Izvor: Kolektiv.co.rs, 12.Apr.2017, 09:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planska zamena trake i remont drobilice na kopu Krivelj
Preventiva za pouzdanost Da eventualna havarija ne bi ugrozila najjeftiniji prevoz jalovine u stari borski kop u toku je zamena 400 metara pohabane transportne trake postavljene još 1998. godine i nalivanje obloga drobilice na početku transportnog sistema čiji se start očekuje u petak KOP KRIVELj. – Prošle nedelje je započeta a danas završena zamena 400 metara pohabane trake za transport jalovine iz kriveljskog u stari borski kop. Istovremeno se obavlja i redovni godišnji remont drobilice na početku tog transportnog sistema, pa smo juče imali priliku da gledamo kako se skida „kapa“ drobilice, tzv. mercedes težak 40 tona (izgledom podseća na znak ove poznate marke automobila). Za njim je izvađen i drobeći konus ili takozvana kruška, takođe teška 40 tona, koja svojim kretanjem unutar čeljusti drobilice sitni jalovinu da bi se mogla prevoziti trakama. Reč je o planiranom zastoju kako bi se predupredilo havarijsko kidanje trake koja ovde, uz povremenu zamenu najkritičnijih delova, prevozi milione tona jalovine od 1998. godine. Prema rečima Ivice Đorđevića, tehničkog rukovodioca transportnog sistema i primarnog drobljenja, traka je izdržala dosta duže nego što se očekivalo, a valja znati da se ovakvim transportom ostvaruju velike uštede u gorivu i izbegavaju kvarovi kamiona. Jer, jalovina se ne vozi na planire koji su sada veoma visoko, pa tako ne troši puno goriva niti delova. –Upravo smo počeli remont drobilice – kazao nam je juče Đorđević – a privodimo kraju zamenu 400 metara najduže transportne trake T 104 (ukupno 5.800 metara). U stvari spremljeno je za zamenu 600 metara, ali 200 je na drugom delu trake, pa ćemo i njega zameniti čim se ukaže prilika. Što se tiče drobilice, ona je remontovana početkom jula prošle godine i od tada je ostvarila oko 3.500 radnih sati, odnosno preradila oko 5,3 miliona tona jalovine. Tokom ovog remonta menjamo obloge „kruške“ i malo podižemo stator drobilice da bismo ga okrenuli za 90 stepeni i oštećeni deo tako sklonili na mesto gde se obloge najmanje habaju. Na taj način ćemo uštedeti i vreme i cink za nalivanje obloga, pošto računamo da postojeće izdrže do sledećeg remonta, odnosno prerade još pet-šest miliona tona jalovine. Do petka u prvoj smeni završićemo kompletan remont i pustiti sistem. Desetak naših ljudi radi po 12 sati u dnevnoj i noćnoj smeni na drobilici, a nešto manje ekipe vulkanizera su na traci. Teški su uslovi, ali su ljudi prilično iskusni i uporni. Miladin Buzejić je poslovođa na transportnom sistemu za jalovinu. Reče nam da je posle čekanja na dizalicu i nekih sitnih problema sve dobro krenulo. Pošto je reč o teškim delovima koji se skidaju sa prilične visine, posebno naglašava bezbednosnu stranu posla. – Potrebna je velika opreznost u radu sa sajlama, a pazimo i da nešto ne padne, pošto se skidaju zaštitne ograde da bi mogli da prođu ovako gabaritni i teški delovi drobilice. „Mercedes“ smo spustili sa 15-ak metara, ubrzo ćemo i „krušku“, kako bi ekipa iz Livnice ovde, na licu mesta, topila cink i nalivala obloge. Buzejić i ekipa sa drobilice se dobro snalaze, a i ljudi koji su im pridodati da pomognu, pa računaju da će sistem startovati prema planu. Skoro pet kilometara transportne trake (računajući noseći i povratni deo) prvobitno je sastavljeno od mnogo delova dugih po 300 metara. Danas se isporučuju koturovi od po 200 metara, a spajanje delova dosta je složeno zato što „kostur“ trake čini čelična užad koja se mora povezati, a između ubaciti guma tako da spoj bude besprekoran i pouzdan. Poslovođa vulkanizera Slaviša Mladenović odlično poznaje ovu traku, pošto ju je postavljao pre skoro 20 godina radeći na izgradnji transportnog sistema. Doduše tada je bio u majdanpečkoj ekipi, ali je rešio da pređe u Bor i otad radi na njegovom održavanju. –Montirao sam sve četiri faze u Majdanpeku i ovo mi je peti transportni sistem – kaže smireni i vredni majstor svog zanata. – Deo trake koji menjamo je iz 1998. godine i izdržao je mnogo radnih sati. Traka se pokazala bolje nego što smo očekivali. Sad ubacujemo novih 400 metara, ali ćemo nastojati da, deo po deo, do zime zamenimo što više možemo. Trake spajamo toplom vulaknizacijom koja zahteva stručan i ozbiljan rad. Sajle se nižu, a onda ih u presi vezujemo gumom. I dan-danas radimo sa opremom kojom smo montirali sve pomenute sisteme. Pošto nemamo dovoljno pravih vulkanizera (odavno se i ne školuju), ovde su jedan bravar, električar i dva „drobioničara“. Ja sam jedini vulkanizer, a i u noćnoj smeni imamo jednog koji radi sa sličnom ekipom kao što je ova. Iako se još uhodavaju, momci brzo napreduju i popodne završavamo spajanje trake. Nikoli, Bojanu, Ivanu, Gogi i Slaviši, u zameni trake pomaže i Srđan autodizalicom jer jedan metar trake teži 70 kilograma, što znači da je kotur oko 15 tona. Traka se, inače, menja tako što se nova poveže za kraj stare i dok buldožer svlači staru sa sistema, nova dolazi na njeno mesto, a onda sledi spajanje. Ovom prilikom dvesta metara je stavljeno na nosećem, dvesta na povratnom delu trake, a izbačeni su delovi koji se već bili napukli po sredini.
.jpg)
