Izvor: Večernje novosti, 10.Maj.2014, 23:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Penzioner održava večne kuće

NESTVARNO za naše prilike, ili bar većinu grobalja u Limskoj dolini, deluju slike oko večnih kuća na mestu zvanom Jedini bor u selu Slatina: cveće, staze, zasejana engleska trava, uređen prilazni put, ograda, prostor za okupljanje meštana... Sve je to delo ruku Živka Puletića, koji je decenije proveo u Švedskoj, Francuskoj, Africi, Australiji. Po penzionisanju i povratku iz belog sveta - zasukao je rukave. Iz pet kilometara udaljenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Brodareva dolazi na groblje i tu provodi najveći deo dana. - Dirnuo me nemar koji sam zatekao na svakom koraku groblja - kazuje krepki 80-godišnjak. - Rešio sam da uredim nekoliko stotina kavdratnih metara zemlje u kojoj su kosti meni znanih i neznanih. Za šest godina učinio sam ono što sam smatrao neophodnim. Na Jedinom boru su večna prebivališta Puletića, najbrojnije ovdašnje familije, kao i Šćepanovića i Dulovića, još jedinih kuća iz kojih se vije dim. Opusteli su domovi Joksimovića, Draškovića, Jokovića, Bogdanovića i Čičića. - Sve ono što sam prvih godina radio bilo je uzalud, jer sam kosjerom, sekirom i trnokopom sekao bagrem, jasike i breze, ali nisam mogao da se izborim sa panjevima i žilama. Pozavo sam Halila Žigovića, buldožeristu, koji mi je svojski pomogao - priča Živko. U početku su meštani vrteli glavom, neki i negodovali. Rodbina pokojnika je, uglavnom, uredila spomenike, a za one kojima nije imao ko - Živko je čistio mahovinu sa nadgrobnih ploča. I tako podsećao komšije da su groblja ogledalo živih i njihove istrajnosti u čuvanju uspomena na svoje pretke. I nije štedeo, a ni računao uloženo. Nije se ženio i kaže, malo u šali, da nema kome da pravda troškove. Ako nekome zatreba, u zgradici van groblja je kompletan alat: od klešta i čekića do kolica, krampa i kosilica, žice... Na uzvišenju je klupica, za predah i razgovore, podsećanje na životopise uklesane u mermeru. AMANET U GROBNICI na kojoj je natpis o đedu Joveti, doseljeniku iz Rovaca i rodoslov predaka osnivača groblja, sakupljeni su i posmrtni ostaci njihove dece koja su umirala pre rata. - Na zajedničkoj mermernoj ploči uz njihova je i moje ime. Nadam se da će oni koji budu odlučivali gde da me sahrane - moju želju ispoštovati. Samo toliko tražim - podseća Živko na amanet.

Nastavak na Večernje novosti...