Izvor: Kolektiv.co.rs, 03.Apr.2015, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova era u istoriji Bora i RTB-a
Nova fleš-smelting tehnologija i jedinstveno preduzeće Nova topionica i fabrika sumporne kiseline najveći su ekonomski i ekološki projekat na Balkanu. – Kratak spoj u mokrom elektrofilteru odložio livenje prve anode u novoj topionici. – Za sam početak rada nove topionice RTB neće moći da obezbedi svih 400 hiljada tona koncentrata bakra iz sopstvenih rudnika, pa je neophodan uvoz. – Predstoji izlazak iz restrukturiranja kada će Basen postati jedinstveno preduzeće koje će imati jedan žiro-račun, jedan Nadzorni organ, jedno rukovodstvo… RTB BOR. – Izgradnjom nove topionice i fabrike sumporne kiseline i praktično je počela budućnost Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Kada uskoro bude izlivena i prva anoda po novoj fleš-smelting tehnologiji i kada izlaskom iz restrukturiranja (do kraja juna) Basen postane jedinstveno preduzeće – posle 112 godina od početka rada počeće nova era u istoriji Bora i RTB-a. Pripreme i za jedno i za drugo su u završnoj fazi. Posle završenih priprema neočekivano se desila havarija koja je za neko vreme odložila livenje prve anode u novoj topionici. –Došlo je do kratkog spoja u mokrom elektrofilteru, pa je izgorela plastična cev koja se, inače, radi kod nas. To će brzo biti sanirano. Svuda u svetu uhodavanje ovako komplikovanog objekta (i u građevinskom, i u mašinskom, i u elektro, a posebno u tehnološkom smislu) traje šest do devet meseci. Najvažnije je da niko nije povređen i da svi žele da prva anoda u novoj topionici bude što pre izlivena – kaže Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB-a. Za sam početak rada nove topionice RTB neće moći da obezbedi svih 400 hiljada tona koncentrata iz sopstvenih rudnika, pa je neophodan uvoz. –RTB može dati oko 250.000 tona koncentrata bakra (oko 47.000 tona metala), a ostatak od 150.000 tona će biti iz voza. Teško je proizvesti toliko koncentrata iz naših rudnika, ali još je teže obezbediti ga i dovesti sa Atlanskog okeana, iz Kazahtana, Rumunije, Švajcarske, ili iz Bugarske. Ipak, biće dovoljno koncentrata bakra za rad nove topionice. Nova topionica i fabrika sumporne kiseline najveći su ekonomski i ekološki projekat na Balkanu. Tehnologija je takva da je sistem potpuno zatvoren i da će nebo nad Borom i okolinom biti čisto kao i pre otvaranja rudnika 1903. godine. Neće biti ni zagađenja otpadnih voda i zemljišta. –Sopstvenim snagama izgradili smo i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Utrošili smo svega 1,4 miliona evra, a predračunska vrednost novog postrojenja bila je 45 miliona. Niko nije verovao da ćemo ga završiti za tako male pare. Zahvaljujući njemu, otrovni metali biće lagerovani u zatvorenom sistemu, ostaće u mulju, pa prljava voda više neće odlaziti u Borsku reku – napominje generalni direktor RTB-a. – Čim se nova topionica i fabrika sumporne kiseline uhodaju, svake subote otvorićemo kapiju da naši građani vide kako teški metali ostaju na dnu jezerceta u postrojenju za prečišćavanje voda i ne odlaze u vazduh. Strateško partnerstvo Da bi RTB povećao proizvodnju u svojim rudnicima, neophodno je strateško partnerstvo za otvaranje Cerova, Čoka Marina i Borske reke. U toku je priprema tendera i već se pojavljuju ozbiljne svetske kompanije koje su zaintresovanie za strateško partnerstvo. –Tender će biti transparentan i imaće dug rok za prijavljivanje, mada moramo da imamo na umu da nam je što pre potreban domaći koncentrat zato što posedujemo dobro rudno ležište i zato što je veća zarada iz domaćeg koncentrata nego iz uvoznog. To treba što pre iskoristiti, pogotovo što ima najave da će cena bakra rasti. Prognoze Svetske banke, Siti banke, Standard banke, Meco mineralsa, Rio Tinta i drugih govore da će cena crvenog metala do kraja godine otići na sedam hiljada dolara za tonu da bi već početkom sledeće dostigla 7.200 dolara. Zato moramo što pre raspisati tender – kaže Spaskovski. – Očekujem pozitivan ishod nakon raspisvanja tendera i otvaranja Cerova. A Cerovo će nam doneti novu količinu koncentrata i apsolutnu popunu kapaciteta u topionici zajedno sa razvojem Majdanpeka jer će i u Majdanpeku biti duplirana proizvodnja. Zajedno sa stabilizacijom proizvodnje u Krivelju i sa onim što će dati Borska reka mi ćemo za dve do dve i po godine imati i višak koncentrata. Menadžment Basena, zajedno sa metalurzima, već sada sagledava mogućnosti za povećanje metalurških kapaciteta za petnaestak procenata. –To se već sada može postići povećanjem kvaliteta imputa, a kasnije povećanjem kapaciteta na sušaču, pojačanjem ili izmenom brenera i povećanjem fizičkih količina koje će ući u peć. Zadatak nam je da povećamo kapacitet nove topionice na 95.000 tona metala ili skoro 500.000 tona koncentrata bakra. Imamo obavezu da radimo na povećanju prihoda RTB-a i povećanju broja radnih mesta za mlade ljude. Većim prihodom povećaćemo učešće RTB-a u BDP-u države Srbije jer moramo zemlji i Vladi vratiti za sve ono što su pomogle. Jer, Vlada i premijer Aleksandar Vučić, kad nam je bilo najteže, doneli su odluku da nam obezbede kredit, a ne budžetska sredstva, za završetak topionice. Bez tih trideset miliona evra mi ne bismo završili topionicu sigurno za još godinu-dve. Osvrćući se na sve ono što je urađeno od oktobra 2008. (kada je došao na čelo Basena) do završetka izgradnje nove topionice i fabrike sumporne kiseline, Blagoje Spaskovski posebno ističe da je obećao da neće biti otpuštanja radnika, ali ni opuštanja, i da će RTB ostati državno preduzeće: –Danas imamo novu topionicu, novu fabriku sumporne kiseline, Cerovo koje radi i koje će za dve godine biti četiri puta veće. Imaćemo Krivelj sa 10,6 miliona tona rude za preradu (već sada je dostigao 10,5 miliona). Imaćemo Borsku reku koja će izvlačiti 1,4 miliona vrlo brzo, pa tri-četiri miliona tona rude za pet-šest godina. Imaćemo Majdanpek sa duplom proizvodnjom i Čoka Marin gde nameravamo da za mesec dana počnemo doistraživanje, pa ćemo imati veću količinu bakra. Time ćemo imati veće učešće u BDP-u, što nam je cilj i obaveza da vratimo Vladi i državi. Kada sam došao na čelo RTB-a, gubitak je bio 48 miliona dolara da bi polako neto dobit rasla na 32, pa na 42, 46 i 56 miliona dolara. Prošle godine imali smo samo 3,5 miliona dolara pozitive, jer je manje proizvedeno 4.400 tona bakra zbog enormnih padavina, naročito na majdanpečkom i kriveljskom kopu i prekida struje 5. decembra, pa smo tek pre deset dana u Majdanpeku vratili proizvodnju na prethodni nivo. To nije samo moja zasluga nego je rezultat svih radnih ljudi i Vlade Srbije. Jedinstveno preduzeće RTB-u Bor predstoji izlazak iz restrukturiranja kada će postati jedinstveno preduzeće. Nova kompanija će imati jedan žiro-račun, jedan Nadzorni organ, jedno rukovodstvo… -Kao jedinstvena kompanija bićemo kredibilni, možemo da se pojavimo na svetskoj berzi i vrednost nam može rasti. Mnogostruko smo povećali vrednost RTB-a u odnosu na dan kada sam došao – 27. oktobra 2008. godine – kaže Spaskovski. – Posebno čestitam ekonomistima i pravnicima RTB-a, i zahvaljujem se BDO-u iz Beograda što su kvalitetno uradili UPPR i, posebno, Vladi koja je brzo donela zaključak da se umanji dug. To je plan koji daje nadu i otvara vrata građanima Bora, radnicima Basena u Boru i Majdanpeku da RTB ostaje državna firma. Ubeđen sam da će UPPR biti usvojen, jer je Vlada zainteresovana da RTB ostane u stopostotnom državnom vlasništvu. Dug prema državnim poveriocima biće konvertovan u kapital, a dug prema komercijalnim poveriocima biće diskontovan. Kada se taj dug usvoji i uvede u UPPR, onda će svi oni dobiti garanciju da će im se, nakon grejs-perioda od godinu dana, platiti dug u sedam godišnjih ili 14 polugodišnjih rata. RTB mora da plati, ali RTB postaje kreditno sposoban, može da vuče kredite, naravno, samo za osnovna sredstva, a nikako i nikada više za plate. Od 2000. do 2008. godine 64 miliona evra povučeno je za plate. Moramo iz ovoga izvući pouku – ne smemo zaduživati firmu, a isplaćivati plate. Moramo ostvariti profit, isplaćivati plate iz zarađenih para. Dosta smo u ovoj državi delili nezarađene plate. Mi nismo neodgovorni. U prelaznom periodu (od izlaska iz restrukturiranja do formiranja jedinstvenog preduzeća) radnici Basena potpuno su zaštićeni i nemaju razloga za brigu jer su potpisali ugovor o radu koji počiva na kolektivnom ugovoru koji je prihvatilo više od 90 odsto članova sindikata. –Kada potpisivanje kolektivnog ugovora bude završeno, radnici će biti u zdravom odnosu i nemaju razloga da se ičega plaše, osim jedne stvari: ako se ne radi, neće biti para za plate. Ni današnji prosek plata nije dovoljan, mada je izuzetan u odnosu na druge u Srbiji – zaključuje Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB-a.
