više od četiri miliona tona najčistijeg katodnog bakra, a samo je iz majdanpečkog rudnika, koji je od borskog mlađi 58 godina, dobijeno 1.700.000 tona ovog metala. Zajedničkoj kompaniji Majdanpek je u minulih pet decenija dao i 84,3 tone zlata, 438 tona srebra i više desetina tona skupocene platine, paladijuma i selena.
Za 50 godina izrasli su na majdanpečkoj rudi, u Majdanpeku i velika Zlatara i Fabrika bakarnih cevi, najveći izvoznik u borsko-majdanpečkoj kompaniji. Sagrađena je i Fabrika elektroproizvoda u selu Mosni i fabrika „Megaplast“, poznata po izvozu rondela za kovanje metalnog novca. A u Donjem Milanovcu parama majdanpečkih rudara i Elektroprivrede Srbije sagrađen je hotel „Lepenski vir“. Izrastao je i grad Majdanpek. Njegovi žitelji su između 1974. i 1990. godine prednjačili visokim platama i standardom. Dobili su najmodernije školske zgrade, najkomfornije stanove, modernu bolnicu, sportske poligone, stabilnog fudbalskog drugoligaša...
Grad je rastao uporedo sa rudnikom. A rudnik su upoređivali sa najmodernijim američkim rudnicima bakra. Istina, ruda nije bila posebno bogata (samo 0,8 odsto bakra), ali je otkopavana i prerađivana najsavremenijom rudarskom i flotacijskom opremom, u masovnim serijama.
Prvi direktor rudnika bio je Slovenac Mirko Bizjak a njegov naslednik Ljubiša Vagner. Pamte se doprinosi i Svetislava Radivojevića Caceta i još aktivnog dr Milorada Grujića, svetski priznatog stručnjaka u pripremi mineralnih sirovina, komercijaliste Ivana Kostova. Bizjak i Radivojević bili su udarnici u prvoj pripremnoj fazi izgradnje rudnika u planini, od 1953. do 1961. godine. Podviga i rekorda najviše je bilo u periodu od 1975. do 1993. godine, dok je rudnikom rukovodio Ljubiša Vagner. Borski kombinat bakra je tih godina proizvodio i više od sto hiljada tona katodnog bakra iz sopstvenih rudnika, a 65.000 tona dobijalo se iz majdanpečkog bakarnog koncentrata, koji se i sada prerađuje u borskoj topionici.
Stranice „Politike“ prvih decenija novog rudnika punili su dopisnik iz Bora Rajko Čukić i saradnik iz Majdanpeka Ilija Telesković. Izveštavali su o najpoletnijoj fazi razvoja Borskog kombinata između 1965. i 1975. godine, kada je direktor bio Božin Jovanović. On se zalagao za razvoj Majdanpeka, kao što je to posle činio i njegov naslednik Jovan Milošević. Godine 1971. u Majdanpeku je počela da radi Zlatara, a krenula je i gradnja Fabrike bakarnih cevi.
Dugogodišnji rukovodilac razvoja u rudniku dr Milorad Grujić priseća se kako je vodeći svetski časopis „Mining inginering“ 1989. godine majdanpečki rudnik uvrstio među 12 najmodernijih u svetu. A zatim su stigle godine velike krize.
Od 2008. godine kriza se znatno manje oseća. Sadašnji direktor Svetomir Mustecić kaže da su vidljivi znaci obnove. Direktor Borskog kombinata Blagoje Spaskovski se izborio da prema Majdanpeku krene investicija vredna 50 miliona evra. Stigli su novi kamioni „damperi” nosivosti 220 tona, sedam puta veći od onih iz 1961. godine. Stižu i utovarivači, grejderi, bageri, bušilice. Veliki jubilej Majdanpek dočekuje i sa obnovljenom flotacijom, a ovog leta počeće da radi i novi rudnik zlata „Čoka Marin“. Biće obnovljen i transport rude i jalovine pokretnim trakama, 40 odsto jevtiniji od kamionskog.
Svetomir Mustecić veruje da je rudnik na putu stare slave. Isplati se i državi da ulaže u njega jer je sada cena bakra na svetskoj berzi viša nego ikada (iznad 9.000 dolara za tonu). A najvažnije je da Majdanpek ima overenu rezervu od 680 miliona tona rude i da u toj rudi ima 1.840.000 tona katodnog bakra i što će sve to, u naredne dve decenije, moći da se proda za najmanje milijardu i tri stotine miliona evra.
A u izgledu su i nova otkrića isplativih rudnih rezervi, za nove decenije i nove rudare.
Stojan Todorović
-----------------------------------------------------------
Ko izađe poslednji, neka ugasi svetlo.
Najteže je bilo između 2000. i 2008. godine. Proizvodnja je smanjena za gotovo 60 puta i umalo nije ugašena. Stale su izraubovane mašine, razbežali se stručnjaci. Trosobni stanovi u Majdanpeku prodavali su se za 10 do 15 hiljada maraka. Na kraju grada je ispisan grafit: Ko izađe poslednji, neka ugasi svetlo.
objavljeno: 25.06.2011
.jpg)
