Izvor: MC Bor, 14.Jun.2013, 10:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neka me zameni ko može bolje

Bor, Beograd, 14. jun
Izvor: Politika
INTERVJU: MLAĐAN DINKIĆ, ministar finansija i privrede
Rebalans budžeta postao je normalna stvar. – Četiri milijarde dinara za socijalne programe za zaposlene u 175 preduzeća. – Reforma javnog sektora naredne godine
Plate u javnom sektoru i penzije, nakon aprilskog rasta od dva odsto, porašće dodatnih 0,5 odsto u oktobru, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << je i bilo predviđeno. U narednoj godini moći će da porastu još 0,5 odsto u aprilu i jedan odsto u oktobru. To je maksimum koji budžet može da izdrži. To istovremeno garantuje i njihovu redovnu isplatu kao i do sada. Sve preko toga zahtevalo bi prekomerno zaduživanje, što bi bilo neodgovorno i moglo bi da završi krizom javnog duga kao u Grčkoj. Takav scenario nikada nećemo dozvoliti. U narednom periodu moraju se podstaći investicije privatnog sektora, kako bi se ubrzao privredni rast, dok javni sektor mora da štedi. To znači da će se plate u privatnom sektoru povećavati brže i više nego u državnom sektoru. Vlada će učiniti sve da se privreda rastereti kako bi se povećala zaposlenost, da se ukinu nepotrebne birokratske procedure, a da se javni sektor racionalizuje i postane znatno efikasniji – kaže Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede povodom najavljenih mera koje je delom vladajuća koalicija već usaglasila, a čije preciziranje treba da bude u nedelju.
Kako komentarišete kritike da vladajuća koalicija uopšte nije predložila ozbiljnije mere?
To nije tačno. Za Srbiju i njenu ekonomiju nije dovoljna samo stabilizacija državnog budžeta. Pored stabilizacije budžeta i smanjenja rashoda za oko 40 milijardi dinara, predložili smo i pre svega završetak procesa restrukturiranja preostalih 175 bivših društvenih preduzeća u narednih godinu dana. Pomoći ćemo da što više njih pronađe ozbiljne strateške partnere, dok će pojedina preduzeća ostati državna, uz uslov da imaju pozitivno tekuće poslovanje. Sva ostala će otići u stečaj. Ta preduzeća danas koštaju građane oko 750 miliona evra godišnje, po osnovu različitih subvencija koje dobijaju.
Šta će biti s ljudima koji rade u tim preduzećima?
U njima sada radi preko 50.000 ljudi. Za sve koji se vode kao zaposleni biće obezbeđen odgovarajući socijalni program. Zato smo predvideli dodatne četiri milijarde dinara za tranzicioni fond.
Da li su mere štednje dovoljne za smanjenje budžetskog deficita?
Na kraju godine, budžetski deficit na republičkom nivou biće 4,7 odsto BDP-a i biće za oko 1,5 odsto BDP-a niži nego prošle godine, što je značajno smanjenje. Nije tajna da sam želeo da deficit bude još niži, ali se u praksi pokazalo da to nije moguće ostvariti. Bio bih zadovoljniji kada bi moglo još više da se uštedi u javnom sektoru, ali se mora imati u vidu da smo mi koaliciona vlada, da neki od mojih predloga za dodatne uštede nisu prihvaćeni i da je ovo očito maksimum u postojećim okolnostima.
Prilikom donošenja budžeta prošle godine rekli ste da on neće premašiti 3,6 odsto BDP-a i da za to preuzimate odgovornost?
Nikada nisam bežao od odgovornosti, pa neću ni sada. Primarni cilj ekonomske politike koju vodimo je održivi privredni rast. Za razliku od prošle godine kada je Srbija bila u recesiji u sva četiri kvartala uzastopno, ove godine ćemo imati privredni rast između 2 i 3 odsto, što sigurno nije dovoljno, ali je više od planiranog. Izvoz je u prva četiri meseca porastao čak 24 odsto, dok je spoljnotrgovinski deficit smanjen za jednu petinu. Prvi put u poslednjoj deceniji izvoz će, uz poljoprivredu, biti osnovni generator rasta BDP-a. U aprilu je postignut istorijski rekordan izvoz od 950 miliona evra, a petinu tog izvoza čine proizvodi automobilske industrije visokog stepena dodate vrednosti. Plan koji sam zacrtao još pre pet godina, da će automobilska industrija postati motor razvoja Srbije, polako je počeo da se ostvaruje. Rast industrijske proizvodnje u prva četiri meseca bio je 5,3 odsto. Inflacija je u padu i u prvih pet meseci iznosi svega dva odsto. Sve to zajedno ipak nije dovoljno da bi građani osetili poboljšanje u svojom novčaniku, ali svakako predstavlja ozbiljno ohrabrenje.
Zašto ne podnesete ostavku zbog loše projektovanog budžeta?
Neka me slobodno zameni svako ko misli da u ovako teškim okolnostima može bolje od ovoga. Nemam baš nikakav problem sa tim. Gotovo da nema zemlje u Evropi koja zbog krize nije primorana da rebalansira svoj budžet. Evrozona u koju izvozimo 65 odsto naših proizvoda u ozbiljnoj je krizi. Nemaju probleme samo Grčka, Španija i Portugal, već i giganti poput Italije i Francuske. Samo Poljska i Slovačka u poslednjih pet godina imaju značajan kumulativni privredni rast. U starim članicama EU pad je u proseku jedan odsto. U takvim okolnostima, svi ministri finansija suočeni su sa problemom da ne mogu sa sigurnošću da predvide budžetske prihode. Čak i sama Evropska komisija svaka tri meseca menja i pogoršava projekcije za evrozonu. Ako ruski ministar finansija dva puta godišnje rebalansira budžet i zbog toga ne podnosi ostavku, ako je rebalans budžeta u većini razvijenih zemalja postao pravilo u uslovima krize, ni Srbija ne može da bude izuzetak u ovim nepredvidivim vremenima. Najvažnije je da je deficit pod kontrolom i da imamo sredstva da ga isfinansiramo. Mnogo veći problem od budžetskog deficita je visoka nezaposlenost. Srbiji treba rast BDP-a od pet do šest odsto godišnje, da bi građani osetili boljitak u standardu. To je gotovo nemoguće ostvariti sve dok je evrozona u koju najviše izvozimo u recesiji.
Vi od 2000. godine u većoj ili manjoj meri upravljate finansijama i privredom Srbije. Mnogi Vas smatraju glavnim krivcem za trenutno stanje, a i sadašnji koalicioni partneri su iznosili iste optužbe u predizbornoj kampanji?
Da je to zaista tačno, pa valjda mi ne bi ponudili ovo mesto. Pa valjda me ne bi ni zvali u vladu, jer ne zaboravite da je ona mogla da se formira i bez Ujedinjenih regiona Srbije. Ko god misli da može da radi bolje ovaj posao, neka ga slobodno preuzme. Uloga stalne vudu lutke i večitog gromobrana za tuđe neuspehe i frustracije zaista me nimalo ne zanima. Činjenica je da sam kao guverner NBS stabilizovao dinar, uveo red u bankarski sistem i vratio poverenje u štednju. Takođe je istina da sam upravljao srpskim finansijama od 2004. do 2006. godine i napravio budžetski višak od dve milijarde evra, prvi i jedini put u srpskoj istoriji, u doba kada je stopa privrednog rasta iznosila od 6 do 8 odsto godišnje. Ponosan sam i što sam doveo „Fijat” u Srbiju i pomogao razvoj još oko 150 kompanija iz automobilske industrije.
Zaista nisam primetio da se neko pre godinu dana gurao da vodi javne finansije, u uslovima kada je Cvetkovićeva vlada ostavila potpuno praznu kasu, a državu na ivici bankrota, sa istorijski rekordnim budžetskim deficitom. Pa ni sada baš ne vidim dugačke redove onih koji su spremni da u uslovima besparice preuzmu taj vruć krompir u ruke, suoče se sa nagomilanim dugovima, višegodišnjim problemima i gubitašima, da pogledaju raznoraznim štrajkačima u oči i istrpe svakojake napade sa raznih strana.
I sami kažete da je javni sektor predimenzioniran. Već godinu dana postoji ova vlada pa zašto ništa niste uradili na tom planu?
Zato što je to izuzetno teška odluka i za nju je potreban politički konsenzus. Svi politički partneri u vladi moraju da se slože oko toga.
Svi političari decenijama unazad to izbegavaju. Broj ljudi u javnom sektoru zbog toga se neprekidno povećava, dok se rashodi budžeta gomilaju. Očito do sada nije bilo spremnosti da se tome stane na put.
Kada tačno krećete s reformom javnog sektora?
Dogovoreno je da se do nedelje zna ko će konkretno biti zadužen za promenu pojedinih zakona i analizu stanja u različitim sektorima. Do jeseni bi trebalo da bude napravljen predlog za racionalizaciju republičke i lokalne administracije, javnih preduzeća i javnih službi. Realizacija bi onda bila sprovedena od sledeće godine.
Da li predviđate prodaju vrednije imovine i preduzeća?
U vladi preovladava ideja da treba privatizovati kompanije u kojima se pokazalo da je država neuspešna u upravljanju, zbog čega one prave gubitke ili gube konkurentsku trku na tržištu. Da li je danas „Telekom” sposoban da uvodi nove kvalitetnije usluge i dodatnim velikim investicijama prati „Telenor” i VIP na tržištu? Nisam siguran. Novac od prodaje državne imovine nam nije na prvom mestu, ali vlada svakako neće dozvoliti da se on proćerda u tekućoj potrošnji, već bi se koristio isključivo za privredni razvoj i otplatu skupih kredita iz prethodnog perioda.
Da li blokiranjem računa u Beogradu rušite opozicionu vlast na lokalu?
Meni je žao što je Đilas reagovao politički pokušavajući da jeftinim manipulacijama sakrije činjenicu da je Beograd prekršio zakon o redovnosti plaćanja, jer ministarstvo ima jednak tretman prema svim gradovima i opštinama. Neke gradske institucije su probile rok od 45 dana za izmirivanje dugova prema privredi, zbog čega im je privremeno obustavljen prenos novca u skladu sa zakonom. Inače, u tom trenutku je Beograd na svojim računima imao preko četiri milijarde dinara i zapravo ni jedan jedini dan nije bio u blokadi, već je normalno isplaćivao i novac za trudnice, za obdaništa, domove zdravlja… Dakle, Đilas je lagao. Nakon neuspešnog pokušaja političkog pritiska i velike medijske buke koju je gradonačelnik podigao, u ponedeljak su platili sve račune privredi, nakon čega im je odmah pušten obustavljeni novac od dela poreza na zarade. Nije samo Beograd imao taj problem, već i 50 drugih gradova i opština, kao i niz republičkih institucija, koji su kažnjeni na potpuno isti način.
Kako ocenjujete to što je predsednik Nikolić odbio da sazove sednicu Nacionalnog saveta za bezbednost povodom Vašeg zahteva o pisanju tabloida?
Predsednik ima pravo na svoje mišljenje i ja verovatno nisam kompetentan da ocenim koja bi to tačno institucija trebalo da se bavi pitanjima zloupotrebe policije u političke svrhe. Ali, bez trajnog i sistemskog rešavanja tog pitanja, Srbija nikada neće postati ozbiljna država. Kreiranje lažnih afera koje nikada ne dobijaju sudski epilog, baš zato što su izmišljene, imaju za cilj isključivo moralnu diskreditaciju različitih ljudi iz javnog života i privrede, kao i dizanje tiraža tabloidnih novina koje takve neistine objavljuju. Samo tražim da se svi slučajevi do kraja ispitaju, stave u potpunosti na uvid javnosti i okončaju u nekom razumnom roku, a ne da se njima manipuliše u političke svrhe više od 10 godina. Dok god u policiji budu postojali ljudi koji se kukavički i tajno kriju iza tabloida i bore za sopstveni interes, a ne protiv korupcije i kriminala, Srbija neće biti jaka država. Priča o kiparskim milijardama je najveća laž koja je o meni ikada ispričana. Kažite mi da li iko može da podigne novac sa tuđeg računa? Pa gde te milijarde evra stoje sve ove godine? Kako je moguće da tako sposoban vrh policije to nije u stanju da pronađe više od 10 godina? Zašto ih je sramota da javno priznaju da su to gluposti i da je sve izmišljeno? Pa zato što su pojedinci iz vrha policije navikli da ovakve „slučajeve” koriste isključivo za političku manipulaciju, tj. kao sredstvo da se dodvoravaju političarima za koje veruju da u odgovarajućem vremenu poseduju moć. Na taj način, oni stalno opstaju, dok se političari na vlasti i vlade menjaju. Slučaj kiparskih para zapravo nikad nije ni postojao i tužilaštvo se očito zbog toga time nije ni bavilo.
 
Podeli/Sačuvaj
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na MC Bor...