Izvor: Kolektiv.co.rs, 29.Dec.2017, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novogodišnja konferencija za novinare poslovodstva RTB-a Bor
Stabilnom proizvodnjom do dobiti
Ovu godinu RTB završava sa 43.000 tona bakra, 700 kilograma zlata, šest-sedam tona srebra i prihodom preko 300 miliona dolara koji obezbeđuje zaradu blizu 73 miliona dolara. – Do danas nismo imali nijedno kašnjenje u plaćanjima obaveza iz UPPR-a. Nismo dozvolili da ne platimo struju na vreme, kao ni reprogram vezan za struju, rudnu rentu, preostale obaveze iz UPPR-a (u decembru 1,6 miliona dolara), niti da nam kasne obaveze prema radnicima, a dato je i 36 miliona dolara samo na ime kredita za novu topionicu – rekao je generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski. – Basenu je potreban 331 milion dolara da bi se otvorilo „Cerovo“, podigla proizvodnja u Jami, „ukotvila“ proizvodnja u Majdanpeku i došlo do 80.000 tona bakra godišnje
RTB. – Ovu godinu završavamo sa 43.000 tona bakra, 700 kilograma zlata, šest-sedam tona srebra i prihodom preko 300 miliona dolara koji nam obezbeđuje EBITDU (prvi podbilans) od blizu 73 miliona dolara. To je jedna od boljih godina zato što smo, na prvom mestu, stabilizovali proizvodnju, što je cena bakra vraćena na realnu i što smo, kako reče predsednik UO kineske kompanije Zijin, „vladali troškovima“ („ako neko postigne EBITDU sa ulazom – prosečnim sadržajem bakra od 0,20-0,30%, onda je to za svako priznanje“). Nikada kao ove godine otkad sam ovde nije se više trudilo da sve što se ne mora i ne troši, sve sa strogom kontrolom. Ovom prilikom moram pohvaliti ceo moj tim koji je dao svoj maksimalni doprinos svako na nivou na kome se nalazi, ali i svi radni ljudi Basena da se ostvare ovakvi rezultati. Nadam se da ćemo sledeću godinu sigurno završiti sa većim prihodom i zaradom, i očekujem da to bude za oko 20 procenata. To što nam je država ove godine pomogla u poboljšanju likvidnosti i dala dve milijarde dinara mora da se vrati kroz veću proizvodnju, veći prihod i veću dobit.
Ovim rečima je Blagoje Spaskovski, generalni direktor Rudarsko-topioničarskog Basena Bor, ocenio poslovanje kombinata bakra u ovoj godini na današnjoj tradicionalnoj, novogodišnjoj konferenciji za novinare poslovodstva RTB-a. Nastavljajući da komentariše poslovanje kompanije, istakao je da je Basen sve obaveze prema državi blagovremeno izvršavao.
– Obaveze iz UPPR-a teku kao planinski potoci i do danas nismo imali nijedno kašnjenje u plaćanjima, jer bi nas svako kašnjenje po odluci Privrednog suda odvelo u stečaj. Nismo dozvolili da ne platimo struju na vreme, kao ni reprogram vezan za struju, rudnu rentu, preostale obaveze iz UPPR-a (u decembru 1,6 miliona dolara), da nam kasne obaveze prema radnicima. Dato je 36 miliona dolara samo na ime kredita za novu topionicu. Ako je igde pametno uložen novac i ako igde sa radošću plaćamo, onda je to ovde, samo iz jednog razloga – što smo živeli u eri kada smo najviše osećali dim. Nadam se da ćemo sve obaveze ispuniti i u sledećim godinama.
Praznična čestitka
Generalni direktor Basena je (sa kašnjenjem zbog poslovnih obaveza) čestitao Božić pripadnicima katoličke vere i, takođe, uputio čestitke za ovaj veliki hrišćanski praznik svim pravoslavnim vernicima. – Svima vama, građanima Bora, Majdanpeka, timočkog regiona, Srbije, svim saradnicima sa kojima radimo i bez kojih ne možemo, želim srećnu Novu godinu, puno sreće, dobro zdravlje i dug život. Vama iz „sedme sile“ zahvaljujem na korektnom izveštavanju, što ste stalno bili sa nama i u trenucima kada je bilo teško, te 2015. i 2016., kada je krenula proizvodnja, i 2017, kada je proizvodnja bila visoka i cena bakra došla na realan nivo. Naša buduća saradnja mora ići samo u pravcu dobrih odnosa.
Čelni čovek Basena je ovu godinu ocenio kao istorijsku po mnogo čemu, pre svega, po čistom nebu i definitivnom uhodavanju nove topionice i fabrike sumporne kiseline. – Namerno ističem ekologiju ispred ekonomije, jer su Borani i meštani okolnih sela 100 godina udisali sumpor-dioksid, deca i građani oboljevali, radnici trpeli znatno veću koncentraciju sumpor-dioksida. Krajem 2009. koja je ostala zabeležena kao istorijska, ali u negativnom smislu (13. februara pojavila se koncentracija SO2 od 32.870 mikrograma po normalnom metru kubnom), donosi se odluka i zaključak Vlade Srbije da se radi nova topionica. Građena je s mnogo muka, nedostatkom para i znanja. Posebno posle puštanja u rad i požara u Sumpornoj, kada Kanađani napuštaju gradilište, samouki krećemo u uhodavanje. Te 2015. godine bio sam na prekretnici i pitao se da li ćemo uhodati parametre, a uz to i cena „crvenog“ metala pada. Bakar ne odlazi u katodu, već u šljaku i hladne materijale, odnosno nedovršenu proizvodnju, godina se maksimalno finansijski pogoršava. I da tada nije bilo države i Vlade, na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić, da nas materijalno i moralno podrži i da smo tada stali, topionicu nikada ne bismo završili. Ipak, Vlada i menadžment RTB-a sačuvali su 5.100 radnih mesta, i to sa dosta dobrom platom.
–Ova godina je potvrdila sve priče da ćemo uspeti, i uspeli smo! Sada imamo samo 50 i ispod 50 mikrograma SO2 po normalnom metru kubnom i otud je „ekološka zvezda“ koju nam je dodelila Agencija za zaštitu životne sredine, kao i kandidatura za evropsku nagradu. Mnogo je urađeno i u gradu – da nije bilo RTB-a i uplate 450 miliona dinara u budžet borske opštine, pored svih davanja „svežih“ para državi, ne bi se toliko asfaltiralo i u gradu i u selima (180.000 kvadrata), renovirala sala u Sportskom centru, raskrsnica iznad Brestovca i održao standard radnih ljudi. To je delo radnih ljudi RTB-a, njegovog menadžmenta, sadašnje Vlade.
Spaskovski se zatim zapitao zašto svi redom, počev od prvog čoveka Srbije do njega i članova menadžmenta, pominju strateško partnerstvo i promenu vlasničke strukture Basena pored ovako dobrih rezultata kompanije. – Nacionalno bogatstvo nije bogatstvo radnika i poslovodstva RTB-a, već države Srbije. Ona ima interes da kroz RTB povećava svoj BDP, ali nema novca, a nemamo ga ni mi, da investira u rudarstvo, kako bi se topionica popunila sopstvenim koncentratom koji donosi znatno veću zaradu od uslužne prerade (da nema uvoznog koncentrata, imali bismo negativu od 16 miliona dolara po godini). Kombinat bakra ima 1,345 milijardi tona rude, ima znanja, ali nema novca. A, nije ni praksa da država investira u otvaranje rudnika. Otud obrazloženje i razlog da se ide u strateško partnerstvo koje će naredne godine, nadam se, biti završeno. Znači, ne prodaje se RTB nego se iznalazi strateški partner koji će ulagati u otvaranje rudarstva – koliko uloži toliko će imati udela u RTB-u. U prvom sagledavanju Basenu je potreban 331 milion dolara da bi se otvorilo „Cerovo“, podigla proizvodnja u Jami, „ukotvila“ proizvodnja u Majdanpeku i došlo do 80.000 tona bakra godišnje. Topionica je testirana i, iako je građena za 80.000 tona bakra i preradu 400.000 tona koncentrata, položila je ispit da može preraditi 500.000 tona koncentrata i dati 100.000 tona „crvenog“ metala. Dakle, cilj je da se dođe do ovih 100.000 tona i time prihod RTB-a, sa današnjom cenom bakra, poveća na 710 miliona dolara, što je 2,3 puta više nego sada. Za toliko će i učešće RTB-a biti veće u BDP-u, a samim tim ekonomski će ojačati i država Srbija.
Tvrdnju novinara da Ministarstvo rudarstva za nekoliko narednih godina predviđa oko 25 miliona evra za izgradnju kriveljskog kolektora i pitanje zašto nije iskorišćen kredit Svetske banke kao „lepa prilika da se to uradi“, Spaskovski je ovako komentarisao: – Uslov SB bio je da se započne sa topionicom. Mi smo malo kasnili sa tim, a tada je rečeno: Ukoliko ne uklonite izvore degradiranja tla ne nožemo vam dati novac da ga sanirate da bi ga ponovo zagadili, to nije praksa SB. Mislim da je to pravi razlog zbog kojeg se SB povukla i „kaznila“ nas sve u Srbiji, te smo morali sami da krenemo u izgradnju kolektora. Kolektor finansiramo iz sopstvenih sredstava. Iako je u budžetu predviđeno 100 miliona za ovu godinu, nismo ih povlačili zbog toga što ćemo ih iskoristiti (kada završimo novi kolektor) za ojačanje starog tamo gde ocenimo da će popustiti.
Spaskovski je naglasio da se odustajanjem od kredita SB odustalo i od (nove) trase (starog) kolektora kroz stensku masu i objasnio novinarima da se novi gradi u tzv. nultom polju. U njemu se može lagerovati flotacijska jalovina narednih 20 godina, i to sa povećanom proizvodnjom u „Krivelju“ i „Cerovu“. Stari se ojačava da izdrži ono čime je opterećen i skoro kilometar je već saniran. Preostaloj deonici od oko 700 metara su i namenjena pomenuta 100 miliona.
Na opasku novinara da je kreditom SB bila predviđena i sanacija jalovišta, odnosno prekrivanje njihove površine zemljom, Spaskovski je kazao kako je greh što to nije ostvareno tako jeftinim kreditom (kamata jedan odsto, grejs-period 10 i rok vraćanja 20 godina). To sada „pada“ RTB-u i on je počeo da nasipa oštreljsku branu humusom. To će se nastaviti, a ovih dana se pokreće i priča da se iskoristi proizvod jednog našeg izumitelja iz Srbije kojim se prska jalovište ili brana, stvara kora i tako sprečava dizanje prašine. RTB jeste eliminisao dim, ali naselja Sloga, Slatina i Oštrelj još nemaju potpuno čist vazduh, naročito kada vetar podigne prađinu. Ljudi koji tamo žive nemaju drugo rešenje nego da zatvaraju prozore. Zato se borsko jalovište („H“) i brane na oštreljskom, moraju zaštititi ili pomenutim sredstvom koje stvara koru ili prekriti humusom i zasejati travom.
I u Majdanpeku je teža situacija na tom planu – dodao je Spaskovski – otkako se krenulo u otvaranje „Južnog revira“. Tamo na deset metara od prozora prolazi put kojim idu teški kamioni ali stanarima, kako su mu kazali, ne smeta toliko buka, koliko prašina. Zato je pokrenut teneder za kupovinu cisterne kojom će se zalivati ta granična deonica sa gradom. Pojačaće se i postojeći monitoring za merenje koncentracije prašine, kao što se i u Krivelju meri jačina potresa pri miniranju, uz konekciju sa državnim ustanovama koje sve to kontrolišu.
J. Stanojević
Antrfile
Praznična čestitka
Generalni direktor Basena je (sa kašnjenjem zbog poslovnih obaveza) čestitao Božić pripadnicima katoličke vere i, takođe, uputio čestitke za ovaj veliki hrišćanski praznik svim pravoslavnim vernicima. – Svima vama, građanima Bora, Majdanpeka, timočkog regiona, Srbije, svim saradnicima sa kojima radimo i bez kojih ne možemo, želim srećnu Novu godinu, puno sreće, dobro zdravlje i dug život. Vama iz „sedme sile“ zahvaljujem na korektnom izveštavanju, što ste stalno bili sa nama i u trenucima kada je bilo teško, te 2015. i 2016., kada je krenula proizvodnja, i 2017., kada je proizvodnja bila visoka i cena bakra došla na realan nivo. Naša buduća saradnja mora ići samo u pravcu dobrih odnosa.
Članak Novogodišnja konferencija za novinare poslovodstva RTB-a Bor se pojavljuje prvo na Kolektiv.
Pogledaj vesti o: Bor
.jpg)
