Izvor: Kolektiv.co.rs, 13.Dec.2017, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oni nose proizvodnju na kriveljskom kopu
Tri decenije između dve sirene – minerske
Kad se oglasi ona druga znači da je miniranje uspelo, da je svako u ekipi dobro obavio posao i da su ispoštovani svi zahtevi dugogodišnjeg poslovođe Gorana Petrovića u pogledu bezbednosti ljudi i mašina. Karijeru je započeo na borskom kopu, nastavio na kriveljskom, „Cerovu“ i Zagrađu, obučio je mnogo mladih palilaca, ali uvek ističe da je ovo posao koji nikad ne zavisi od jednog čoveka
KOP „KRIVELj“. – Goran Petrović je jedan od trojice poslovođa-minera na kriveljskom kopu, koji je počeo na Borskom, sve vreme radi na kopu „Krivelj“, ali je i dvaput je otvarao „Cerovo“, minirao u Zagrađu i Belorečkom peščaru. Gotovo sva miniranja u borskim rudnicima poslednjih 27 godina nisu prošla bez Petrovića i baš takvi, iskusni mineri, danas su potrebni – kaže upravnik Milan Delić. Jer, mladi radnici dolaze – odlaze, a Goran je mnoge od njih dobro obučio, pošto je mnogo toga i sam naučio od starijih poslovođa i inženjera.
–Goran je „kompletan“ u pogledu struke i vrlo odgovoran i kao radnik i kao čovek, cenjen i važan ne samo za kriveljski kop, već i čitav RBB – ističe Delić. – Do najsitnijih detalja planira miniranje, a posebno sklanjanje mašina i ljudi. I, dok se potpuno ne ispoštuju njegovi zahtevi – nema miniranja! Zahvaljujući tome nikad nismo imali oštećenja mašina niti povrede, a svojim procenama koliko eksploziva u koju bušotinu da se stavi, kolika da bude visina čepa, na koji način da se aktiviraju, uvek je postizan i drugi cilj – odgovarajuća granulacija miniranog materijala.
Kao što se mnogo toga u životu desi slučajno, tako se i Goran – kako nam reče dovršavajući seriju mina pri dnu kopa – nekako našao među minerima. Od početka radnog staža, od palioca mina, polako je napredovao do poslovođe. Poznatu opasku da se u minerskom poslu samo jednom greši on ovako komentariše: – Ovo je posao koji nikad ne zavisi od jednog čoveka. Ovde je bitna kompletna ekipa, kako je sinhronizovana tako se i posao obavi. Najpre zavisi od naših koleginica u magacinu koje donose sredstva koja mi biramo shodno tome kakva se sredina minira, potom od palilaca mina koji prate ceo proces, pa od naših dobavljača kakav su nam eksploziv danas napravili i doterali, ali i od dogovora sa poslovođama i inženjerima u smeni, kao i geolozima o tome kakva je sredina koju miniramo. Dosta nam znače i informacije od samih bušača – kako je proteklo bušenje i da li ima promena na terenu nakon bušenja. Od svih tih saznanja zavisi koliko ćemo eksploziva staviti. Čitav taj proces zaokružuje se tim jednim miniranjem „smeštenim“ između dve sirene i ono mora biti efektno i bezbedno.
Bezbednost ljudi i materijalnih dobara za Gorana su na prvom mestu, jer sredstva koja se koriste klasifikovana su kao opasna. Zbog toga miner i pre nego što kroči na kop mora da nauči čega i kako treba da se pazi. – A, nama koji smo u ovom poslu već dugo ključno je da li postižemo osnovni cilj – usitnjenost materijala od koje zavisi dalji proces – utovar, prevoz i prerada rude. Ona se ostvaruje odgovarajućim rastojanjem između mina i geološkim podacima o terenu tako da su bušenje i miniranje dva neodvojiva posla. Dobra procena serije, odnosno izbor geometrije bušotina, količine eksploziva po svakoj, način iniciranja (milisekundno sa usporenjem, manja celina, veća), rezultiraju željenom granulacijom. Tako se izbegavaju krupni komadi koji ne mogu na drobljenje pa se, ako je reč o rudi, ne iskoristi, a ako je jalovina vozi na planir i tako povećavaju troškovi.
– Ovde radimo sa eksplozivnim smesama tipa „anfo“ i „slari“ – objašnjava Petrović. – „Slari“ su eksplozivi za ovodnjene bušotine, a „anfo“ za suve. Količina koja ide u jednu bušotinu zavisi od više faktora, ali je u proseku od 300 do 500 kilograma. To znači da za jednu klasičnu seriju ovde može da se upotrebi desetak – dvanaest, možda i dvadeset tona. Danas ćemo aktivirati seriju od dvadeset bušotina, ali odmah da naglasim da ovde na kriveljskom kopu radimo manje serije sa manje eksploziva prvenstveno zbog blizine sela i smanjenja potresa koji mogu da izazovu pukotine na zgradama.
Svakog dana minira se nešto drugo, neka druga stena, na drugom delu kopa, pa je ovaj posao zanimljiv, zahtevan i nikad nije završen opaljivanjem serije. – Signal za prestanak radova na miniranju oglašava se tek onda kad mineri pregledaju seriju i ustanove da su sve bušotine inicirane i sva eksplozivna punjenja obavila svoj posao. Retki su slučajevi, ali se desi, da mina ne opali. Tada je obezbedimo i, ako uslovi dozvojavaju, aktiviramo u istom terminu.
Najveće miniranje u karijeri Gorana Petrovića, a on kaže i jedno od najvećih miniranja u Evropi koje nije prevaziđeno do današnjih dana, bilo je miniranje pri otvaranju rudnika „Cerovo“ sa 624 bušotine i oko 244 tone eksploziva! Otuda je poruka našeg sagovornika mladima koji vole izazove da će ih kao mineri imati celog radnog veka. Goran je, inače, otac tri kćeri: 17-godišnje Anđele, 16-godišnje Kristine i devetogodišnje Petre koje su odlični đaci.
Članak Oni nose proizvodnju na kriveljskom kopu se pojavljuje prvo na Kolektiv.
Pogledaj vesti o: Bor
