Izvor: Politika, 28.Apr.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Mustangom” brže do bakra
U rudarstvo Borskog kombinata nije ništa ulagano više od dve decenije, sve do početka minule godine
Bor – Krajem marta u veliko istražno polje rejona Bare, kod Bora, stigla je moćna geološka bušilica „mustang” švedske kompanije „Atlas Kopko”. Objavljeno je da je moćnija od svih koje je do sada imao Borski kombinat, da je plaćena 400.000 evra i da će doprineti bržem istraživanju rude u okolini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bora i Majdanpeka. Da bi se tako godišnja proizvodnja bakra, u novoj savremenoj topionici, od 2014. godine uvećala za tri puta – sa 25.000 na 75.000 tona i da bi se rudarenje u ovom kraju produžilo do kraja ovog veka. Tome će, svakako, doprineti i sve intenzivnija ulaganja u rudarsku opremu. Prošle godine u kupovinu dvadesetak najsavremenijih rudarskih mašina uloženo je 27, a ove godine biće uloženo još 19 miliona dolara.
U okolini Bora i Majdanpeka, pod zemljom, ima ekonomski isplative rude da se iz nje dobije gotovo deset miliona tona čistog katodnog bakra, a to je dvostruko više nego što je ovog metala proizvedeno od 1903. godine do kraja minulog veka. U rudarskoj literaturi je, inače, procenjeno da „u Timočkom magmatskom basenu ima oko 20 miliona tona bakra i oko hiljadu tona zlata”.
Zato se toliko nade i polaže u „mustang” bušilicu, kojom se prave bušotine i do dubine od 1.200 metara. U borskoj organizacionoj jedinici „Istražni radovi” (u sastavu Rudnika bakra „Bor”) dobro su se pripremili da novu opremu koriste što intenzivnije i produktivnije. Trajče Tončić, rukovodilac objedinjenog i centralizovanog Sektora za geologiju u izjavi za „Politiku” kaže da će „mustangom” i njegovom nešto manjom sabraćom (do kraja godine u Bor će stići još četiri bušilice) u narednih pet godina biti napravljeno 100.000 metara istražnih bušotina.
Ne isključuju se ni senzacije poput onih u borskoj „Jami”, kada su prošle godine otkrivena dva manja vrlo bogata rudna tela „T” i „T1”. Utvrđeno je da u prvom ima 240.000 tona rude sa neverovatnih 5,17 odsto bakra (sada se kopa ruda sa 0,25 i 0,40 odsto bakra) i 2,62 grama zlata u toni rude. U drugom rudnom telu ima 350.000 tona rude sa 2,17 odsto bakra i jednim gramom zlata u toni rude.
Trajča je ubeđen da ima još takvih ležišta na 17. horizontu i dublje. Ona su „razbacana i nema dostupnih površina da im se priđe, pa ćemo morati da pravimo istražne hodnike do njih”. Sagovornik je uveren da će se ulaganja u takva istraživanja sigurno isplatiti, kaže naš sagovornik.
Geologe i sve zaposlene u Borskom kombinatu bakra hrabre rekordne cene bakra (oko 10.000 dolara za tonu i zlata 43.000 do 50.000 dolara za kilogram). Početkom februara ove godine te cene su objavljene kao svetska senzacija – nikada veće od kada postoji Londonska berza metala. Otuda i ovolika mobilnost u borskoj kompaniji oko istraživačkih projekata u rudarstvu. Čini se sve da se proizvodnja poveća, da bi rude i koncentrata bilo što više za novu savremenu topionicu bakra. Biće završena do kraja 2013. godine i već u 2014. godini Bor će kako je predviđeno, proizvoditi oko 70.000 tona bakra, 2.150 kilograma zlata i 14 tona srebra. Svega tri puta više nego što je proizvedeno u prošloj godini. Biće sasvim dovoljno sopstvene rude da se nahrani nova topionica. Već ove godine, uz pomoć obnovljene rudarske mehanizacije Bor će dati 30.000 tona bakra, 990 kilograma zlata i 5.200 kilograma srebra.
Stojan Todorović
objavljeno: 29.04.2011
