Izvor: S media, 01.Nov.2010, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležavanje 140 godina industrijalizacije
Otvaranje rudnika u Kostolcu 1870. godine i početak intenzivne industrijske eksploatacije lignita u tom rudniku uzima se kao godina kada je započeto industrijsko doba u Srbiji.
Prvi koncesionar Kostolca, na osnovu ugovora iz 1870. godine, bio je Franjo Veštečki, dok je dve godine kasnije vlasništvo nad rudnikom preuzeo jedan od najvećih industrijalaca tog vremena, DJordje Vajfert, koji je tada dobio koncesije za istraživanje i iskopavanje ruda bakra i zlata u Boru, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << žive na Avali i lignita kod Kostolca.
Nekoliko godina kasnije Vajfert je prodao borski rudnik jednoj francuskoj kompaniji, ali ne i kostolački basen, koji se nalazi na 12 kilometara od dunavskog pristaništa Dubravice u požarevačkom srezu i koji je spadao u modernije i bolje opremljene rudnike onog vremena.
Prvi izvoz iz Kostolca ostvaren je već iste godine, kada je su u Austrougarsku izvezene 51,2 tone uglja.
Kostolac se našao i na prvoj Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine medju tri izlagača iz tadašnje Srbije, a tri godine kasnije u rudniku je počela da radi i prva električna centrala snage 45 kilovata.
U novembru 1948. godine puštena je u rad prva termoelektrana "Mali Kostolac", snage osam megavata.
Prvi blok termoelektrane "Kostolac A", snage 100 megavata, pušten u rad 1968. godine, u tom trenutku je bio najveći termoenergetski blok u Srbiji.
Otvaranjem novog kopa "Drmno", 1987. godine, u velikoj meri je uvećan kapacitet za proizvodnju uglja u kostolačkom basenu, dok se godinu dana kasnije prvi blok termoelektrane "Kostolac B", snage 348,5 megavata, uključuje u mrežu elektroenergetskog sistema Srbije.
Drugi blok, istovetne snage, počeo je s radom tri godine kasnije.
Prošle godine puštanjem u rad novog, petog BTO sistema na kopu "Drmno", dodatno je uvećan kapacitet za proizvodnju uglja.
Povodom obeležavanja 140. godišnjice industrijalizacije Srbije, u martu je održana izložba o prvom rudniku uglja u Kostolcu, čijim je otvaranjem započeo period industrijskog doba u našoj zemlji, a Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" je povodom jubileja u aprilu emitovalo poštansku marku nominalne vrednosti 22 dinara.
Tanjug
Pogledaj vesti o: Bor
