Izvor: Kolektiv.co.rs, 10.Okt.2014, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počelo vatrostalno oblaganje nove fleš-peći
Ugrađuju 900 tona opeke
Makedonska firma “Vatrostalno” iz Skoplja, u saradnji sa sektorima održavanja, prženja i topljenja stare borske tpionice, već postavila zaštitini šamot i zida drugi, tzv. stalni sloj opeke od magnezita i hroma proizvedene u Nemačkoj i Poljskoj. Sledi i treći – radni sloj opeke specijalnog hemijskog sastava, pošto će stalno biti u rastopu na preko 1200 stepeni
TIR. – Majstori skopskog “Vatrostalnog” ovih dana započeli su oblaganje fleš-peći nove borske topionice vatrostalnom opekom nakon što su postavili prvi šamotni sloj koji štiti metalne i betonske konstrukcije od visokih temperatura. Kako nam je rekao Dejan Antić, rukovodilac službe vatrostalnog održavanja stare topionice, službe koja je takođe uključena u radove na ozidu, ugrađuje se oko 900 tona opeke. Dno i bokovi peći oblažu se opekom nemačkog proizvođača (RHI), a svod opekom iz Poljske. - Kompletan ozid, računajući i šamotnu podlogu koja je već postavljena, treba da se završi za 50 dana. Taj sigurnosni šamotni sloj debljine je 30 cm, sada se postavlja drugi tzv. stalni sloj izrađen od opeke koja sadrži magnezit i hrom i iste je debljine, a za njim sledi završni, tzv. radni ozid debljine 45 cm koji je nešto drugačijeg hemijskog sastava, pošto će uvek biti u bakarnom rastopu na preko 1200 stepeni. Ukupna debljina poda fleš-peći biće 106 cm, dok će zidovi pri dnu biti 35, pa 30, a ka svodu 25 cm.
Zoran Todorovski, ovlašćeni inženjer za projektovanje, izradu i nadzor na vatrostalnim i kiselootpornim ozidima, dimnjacima i parnim kotlovima reče nam da se pomenuta makedonska firma već sretala sa sličnim poslovima u Glogovcu (Feronikl) i Kavadarcima (Feni), ali je sada reč o mnogo zahtevnijoj tehnologiji: – Ovde je mnogo vrsta opeke – kaže on. – Sedamdeset formata i petnaest različitih kvaliteta! Zato je veoma bitno da se uzmu prave mere, geodetske koordinate zadate za peć i da se precizno zida. Fuga mora da bude što manja kako rastop ne bi probio, a redosled zidanja savršen – što podrazumeva veliku pažnju kvalitetu i formatu. Posao je veoma složen i zato nema žurbe. Cigle su najboljeg kvaliteta od materijala koji zahteva poseban tretman pri radu. Za prvi i drugi ozid koristi se malter i tzv. dilataciona fuga, dok je kod trećeg poseban postupak rada. Koriste se tzv. niskocementni betoni sa malim sadržajem vode, što povećava kvalitet ozida. Posle poda, ozidaćemo bokove, a na kraju reakcioni i tzv. potisni ili aptejk šaht.
Prvu ciglu ozida peći stavio je najstariji majstor – Ace Ristevski iz Bitolja – koji kaže: – Na sličnim poslovima radio sam i u Makedoniji i po drugim zemljama. Posao je složen, ali mi je dobro poznat, pa više vodimo računa da se neko ne povredi nego što brinemo da će tome što zidamo nešto faliti. Za sada sve dobro ide i nadam se da sve bude gotovo i pre roka.
Miloš Janošević, rukovodilac prženja i topljenja u staroj topionici, uključen je i na novoj u poslove koji su u vezi sa sušenjem koncentrata i radom fleš-peći. Bio je na obuci u Finskoj i na licu mesta upoznao neke detalje nove tehnologije da bi lakše mogao da otklanja probleme ovde, u novoj, ukoliko dođe do njih. Miloš nas podseća da je reč o tzv. fleš-smelting topljenju pri kome se čestice koje stižu sa koncentratom, odnosno šaržom, u trenutku tope i padaju u kupku peći gde se raslojavaju na bakrenac i šljaku.
-Nova peć se od postojeće razlikuje po samom načinu gradnje počev od tzv. setlera (kupke) koji je sa svih strana (čeonih, bočnih, svoda, reakcionog šahta) prekriven žaketima, a s unutražnje strane je vatrostalni ozid. Sama peć ima i tzv. aptejk šaht koji služi kao veza sa kotlom. Kroz taj šaht, pa kroz kotao odvode se gasovi iz fleš-peći u elektrostatički filter gde se otprašuju i hlade da bi mogli da se koriste u novoj fabrici sumporne kiseline. Kapacitet peći orijentisan je na kapacitet sušača šarže koja prolazi kroz njega i izlazi sa optimalnih 0,2 procenta vlage. Tako osušen materijal se pneumatski transportuje do bunkera iznad same peći i nekim novim metodama, preko tzv. liv-sistema (lost in weight) i vazdušnih transportera dovodi do gorionika fleš-peći.
Janošević naglašava da je sam gorionik specifične konstrukcije, nešto novo za nas, jer sadrži centralni mlazni distributer kroz koji se uvodi šarža i procesni vazduh a kroz samo centralno mlazno koplje uvodi se mazut i opet kiseonik. Mazut i kiseonik prvenstveno se koriste kao inicijatori paljenja šarže i egzotermnih reakcija koje slede usled sagorevanja sumpora čiji će optimum u koncentratima određivati efektivnost rada nove peći.
- Glavna prednost nove fleš-peći je u ekologiji jer uz pomoć njenog „gasnog trakta“, odnosno linije za otprašivanje i nove fabrike sumporne kiseline smanjujemo zagađenje u gradu – ističe Janošević. – Nova tehnologija zasnovana na egzotermnim reakcijama donosi i manju potrošnju energenata (uglja, vazduha, kiseonika). Visina rastopa u peći biće oko jednog metra, a odnos bakrenca i šljake 60:40. Temperatura bakrenca u peći je oko 1250 stepeni, šljake oko 1300, a gasova koji napuštaju peć 1270, pa će se njihovo hlađenje na oko 350 stepeni obavljati u kotlu, prvom agregatu do peći, kako bi mogli da uđu u elektrofilter gde se završava njihovo prečišćavanje (otprašivanje) i idu na mokro pranje, pa u novu fabriku sumporne kiseline.
Pogledaj vesti o: Bor
