Izvor: Kolektiv.co.rs, 16.Jul.2014, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebojša Videnović novi direktor Rudnika bakra Bor
Zov profesije Mogao sam da biram i ostanem još uvek u Opštini, ali sam bio svestan da bih tada zauvek „pokidao sve konce“ sa profesijom i nikada joj se više ne bih vratio. A, to nisam želeo, kaže on. – Program razvoja RBB-a Videnović vidi kroz dve ključne stvari koje u RBB-u moraju da budu sprovedene: širenje površinskih kopova „Veliki Krivelj“ i „Cerovo“ i forsiranje svih aktivnosti potrebnih za otvaranje „Borske reke“ RBB. – Doskorašnji predsednik Opštine Bor Nebojša Videnović novi je direktor Rudnika bakra Bor. Na predlog generalnog direktora RTB-a Blagoja Spaskovskog, Upravni odbor i Skupština RBB-a imenovali su Videnovića, diplomiranog inženjera mašinstva, za direktora preduzeća pošto je njegov prethodnik, Vidoje Adamović, podneo pisanu ostavku na direktorsku funkciju, uz obrazloženje da to čini iz ličnih razloga. Imenovanje Videnovića na mesto prvog čoveka borskih rudnika, shodno Statutu RTB Bor Grupe, odobrili su prvog jula i članovi Upravnog odbora RTB-a Bor. Nebojša Videnović u razgovoru za „Kolektiv“ kaže da se nakon četvorogodišnjeg mandata u lokalnom parlamentu uželeo zanimanja za koje se školovao, rudnika i Jame gde je veći deo radnog veka proveo pre nego što je seo u opštinsku fotelju. – Mogao sam da biram i ostanem i dalje u Opštini, ali sam bio svestan da bih tada zauvek „pokidao sve konce“ sa profesijom i nikada joj se više ne bih vratio. A, to nisam želeo. I tamo u Opštini su mi nedostajali moji jamci i rudnik – priznaje Videnović. Pre povratka u „svoje“ preduzeće sačinio je plan i program njegovog daljeg razvoja. U njemu je, odmah na početku, konstatovao nedovoljnu otvorenost površinskih kopova. – Zaostala raskrivka u ovom trenutku iznosi oko 30 miliona tona. Ona mora da se ukloni da bi se došlo do srednjeg sadržaja bakra i to paralelno sa skidanjem isplaniranih godišnjih količina koje iznose 28 miliona tona. Primera radi, srednji sadržaj na kriveljskom kopu iznosi 0,33%, a sada se eksploatiše 0,25%. To što je on sada 30 odsto manji, direktno za toliko umanjuje i neto prihod, odnosno dobit. Ukoliko u naredne tri godine ne nadoknadimo raskrivku, prag rentabilnosti poslovanja biće nam cena bakra od pet i po hiljada dolara za tonu, a po nadoknađivanju zaostale raskrivke rentabilno ćemo poslovati i sa cenom koja je ispod pet hiljada dolara po toni. Pritom, podvlačim da se već tri godine skidanje zaostale raskrivke finansira isključivo iz sopstvenih sredstava, a tako će biti i ubuduće. Dakle, prioritet je otkopavanje planiranih količina jalovine, ali uz predviđenu dinamiku – kaže direktor Rudnika bakra Bor. Širenje površinskih kopova Preostale overene bilansne rudne rezerve „Velikog Krivelja“ iznose 461,7 miliona tona, sa prosečnim sadržajem bakra od 0,326 odsto. To je ukupno milion i po tona bakra u rudi, pa i sa povećanjem kapaciteta eksploatacije na 10,6 miliona tona godišnje, ovaj rudnik može da radi narednih 40 godina. – Sadašnje stanje radova u „Velikom Krivelju“ zahteva intenzivno raskrivanje ležišta u severnom i severozapadnom delu kopa i potrebno je da tamo bude otkopano preko 20 miliona tona raskrivke do kraja ove, ali i u narednoj godini. U tom smislu, treba završiti sve poslove oko otkupa zemljišta za proširenje odlagališta „Todorov potok“ i već sada pokrenuti aktivnosti oko otkupa zemljišta radi proširenja kopa. Za kompleks „Cerovo“ je važno da će se proizvodnja na kopu „Cementacija 1“ nastaviti i da se uporedo moraju otvarati nova ležišta – „Cementacija 2“, „Cerovo – primarno“ i „Drenova“ – priča Videnović. „Borsku reku“ treba da otvorimo sami Govoreći o podzemnoj eksploataciji, o Jami, Videnović vidno forsira „Borsku reku“ kao posao koji je ravan otvaranju novog rudnika, ali i kao nešto što ne sme više da se odlaže. – Istraživanja „Borske reke“ počela su 1976. godine, a osamdesetih smo o ležištu znali skoro isto koliko znamo i danas. Nikada ovo ležište nije našlo svoje mesto u „krupnim“ investicijama RTB-a, a tvrdim da bi ono danas obezbeđivalo stabilnu proizvodnju od 50 hiljada tona katodnog bakra godišnje. Mislim da treba da prestanemo da očekujemo da će to ležište za nas i u naše ime otvoriti neko drugi. To nikada nije bila realna priča, niti će biti. Zato u najkraćem mogućem roku mora da se definiše projekat „Borska reka“ i obave dodatna istraživanja zbog podataka potrebnih za kvalitetnu studiju izvodljivosti i projektovanja optimalnih tehno-ekonomski parametara. Sadašnja jamska eksploatacija zasniva se na otkopavanju rudnih tela „Brezanik“, „Tilva roš“, „P2A“, „T1“ i „T2“, a to je tek 20 odsto kapaciteta Jame. Dobro, tu su i rudno telo „D“, gde istraživanja nisu završena, ali može se računati na oko tri miliona tona rude odatle sa jedan odsto bakra, kao i „Borska reka – iznad XVII horizonta“, ležište otvoreno i dobrim delom razrađeno za otkopavanje. Potrebna su mala ulaganja i kratak vremenski period za izradu dodatnih prostorija – zaključuje Nebojša Videnović.
