Izvor: Politika, 25.Sep.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mine potresaju Kriveljane
U selu sa četiri rudokopa, zaboravljenom i od Bora i od države, 40 nevoljnika svakodnevno strepe da li će im se od miniranja srušiti kuće
Bor – Penzionisani miner, Ljubiša Ćosićsvakodnevno strepi od miniranja na površinskom kopu rudnika Veliki Krivelj. Selo mu se zove kao i rudnik u kome je radio do pre nekoliko godina, a u njegovom dvorištu, udaljenom manje od 500 metara od najvećeg rudnika Borskog kombinata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ispucali su svi zidovi i na kući i prostorijama za smeštaj stoke.
Miner Ljubiša je trebao odavno da se preseli u naselje Banjica, šest kilometara severno od Velikog Krivelja. Ne pomaže mu što uporno ponavlja da živi u opasnoj, takozvanoj sanitarnoj zoni i da je jedini koji još nije iz nje preseljen. Nadležni ne shvataju kolika opasnost preti tom čoveku i njegovoj porodici, a još pre četiri godine su obećali da će ga preseliti „u narednih sedam dana“.
Vapije Ljubiša Ćosić baš kao i njegov seljanin Krsta Janković, takođe bivši rudar. Njegova dvospratna kuća je u manje opasnoj zoni, ali su joj zidovi takođe opasno ispucali od potresa izazvanih miniranjem. Krsta je u Borskom kombinatu proveo 42 godine. Žalio se nadležnima, ali niko mu nije pomogao. Predsednik Mesne zajednice u selu Novica Žurkić kaže da u Krivelju ima 40 takvih nevoljnika, sa ispucalim zidovima kuća, staja i koševa. Manje opasna monitoring zona sa širenjem kopa rudnika postaje sve opasnija. Nadležni ne reaguju na pravi način, a na to ih obavezuje prostorni plan sela posebne namene, usvojen još 29. decembra 1993. godine. Tada su Kriveljanima vrlo precizne garancije dali i Borski kombinat i država Srbija.
Govorilo se kako niko u celoj bivšoj SFRJ, nije dobio tako dobar plan zaštite. U Boru su imali puno razloga da budu „popustljivi” prema žiteljima ovog sela. I zbog novog velikog rudnika i zbog borske „Jame“ koja doseže i do atara ovog sela, i zbog novog rudnika Cerovo, i zbog starog kamenoloma, čiji su kalcijum karbonat još Francuzi upotrebljavali u procesu topljenja bakra. Čak četiri rudokopa u jednom selu, kao retko gde u svetu! A u njima i u Boru radili su iskusni rudarski vukovi iz Krivelja. Selo je tada imalo 3.000 stanovnika, a 500 njih je zarađivalo kopajući i prerađujući bakar u velikom Borskom kombinatu.
Bor je svoju budućnost video u Krivelju, u rudnicima Veliki Krivelj i Cerovo. Veliki površinski kop u Boru, otvoren davne 1903. godine, bio je tada na izdisaju.
Očekivao se veliki preporod sela, uz pomoć Bora, ali to se nije dogodilo. Istina, pre 17 godina, kada je prostorni plan sela usvojen, krenulo je da bolje ne može biti. Gradilo se naselje Banjica, da se u njega presele ugroženi, pravio se seoski vodovod. Ali, stigle su sankcije, pa vojna agresija, pa neuspele privatizacije Borskog kombinata. Sve planirane gradnje u Boru i Krivelju su usporene.
Rudokopi se šire, a selo uzmiče. Vreme je za uzbunu, procenjuju Kriveljani. Predsedniku Mesne zajednice Novici Žurkiću pridružili su se Dragoslav Nikolić, Paun Janković i Dragomir Dragić, ugledni stručnjaci Borskog kombinata bakra i ljudi koji su se uporno borili da Krivelj dobije uzornu ekološku zaštitu i da se razvija uporedo sa Borskim kombinatom. Alarmantno je, vele, da je četvrtina sela prekrivena kopovima i jalovinom. Da dim iz borske topionice bakra vetar nanosi najviše i najčešće na Krivelj, da preti opasnost od kolektora otpadnih flotacijskih voda, od rudničke prašine, od eksplozija koje „tresu“ građevine. Broj stanovnika smanjen je na trećinu, komunalna izgradnja zamrla.
Onaj prostorni plan je zaboravljen. Bor i država duguju Krivelju više od milion i po dolara za neispunjene obaveze. Naselje Banjica nije završeno, seoski vodovod takođe. Krivelj je potreban državi zbog bakra, a država je zaboravila Krivelj.
– Tako više ne ide – kaže Dragomir Dragić, čovek koji je svojevremeno najviše uticao da Kriveljani „probude“ državne institucije da bi uzele u zaštitu „najbakarnije“ srpsko selo. – Sada opet svi govore o razvoju Bora, pod državnom zaštitom, i o investicijama vrednim oko 500 miliona dolara, a Krivelj, koji Boru sada daje najviše bakra, niko više ne pominje. Zanemarena je i zakonska obaveza da se kriveljski prostorni plan revidira, u skladu sa nastalim promenama.
Država je tu obavezu, kao glavni garant kriveljskog prostornog plana, prihvatila i mora je ispuniti – poručuju Kriveljani. I zbog bakra kao strateške sirovine, i zbog Krivelja i četiri njegova rudokopa. Da i Krivelju pomognu njegovim bakrom, a ne da ga muče njime.
Stojan Todorović
-----------------------------------------------------------
Predizborna obećanja
Predsednik MZ Novica Žurkić kaže da Kriveljani sada najviše očekuju od direktora Borskog kombinata bakra Blagoja Spaskovskog. Uoči poslednjih vanrednih izbora u Boru on je dva puta boravio u Krivelju, predvodeći koaliciju sa ministrom Dinkićem, i obećao da će Krivelj „procvetati“. Ali, izneverio je ubrzo. Nije došao kada je ovo selo pretrpelo veliku štetu od otrovnog borskog topioničkog dima.
Novinarima se posle „bunta u selu“, umesto Spaskovskog, obratio Zvonimir Milijić, njegov pomoćnik za kvalitet i ekologiju. Rekao je da ima puno neispunjenih obaveza prema Krivelju, ali da će ih Bor ispuniti. U toku je priprema elaborata o dejstvu rudarskih miniranja na potrese u selu. Kada stručnjaci Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda budu završili merenja, biće preduzete i sve druge mere.
objavljeno: 26/09/2010
