Izvor: Kolektiv.co.rs, 05.Jun.2015, 11:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novom opremom duplirana iskorišćenja u borskoj flotaciji
Zadovoljni tokom uhodavanja
Nova drobilica i vertiklani mlin nadmašili očekivanja, pa su već nakon mesec dana rada nove linije dobijene projektovane vrednosti drobljenja i mlevenja nove topioničke šljake.- Ovih dana postavljen kran a privodi se kraju i sistem za otprašivanje pogona drobljenja. -Radnici su prošli obuku na novoj opremi i već rutinski rade u mnogo boljim uslovima
BORSKA FLOTACIJA. – Nakon dugogodišnje stagnacije, u borskoj flotaciji se polako ukazuju rezultati ulaganja u njenu modernizaciju, prvenstveno u izgradnju nove linije za preradu topioničke šljake. Kako nam je rekao upravnik Goran Stojić proces sa novom opremom se veoma brzo uhodava, a tehnološki pokazatelji su sve bolji. Uz maksimalno angažovanje svih radnika, on očekuje da se uskoro ustale na punom kapacitetu prerade i projektovanim vrednostima prvenstveno na liniji prerade šljake, a i rude.
– Uhodavanje teče vrlo dobro i mi smo prezadovoljni – kaže Stojić. – Istini za volju imamo puno teškoća, ali ih rešavamo, sami ili uz pomoć stručnih kuća. Radnici su prošli kompletnu obuku sa novom opremom, što se prevashodno odnosi na novu drobilicu i vertiklani mlin, i posle početne opreznosti sve je već prešlo u rutinu. Svi su se uverli da je mnogo lakše raditi sa novom opremom, sa elektronikom, i to u mnogo boljim uslovima.
Podsetimo, prvo što je urađeno u borskoj flotaciji je rekonstrukcija sistema drobljenja. Dve stare drobilice zamenjene su novom „HP 200“ droblicom kompanije „Meco Minerals“ i ubačeno je još jedno sito. U veoma kratkom roku, za svega par meseci ceo sistem doveden je, po Stojićevoj oceni, do optimalnog rada i sve funkcioniše kako treba. – Dobili smo projektovani kapacitet – kaže naš sagovornik – čak i nešto više od toga. Projektovani kapacitet sistema drobljenja je 150 tona na sat, a mi postižemo i 200 tona i to projektovane granulacije: sitnije od 16 mm.
Potom se krenulo u rekonstrukciju transportnog sistema od drobljenja do bunkera mlevenja i radovi su pri kraju. Rekonstruiasna su i dva stara mlina, jedan sa kuglama drugi sa šipkama, i montiran novi vertikalni mlin koji predstavlja novinu u svetskoj tehnologiji, a pogotovo kod nas. – Sada imamo trostepeno usitnjavanje – objašnjava Stojić. – I tu smo dostigli kapacitet od 38 do 40 tona na sat i projektovano usitnjavanje, a to je da 80 odsto sirovine bude sitnije od 38 mikrona. Svake nedelje imamo opsežna snimanja tehnološkog procesa kojima se prate svi parametri. Oni nisu bili od početka takvi, ali evo već mesec dana rada nove linije za šljaku dobili smo projektovane vrednosti. Što se tiče usitnjavanja, svako novo snimanje pokazivalo je bolje rezultate od prethodnih, a kada je reč o flotiranju tu smo dobili iskorišćenje od 71 odsto (i to sa starim flotacionim mašinama, kako je i projektovana prva faza). Stare mašine su tipa „Denever“ i kompletno su remotovane: počev od mehanizam, preko komora, do cevovoda.
U narednom periodu planirana je zamena ovih mašina. Umesto njih doći će nove od kojih u borskoj flotaciji očekuju mnogo bolje tehnološke rezultate budući da će kompletan proces, kao i u Velikom Krivelju, biti potpuno automatizovan. Upravnik podseća i na izrazit ekološki aspekt rekonstrukcije ovog starog pogona u kome se najzad dogodio “sudar” novog i starog i taj poluvekovni kontrst najmodernije i najstarije opreme vidljiv je na svakom koraku. Posebnu ekološku dimenziju ima sistem za otprašivanje drobljenja koji se takođe završava ovih dana i koji će ljudima koji tamo rade pod maskama doneti mnogo bolje uslove.
–Možemo da kažemo da već sada, u ovoj prvoj fazi projekta, imamo duplo veće iskorišćenje nego što je bilo na staroj šljaci, a bez novog vertikalnog mlina. Naravno, mi se ne zadovoljavamo sa ostvarenih 71 odsto iskorišćenja i težićemo da na svaki način poboljšamo te parametre, da popravimo sadržaj bakra u koncentratu koji je sada 23, a cilj je da on bude 30 odsto kako je i predviđeno projektom po okončanju njegove druge faze. Ta druga faza podrazumeva još 13 novih flotacionih RCS-mašina. Pet velikih (zapremine 40 kubika) za osnovno i kontrolno flotiranje i osam mašina (od po pet kubika) za prečišćavanje. Te mašine prati kompletna automatika, a kompletiranjem procesa i njegovom automatskom kontrolom težimo iskorišćenju koje je veće od 80 odsto.
U flotaciji su veoma zadovoljni i novim vertikalnim mlinom: – Mlin se pokazao odlično – kaže upravnik. – Čak i bolje nego što smo očekivali. Njegovo održavanje mnogo je lakše nego održavanje starih horizontalnih mlinova. Potrošnja energije i normativa dosta je manja, a stepen usitnjavanja odličan. Ne proizvodi nikakvu buku i gotovo da nema nikakvih vibracija. Dok se borimo za što veću i bolju proizvodnju, pripremamo se i za tu drugu fazu rekonstrukcije našeg pogona. Trećeg juna, uz pomoć velike dizalice, montiran je (remontovani) kran koji će opsluživati halu u kojoj će se vertiklanom mlinu pridružiti nove mašine. Kran je nosivosti deset tona i „izlazi“ van hale, tako da će se nova oprema i procesni normativi njime, sa kamiona, direktno unositi u pogon.
Borska flotacija je u maju preradila oko pet hiljada tona nove šljake sa prosečnim iskorišćenjem od 71 odsto i dala koncentrat sa 23 odsto bakra. Valja, međutim, reći da je šljaka iz nove fleš-peći bogatija bakrom, sadržaj je negde oko 1,4 odsto, dok će šljaka iz konvertora biti još bogatija. Kad se pomeša sa ovom iz fleš-peći biće u proseku sa dva odsto bakra, što je bogatije od rude iz bilo kog ležišta koje eksploatišu basenski rudnici. Kako se ceo sistem još uhodava očekuju se dalja poboljšanja i sa ovom starom opremom, ali kada prorade i nove flotacione mašine onda će se dobiti konačni efekat ciljan projektom. U maju je prerađeno 48.000 tona jamske rude (što je sada uobičajeni mesečni domet u odnosu na neke prethodne mesece) i pet i po hiljada tona nove šljake. Topionici je isporučeno 311 tona bakra u koncenratu iz jamske rude i 54 tone iz nove šljake. Kad se sve zahukta onda će se mesečno prerađivati 26.000 tona nove šljake mesečno.
Pogledaj vesti o: Bor
