Izvor: MC Bor, 05.Jul.2011, 16:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plata za treće dete
Bor, 5. jul
U Vladi Srbije se razmišlja o uvođenju novih mera za podsticanje rađanja, ali je teško doći do sredstava. ”Demografska naknada” od 20.000 dinara dobra, ali bez pokrića pišu Novosti.
Demografska slika je alarmantna
Majke bi, u ne takoj dalekoj budućnosti, mogle da dobijaju i ”platu” za treće dete. U predlog građanskog zakona uneta je i odredba da se zaposlenim >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << i nezaposlenim majkama, sve do punoletstva trećeg deteta, isplaćuje mesečna ”demografska naknada” od 20.000 dinara. Ipak, još nije izvesno da li će ova stavka biti usvojena, kao ni kada će sam zakon stupiti na snagu. A najveća dilema je - hoće li uopšte biti novca.
- Ova mera je veoma dobra i stimulativna, ali je pitanje da li je ostvariva - kaže i Ljubomir Pejaković, savetnik ministra za rad i socijalnu politiku. - Mi smo 2008. godine doneli Strategiju za podsticanje rađanja, ali usled nedostatka novca nisu ispunjene sve njene stavke. Tako je bilo predviđeno da se za drugo, treće i četvrto dete roditeljski dodatak isplaćuje jednokratno, ali pošto to nije bilo moguće, on se i dalje daje u 24 rate. A ova nova mera bi iziskivala daleko više novca. Svakom detetu bi za godinu dana trebalo obezbediti 2.400 evra.
Sastavljači novog građanskog zakona su, kao polaznu tačku za svoj predlog, uzeli katastrofalnu demografsku sliku zemlje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 370 seoskih naselja u poslednjih deset godina nije rođena nijedna beba. Prosečna starost stanovništva u Srbiji je 41,2 godine, a iza jedne žene ne ostane dvoje dece, što je minimum za dugoročnu zamenu generacija.
Ipak, da nije sve u novcu, smatraju i u Sektoru za brigu o porodici Ministarstva rada i socijalne politike.
- Iako je novac važan za funkcionisanje porodice, ključni odgovor u vezi sa problemom niskog nataliteta, ipak, nije u njemu - ocenjuju u ovom resoru. - To dokazuje i činjenica da su sve razvijene zemlje pomoću svojih strategija za podršku rađanju, čiji je važan deo bio i finansijska potpora, uspele da podignu nivo fertiliteta za samo deset procenata.
Ministarstvo rada i socijalne politike ipak izdvaja pozamašne iznose za porodičnu zaštitu. Prema rečima Zorana Martinovića, državnog sekretara ovog ministarstva, za 2011. iz budžeta je odobreno čak 39,1 milijarda dinara.
- Najviše je novca izdvojeno za naknade zaposlenim porodiljama, i tu smo namenili 22,8 milijardi dinara - kaže Martinović. - Za dečje dodatke je namenjeno 10,5 milijardi, a za roditeljske 5,8 milijardi dinara.
BEOGRAD BAŠ ODREŠIO KESU
Osim naknada koje dodeljuje država, svaka lokalna samouprava iz sopstvene kase, u skladu sa svojim mogućnostima, izdvaja novac za podsticanje rađanja. Najdarežljiviji je Beograd. Tako se nezaposlenim majkama daje jednokratno 50.000 dinara pri svakom porođaju. Pravo na stalnu novčanu pomoć imaju i roditelji trojki, četvorki, petorki, šestorki i duplih blizanaca. Grad nadoknađuje i razliku od 35 odsto, za koliko je umanjena plata ženama na porodiljskom.
.jpg)
