Izvor: Kolektiv.co.rs, 11.Avg.2017, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzioneri RTB-a: Sreten Adamović (Borska flotacija)
Mladi da biraju struku koju vole Borska flotacija ostaje mi u lepom sećanju jer sam se u njoj zaposlio sa nepunih 19 godina i 42 godine radio posao koji sam voleo, a tu sam upoznao i suprugu. Moj poziv je tražen, ali nije lak, ima tu zračenja, gasova, stradaju oči, zubi… Međutim, kad se radi sa voljom i najteži poslovi, poput odglavljivanja drobilice ili odmrzavanja cevovoda, uspešno se savladaju – kaže zavarivač rođen u Golubinju na Dunavu, a odrastao u Boru BOR. – Sreten Adamović, penzioner Borske flotacije, rođen je 27. aprila 1961. godine u Golubinju na Dunavu, opština Majdanpek. Imao je tek godinu kada je sa roditeljima stigao u Bor, tako da može reći i da je Boranin. Završio je srednju mašinsku školu i kao zavarivač se zaposlio januara 1980. (sa nepunih 19 godina) u Borskoj flotaciji gde je proveo 42 godine i kao penzioner se vratio svom Dunavu. Ide, kaže, često u Donji Milanovac, mesto divno za odmor. Sreten nije ribolovac, ali ima “zanimacije” na placu i kući gore prema brdu koju je podigao njegov otac. U Milanovcu, kaže Sreten, nije lep samo Dunav, koji svojom širinom tu podseća na more, već su dobri i ljudi, pa se rado spusti do plaže na druženje. –Veći deo svog radnog staža proveo sam kao zavarivač, pa onda kao brigadir u smeni, a poslednje tri godine kao računopolagač u alatnici. To bi se moglo smatrati nekom vrstom pipreme za penziju – kaže Sreten i priča nam kako je biti zavarivač u najstarijem basenskom pogonu. – Pa, bilo je dosta teško. Doduše, kad sam se zaposlio borska flotacija i nije bila toliko oronula, ali je vremenom dosta toga popustilo, a pogon je veoma prostran. Tada nas je bilo više radnika, ali i dovoljno posla. Kasnije nas je bivalo sve manje, a posla sve više. Dugi niz godina održavao sam flotacione mašine, a kasnije otklanjao kvarove u čitavom pogonu – od filtraže do jalovišta. Ja sam voleo svoj poziv i dandanas ga volim. Radio sam i kao elektro, i kao gasni zavarivač. Zanimljiv je, ali i težak, ima tu zračenja, gasova, stradaju oči, zubi… Kao prvog većeg posla u karijeri Sreten se seća izgradnje pogona “Belorečkog peščara”. Sa kolegama iz Krivelja, FOD-a, RGP-a i još nekih firmi, njih trojica iz Flotacije su tri meseca radili na montaži i to mu je ostalo u sećanju: – Veliki posao, odgovoran, proverava se svaki var, ali bilo je i zadovoljstvo – kaže Adamović. – Iz flotacije najviše pamtimo zime kada se na minus 20 ledio kompletan cevovod od pumpe prema filtraži. Morali smo brenerima na cevima da otvarimo „prozore“, da bi ih vrelom vodom odglavili, a onda ih ponovo zavarivali. Tako od cevi do cevi, a mora što pre, jer nema proizvodnje, nema koncentrata. Sreten je imao i nekoliko opekotina, odnosno povreda, kada se, vareći pumpu, okliznuo i pao na leđa sa skoro tri metra visine. Zbog povreda kičme tada nastalih Sreten je otišao u prevremenu penziju (sa 41 godinom i 2 meseca staža). Bole ga, kaže, i ramena od nošenja boca. – Nije to kao sad, nego bocu na rame pa u pogon, tamo gde treba da variš. Ova sa kiseonikom je desetak-petnaest kila, a sa disugasom preko 30. I, kad to nosite 300 ili 500 metara gore-dole po stepenicama u pogonu, ostaju posledice. To vam je ona teža strana posla, ali ima i lepih. Na primer, kad se nešto dobro uradi, završi na vreme ili pre roka, pusti u rad, proslavi… Zadovoljni ste kad znate da ste učestvovali u tome. –U mom poslu – nastavlja Sreten – najvažnije je da var drži, ako je cevovod da ne procuri, ako je konstrukcija da ne padne. Iskustvom sam mnogo toga stekao, ali čovek nije savršen. Uvek može da se nešto uradi bolje, da se nešto unapredi. Ranije se drugačije počinjalo. Imali smo majstore, išli sa njima, nosili boce, pribor, pomagali, gledali, „krali“ zanat. Sada i kad dođe mlađi čovek, mada ih slabo ima, nema ni vremena da se uhodava. Odmah “u vatru”. Najkomplikovanije mi je, na primer bilo, odglavljivanje drobilice. Kad upadne u nju neko strano telo, gvožđe ili zub od bagera, zaglavi je i onda morate da uđete u nju odozdo, da u neprirodnom položaju sečete sve dok ne izbacite to strano telo, a tu je prašina, gasovi, toplota, pa dolazi do gušenja. Jedan stariji kolega se onesvestio. Očigledno da posao kojim se bavio Sreten nije lak i zato je i danas tražen. Njemu, kaže, nikad nije bilo monotono. Uvek se radilo nešto drugo, a najlpeše je, ipak, bilo onih prvih dana kada je bio pun elena, volje. – Taj posao sam voleo, a volim ga i sada – kaže on. – Imam svoj aparat i povremeno zavarim neku ogradu, verandu komšijama… Preporučio bih mladima da odaberu zanat ili struku koju vole, a ne samo da bi nešto završili, pa se kasnije zlopatili na tom poslu ili ostali bez perspektive. Sretenova supruga je takođe radila u borskoj flotaciji i već tri godine je penzioner. – Mi smo se u flotaciji upoznali, kaže on, zajedno smo proveli radni vek i zbog toga mi je Flotacija draga i ostaje mi u lepom sećanju. A, kako provodim penzionerske dane, pitate. Pa, nekako mi je dan bio ispunjenji dok sam radio. Posao, dođete s posla, malo odmorite… Sad je to drugačije, da ne kažem dosadno, mada i penzija, ta sloboda, ima svoje čari, pa kolegama koji još rade čestitam Dan rudara sa željom da je dočekaju. Članak Penzioneri RTB-a: Sreten Adamović (Borska flotacija) se pojavljuje prvo na Kolektiv.
